Хранитељство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хранитељство, пракса одгајања детета које није њихово, разликује се од усвајања у томе што се родитељи детета, не хранитељски родитељи, још увек гледају као родитељи тог детета. У многим западњачким друштвима хранитељство може бити организовано од стране државе да се брину за децу са проблематичним родитељима, али углавном је привремено. У многим пре-модерним друштвима је хранитељство била форма покровитељства, где би имућне фамилије зацементирале политичке односе тако што би међусобно одгајали њихову децу, налик уговореним браковима, такође базирано на династијске или савезне прорачуне.

Ово је давно била пракса у Ирској, Велсу и Шкотској.[1]


Хранитељства у Хебридима[уреди]

У својој књизи Пут на западна острва Шкотске (1775), писац Самјуел Џонсон описује обичај старатељства како га је он видео у пракси.[2]

Књижевна хранитељства[уреди]

У античкој Ирској, олами (енгл. ollams) су учили децу или за паре или без накнаде. Децу су учили специфичним занатима и били су третирани као део породице чак иако су њихове везе са њиховим оригиналним породицама покидане.[3]

Референце[уреди]

  1. „Fosterage”. Merriam-Webster. Приступљено 16. 6. 2012. 
  2. A Journey to the Western Isles of Scotland by Samuel Johnson. 1775 edition.
  3. „Fosterage in Ancient Ireland”. Library Ireland. Приступљено 16. 6. 2012.