Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрватска демократска заједница БиХ
Hrvatska demokratska zajednica BiH
Logo of the HDZ BiH.svg
Председник Драган Човић
Оснивач Даворин Периновић
Основана 18. августа 1990.
Седиште Мостар
Босна и Херцеговина
Број чланова  (2014) 35.000
Идеологија Конзервативизам,
Хрватски национализам,
Хришћанска демократија,
Федерализам
Политичка позиција десни центар
Међународно чланство Међународна демократска унија
Европска странка Европска народна партија
Боје модра
Представнички дом Парламента ФБиХ
14 / 98
Представнички дом
ПС БиХ
4 / 42
Званични веб-сајт

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) је хрватска босанскохерцеговачка политичка странка. Основана је 1990. године као подружница Хрватске демократске заједнице која је дошла на власт у СР Хрватској након првих демократских избора.

Историја[уреди]

Оснивање и избори 1990.[уреди]

Први иницијативни одбор (будућег) ХДЗ-а за подручје БиХ састао се 26. фебруара 1990. у Грудама у западној Херцеговини а потом формирају се општинске организације у Широком Бријегу, Љубушком, Посушју и Дувну под "капом" Координацијског одбора ХДЗ БиХ за западну Херцеговину.

18. августа 1990. у Сарајеву је одржан Први општи сабор ХДЗ БиХ гдје су усвојени Програмска декларација и Статут странке. За првог предсједника странке изабран је Даворин Периновић (који међутим бива смењен са функције 7. септембра а на његово мјесто стиже Стјепан Кљуић).

ХДЗ одмах потом креће у кампању за прве вишестраначке изборе у СР БиХ који су одржани 18. октобра. ХДЗ добија већину гласова Хрвата и од седам чланова Предсједништва осваја два места (резервисана за хрватски народ) за Стјепана Кљуића и Фрању Бораса.

ХДЗ као представник Хрвата улази у нову владајућу коалицију (са Странком демократске акције (која је представљала Муслимане) и Српском демократском странком) која је збацила са власти бивше комунисте из СК БиХ-СДП-а и СРСЈ-а.

По коалиционом довору за предсједника Предсједништва СР БиХ је изабран Муслиман Алија Изетбеговић, за предсједника Скупштине СР БиХ Србин Момчило Крајишник а Хрват Јуре Пеливан (из ХДЗ-а) постаје предсједник владе.

Улога током грађанског рата и Херцег-Босна[уреди]

Почетком 1991. све већи сепаратизам словеначког и хрватског руководства у Југославији доводи до ескалације српско-хрватског сукоба у Хрватској (Хрватски Сабор је 1990. већ био нелегално одузео конститутивност Србима у Хрватској и кренуо у хистеричну анти-српску кампању), односно између паравојних јединица тзв. Збора народне гарде (ЗНГ којима је командовао МУП Хрватске) и легалне ЈНА.

Босанскохерцеговачки Хрвати (подупријети од стране Загреба) први почињу антијугословенско дјеловање у БиХ и долази до првих сукоба ЈНА већ у мају 1991. а потом 30. септембра долази до напада ЈНА на село Равно након провокација од стране хрватских паравојних банди.

Муслиманско руководство је заступало јако централистичку политику (концепт "грађанске" а не етничке државе) међутим још увијек није било спремно на идеју независности БиХ-а. У међувремену Кљуић бива маргинализован (а потом смењен са функције предсједника ХДЗ-а) због своје блискости политици Изетбеговићеве СДА.

ХДЗ БиХ радикализује свој положај (пратећи националистичку политику Туђмановог режима) и 18. новембра проглашава Хрватску заједницу Херцег-Босну (ХЗХБ) као политичку цјелину унутар БиХ-а. За предсједника је изабран Мате Бобан (који је за разлику од Кљуића био федералиста).

У октобру 1991. представници српског народа (махом из СДС-а) су напустили све институције БиХ-а противећи се централизму Сарајева и све растујућем антијугословенском сепаратизму. Муслимани и Хрвати потом крећу у припреме за независност и 1. марта 1992. се одржава референдум о независности Босне и Херцеговине (који није могао бити легалан због бојкота конститутивног српског народа) који је резултовао одвајањем од СФРЈ.

