Хондрит
Хондрит је тип каменог метеорита, који се нису изменили током топљења и диференцијације од исконског тела. Настали су од ситних честица прашине и зрнаца које воде порекло из периода формирања Сунчевог система. У састав хондрита улазе хондруле, милимитарски објекти течних или истопљених капљица из свемира. Већина хондрула богата је силикатским минералима, нарочито оливином и пироксеном. Хондрити чине чак 85% свих метеорита на Земљи[1].
Подела
[уреди | уреди извор]Хондрити се деле на четири класе и десетак група у оквиру њих:
| Класа | Опис |
|---|---|
| Обични хондрити | чине 80-90% свих хондрита, изражене хондруле |
| Угљенични хондрити | чине 5-7% свих хондрита, садрже угљеник |
| Енстатитски хондрити | чине 2-3% свих хондрита, садрже енстатит |
| Остали | хондрити из групе румурута и какангара |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bischoff, A.; Geiger, T. „Meteorites for the Sahara: Find locations, shock classification, degree of weathering and pairing”. Meteoritics. 30 (1): 113—122. 1995..
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
