Хоџкинова болест

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
др Томас Хочкин

Хоџкинова болест (Morbus Hodgkin) или лимфоретикулом је малигно обољење лимфоцитног ткива које се карактерише бујањем ћелија познатих као Рид-Стернбергове ћелије, што доводи до безболног прогресивног увећања лимфног ткива (најчешће лимфних жлезда). То је најчешћи облик малигног лимфома и чини око 40% свих малигних лимфома. Први целовитији опис ове болести дао је Томас Хоџкин 1832. године.

Учесталост[уреди]

Лимфоми чине око 3-6% свих малигних тумора. Заједно са појединим врстава леукемије, они чине групу лимфопролиферативних обољења. Стопа учесталости на 100.000 људи износи 3,3 за мушкарце и 2,3 за жене. У Јужној Америци и тропској Африци болест се јавља искључиво у дечјем и раном пубертетском добу, а после 20-те године живота се нагло смањује и ишчезава. Насупрот томе, у Јапану се Хоџкинова болест обично јавља тек после 30-те године и са старењем се учесталост стално повећава. У САД и Европи постоје два замаха ове болести, око 28. и 60. године живота.

Етиологија и класификација болести[уреди]

Узрок настанка болести је непознат. Претпоставља се да настаје у корелацији наследног фактора и фактора спољне средине. Испитивања показују да болест у дечјем и младићком добу углавном изазива вирус, а да касније са старењем настаје услед соматских мутација и слабљења имунолошког система.

Хоџкинова болест код 90% болесника почиње у једној од лимфних жлезда, а у преосталих 10% случајева у неком од органа. Вратне лимфне жлезде су најчешће место њене прве локализације. Клинички (анатомски) болест се категорише на следећи начин:


Стадијум I локализација само у једној лимфној жлезди.
Стадијум II локализација у два или више лимфних подручја, са исте стране дијафрагме.
Стадијум III локализација у лимфном ткиву са обе стране дијафрагме (лимфне жлезде, слезина и Валдејеров прстен).
Стадијум IV дифузна захваћеност једног или више екстралимфних органа, уз обољење лимфних жлезда или без њега.

Симптоми[уреди]

Хистопатолошки препарат хоџкиновог лимфома, добијен биопсијом лимфног чвора

Доминантан знак у клиничкој слици су присутни увећани лимфни чворови без симптома. Већина болесника има повећане вратне лимфне чворове, те лимфне чворове медијастинума што може узроковати кашаљ. У зависности од напретка болести могу се јавити и други симптоми попут повишене телесне температуре, ноћног знојења, губитка телесне тежине и свраба.

Одсуство системских знакова болести се обележава великим словом "А", а присуство великим словом "Б". Одсуство биолошких ненормалности (убрзана седиментација, хипоферемија и сл) се обележава малим словом "а", а присуство ових поремећаја малим словом "б".

Дијагноза[уреди]

Компјутеризована томографија трбуха приказује величину свих жлезда, као и стање органа у абдомену. Нуклеарна магнентна резонанца је осетљивија од компјутеризоване томографије, добија се више детаља о жлездама и органима, и свакако је мање штета јер нема зрачења организма. Лабораторијска испитивања обухватају испитивање крвне слике и утврђивање промена у њој. Такође је неопходно хистолошко испитивање костне сржи ради потврђивања или искључивања постојања Хочкиновог лимфома. Радиоизотопска испитивања раде се кад постоје промене на коштаном систему, слезини и јетри.

Лечење и прогноза[уреди]

У зависности од клиничког стадијума и патохистолошког типа, ток болести може да буде различит. Хоџкинов лимфом је излечив радиотерапијом, комбинованом хемотерапијом, или комбинацијом и једног и другог, у 50-80% случајева. Уобичајно је да се стадијуми I и II третирају радиотерапијом, а стадијуми III и IV примају хемотерапију, али у зависности од случаја може се применити и комбинација радио и хемотерапије. Као значајни прогностички фактори наводе се клинички стадијум, пол, године, постојање велике туморске масе и сл. Запажено је да знатно бољу прогнозу имају болесници у раним клиничким стадијумима (I-II A), особе женског пола, особе млађе од 30 година, као и болесници који немају велику туморску масу. С обзиром да је у болесника са Хоџкиновом болести поремећен ћелијски имунитет, ови болесници чешће оболевају од туберкулозе, различитих опортунистичких инфекција итд.

Референце[уреди]

  • С. Стефановић и сарадници: "Специјална клиничка физиологија", Београд-Загреб 1980.
  • Сајт www.stetoskop.info


Star of life.svg Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).