8. априла главном заслугом ХДЗ-а БиХ основано је Хрватско вијеће одбране (ХВО) као званична оружана формација ХЗХБ.

Крајем 1992. распада се муслиманско-хрватски савез и отпочиње сукоб а затим отворени рат између јединица тзв. АРБиХ и ХВО (уз политичку подршку Туђманог режима и војну подршку Хрватске Војске). 24. августа 1993. ХЗХБ се претвара у независан субјекат и прекида све односе са инстиуцијама БиХ-а проглашавањем Хрватске Републике Херцег-Босне (ХРХБ).

Хрватско-муслимански сукоб окончан је 18. марта 1994. потписивањем Вашингтонског споразума између Хрватске и Републике Босне и Херцеговине. Споразум је укинуо ХРХБ и створио Бошњачко-хрватску Федерацију (касније Федерација БиХ) унутар државе Босне и Херцеговине.

За новог предсједника ХДЗ-а БиХ изабран је Дарио Кордић (касније осуђен за ратне злочине у Лашванској долини). Након Кордићевог одласка у Хаг 12. јануара 1996. предсједника странке постаје Божо Рајић а 9. марта формално су угашене све институције ХРХБ и успостављена је нова Федерација.

Послератни период[уреди]

На првим послератним изборима 1996. ХДЗ БиХ добија поновно подршку већине Хрвата као и апсолутну власт у четири хрватска кантона и улази у федералну и државну власт док кадар ХДЗ-а Крешимир Зубак постаје хрватски члан Предсједништва БиХ-а.

У мају 1998. Анте Јелавић (уз подршку ветерана ХВО-а) постаје предсједник странке иако противно вољи Фрање Туђмана који је за ту функцију хтио Божу Љубића. Крешимир Зубак након тога напушта странку и оснива Нову хрватску иницијативу као партију средњебосанских и посавских Хрвата. На општим изборима 1998. ХДЗ поново је главна политичка организација Хрвата.

Сукоб за ОХР-ом[уреди]

2000. године високи представник смјењује низ званичника хрватског народа и утиче да ХДЗ не буде у структури власти Федерације БиХ 2000.-2002. (тзв. Алијанса за промјене која је формирала федералну власт). На општинским изборима одржаним 8. априла 2000. године ХДЗ БиХ је заступљена у 79 општинских вијећа, од укупно 1993 одборничка места освојила је 392. За члана Предсједништва БиХ поново је изабран Анте Јелавић.

Положај хрватског народа постаје све тежи, а посебно интервенције високих представника у корист бошњачке већине доводе Хрвате до новог захтјева о реструктурирању БиХ као федералне државе. Јелавић изјављује да ХДЗ не може прихватити принцип грађанске већине. ХДЗ БиХ иницијира оснивање Хрватског народног сабора и тзв. Хрватску самоуправу.

Под притиском високог представника Анте Јелавић и још пет чланова Предсједништва ХДЗ БиХ у мају 2002. подносе оставке како би се странка смела регистровати на изборе у БиХ.

Од раскола у странци до данас[уреди]

Све до пред изборе 2006., ХДЗ БиХ био је главна странка хрватског народа у земљи. Но, долази до раскола између присталица Драгана Човића и Боже Љубића (који напушта странка и оснива Хрватску демократску заједницу 1990). Раскол два ХДЗ-а проузроковало је де факто губитак хрватског представника у Предсједништву БиХ, јер је у име хрватског народа изабран Жељко Комшић из Социјалдемократске партије, који је изабран углавном гласовима Бошњака.

Тај сценарио се поновио и на изборима 2010. након којих су оба ХДЗ-а избачени из власти Федерације БиХ-а (од стране Платформе СДП-СДА-НСРБ-ХСП). 2012. након скоро двогодишње политичке кризе за предсједавајућег Савјета министара БиХ-а долази Вјекослав Беванда из ХДЗ-а БиХ.

На општим изборима 2014. ХДЗ БиХ је повратио функцију хрватског члана Предсједништва на коју је поново изабран Драган Човић и освојио апсолутну већину хрватских гласова са својом коалицијом окупљеном око Хрватског народног сабора.

Спољашње везе[уреди]