Храм Свете Тројице у Ловцима

Храм Свете Тројице у Ловцима
Храм Свете Тројице у Ловцима
	Храм Свете Тројице у Ловцима
Опште информације
Место	Ловци
Општина	Јагодина
Држава	Србија
Време настанка	1995.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе

Храм Свете Тројице се налази у месту Ловци и удаљен је 18 километара од општине Јагодина и 24 километара од града Крагујевца. Храм припада шумадијској епархији и византијском стилу градње.

Историјат[уреди | уреди извор]

Идеја о градњи месног храма постојала је више деценија код људи овога краја, да би у освит новог миленијума сазрела захваљујући покретачкој иницијативи господина Радомира С. Петровића. Припремни радови за изградњу храма почели су 1995, да би сама градња храма почела у пролеће 1996. уз свесрдну и несебичну помоћ житеља овог краја. Захваљујући донацијама предузећа те добровољном раду мештана и финансијама породице Миладиновић, храм је саграђен након 12 година градње тј. у јесен 2007 године. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован освештао је нове крстове и звоно за храм 8. септембра 2009. године.^[1] Друго звоно је освештано у суботу 13. маја 2023. године и постављено нешто касније исте године у звонику цркве. Храм је посвећен Светој Тројици и припада Багрданској парохији и црквеној општини, под чијим се старешинством и налази. О самом храму Свете Тројице се више година пажљиво стара представник Црквеноопштинског управног одбора и велики добротвор господин Горан Миладиновић, који припрема и монографију посвећену храму, која ускоро треба да угледа светлост дана. Порту храма краси стогодишња липа, око које се сваке године за време храмовне славе одржава сеоска литија са богатим културноуметничким програмом. У недељу 17. септембра 2023. године са почетком од 8 часова извршено је велико освећење новоподигнутог и велелепног храма од стране надлежнога архијереја шумадијског Г. Јована, уградивши у олтар мошти Светога Цара Лазара. Том приликом одликован је и ктитор цркве господин Горан Миладиновић и то највишим признањем Епархије шумадијске, Орденом Светих новомученика Крагујевачких.^{[тражи се извор]}

Архитектура[уреди | уреди извор]

Занимљиво да је идејно решење за храм израдио професор Бранко Пешић, архитекта Храма Светог Саве. Док је пројекат храма урадио професоров асистент и архитекта Љиљана Танасијевић, која је родом из ових крајева^[2]. Храм је урађен у изворном српско-византијском стилу. Храм је облика уписаног крста и поседује припрату са галеријом и високим звоником, затим наос са куполом и тространу олтарску апсиду. У припрати храма се налазе просторије за продају свећа, исповедаоница, те степениште за галерију храма. Наос храма лежи на четири масивна стуба изнад које је прелепа и пространа осмоугаона купола, док се са десне стране испред олтара налази певница. Иконостас и врата храма су израђени од храстовог дрвета са биљним и животињским мотивима у техници дубореза. Код западног улаза налази се аркада звоника која належе на два масивна стуба. Изнад прозора који су застаклени жутим стаклом са мотивима саћа, налазе се полукружни лукови. Спољашњост храма је беле боје са израженим елементима од декоративне црвене опеке. Куполе и кровни појас храма су наткривени чистим бакром, док су олуци и окапнице израђени од црног пластифицираног лима. Позлаћени крстови су јединственог дизајна у православном свету и рад су предузећа "Стражевица" из Баточине. На месту изградње храма постојала је руинирана капела из 18. века.