Храст

Из Википедије, слободне енциклопедије
Храст
Quercus robur.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Fagales
породица: Fagaceae
род: Quercus
L.
Екологија таксона
Животна форма:
P, NP (фанерофите и нанофанерофите)
Лужњак на Цветном тргу – најстарије дрво у Београду
Храст на Златибору

Храст (Quercus) је род листопадног и зимзеленог дрвећа и жбуња из породице букава (Fagaceae). Режњевити, назубљени или целовити листови спирално распоређени на гранчици, најчешће накупљени према терминалном пупољку. Мушки и женски цветови су засебни, на истој биљци (једнодомост). Мушки цветови су скупљени у зеленкасто-жуте, ређе црвенкасте, ресе. Женски цветови су скоро неуочљиви, у пазуху листова, поједниначни или у мањим групама, без крунице. Плод је жир. Стабло храста је веома разгранато и моћно. Дрвеће има дубок коренов систем, са централним кореном, који касније обично закржљава.

Ареал рода је холарктички — храстови настањују Северну полулопту: Северну и Средњу Америку (једна врста живи и у Јужној Америци), Европу, северну Африку и готово целу Азију, изузев Индије и крајњег југоистока.

Систематика[уреди]

Род Quercus подељен је у више секција и подродова, али не постоји општеприхваћена подела. Стога се овде наводи најдетаљнији списак секција, без удруживања појединих секција у подродове:

  1. Sect. Lepidobalanus, Sect. Leucobalanus, Sect. Quercus.
  2. Sect. Cerris
  3. Sect. Mesobalanus
  4. Sect. Eritrobalanus, Sect. Lobata
  5. Sect. Cyclobalanus

У Србији расте 6—10 врста храстова, у зависности од система класификације:

  1. Лужњак, дуб, грм — Quercus robur,
  2. Китњак, бељик, горун — Quercus petrea,
  3. Медунац, ситна граница, магаричар, дуб — Quercus pubescens,
  4. Сладун, граница, крупна граница, плоскач, благун — Quercus frainetto,
  5. Цер, грм — Quercus cerris,
  6. Црни цер, македонски храст, острогун — Quercus trojana.

Неки аутори издвајају још 4 врсте за Србију: степски лужњак, сиви храст — Quercus pedunculiflora, трансилванијски китњак, источни храст — Quercus polycarpa, балкански китњак — Quercus delachampii, крупнолисни медунац, виргилијски храст — Quercus virgiliana, али већина аутора сматра да је Quercus pedunculiflora само подврста лужњака, Quercus polycarpa, Quercus delachampii — китњака, а Quercus virgiliana — медунца.

У Црној Гори се срећу још и зимзелени храстови: црника, чесвина, чесмина - Quercus ilex и оштрикар, прнар, коморовац - Quercus coccifera.

Код нас се још гаје и неке врсте страних храстова, али је ширу примену у озелењавању градова нашао само амерички црвени храст - Quercus rubra.

Значај[уреди]

Храст је свето дрво старих Словена. У току турске владавине Срби су се зарад молитве, у недостатку цркава, окупљали испод освећених храстова - записа. Проређене шуме храста плутњака су вредне због кисеоника и добијања плуте.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Храст