Хоплитска фаланга

Модерна реконструкција грчких хоплита који формирају фалангу. У стварности њихова опрема није била једнообразна (са изузетком Спартанаца) будући да је сваки војник сам обезбеђивао опрему и украшавао је по вољи

Хоплитска фаланга је војна формација тешке пешадије која је коришћена у древној Грчкој. Сачињавали су је густо поређани хоплити у правим редовима који чине квадрат. Хоплити су били наоружани копљем дугим 3 метра тако да су и хоплити из четвртог реда могли учествовати у борби заједно са првим. Заштићени округлим штитом од око 1 метар у пречнику и бронзаном кацигом, све то у савршено увежбаној формацији, фаланге су биле непробојни живи зид и непремостива препрека коњицама са истока. Касније тај вид борбе преузимају и Македонци који користе дужа копља. Недостатак овог вида ратовања је његова релативно слаба покретљивост, па су Грци у сукобима са римским легијама редовно губили иницијативу на бојном пољу.

Фаланга нестаје као застарели начин да би се у другом облику поново појавила крајем 15. и почетком 16. века, кад се показала потреба тако густих редова пешака против коњице оног доба, и траје око сто година, да би напокон почетком 18. века заувек отишла у историју.

Литература

• Томац, Петар (1973). „Пешадија”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 641-644. 

Види још

• Македонска фаланга