Хрватска и Славонија (1918—1925)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Покрајина Хрватска и Славонија
1918.—1925.
Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Главни градЗагреб
Земља Краљевина СХС
Површина43.822 км2
Становништво2.739.888 (1921)
СтатусБивша покрајина
Историјска ераНови век
• Успостављено
1918.
• Југословенско уједињење
1918.
• Укинуто
1925.
Претходник
Следбеник
Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска)
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Загребачка област (Краљевина СХС)
Приморско-крајишка област (Краљевина СХС)
Осјечка област (Краљевина СХС)
Сремска област (Краљевина СХС)
Мариборска област (Краљевина СХС)

Покрајина Хрватска Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1925. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од 1918. до 1925. године.

Предсједници владе[уреди | уреди извор]

Земаљска влада (1918—1921):

Antun Mihalovich.jpg Антун Михаловић,
Tomislav Tomljenović.jpg Томислав Томљеновић,
Matko Laginja (1852-1930).jpg Матко Лагиња, бан Хрватске и Славоније до 11. децембра 1920.
Teodor Bošnjak.png Теодор Бошњак,

Покрајинска управа (1921—1925):

Juraj Demetrović.jpg Јурај Деметровић,

Жупаније[уреди | уреди извор]

Жупаније Хрватске и Славоније биле су:

Постојале су као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

  • римокатолици (1.992.519),
  • православни (658.769),
  • евангелисти (47.990),
  • израелићани (20.562),
  • гркокатолици (16.226),
  • муслимани (2.537),
  • други (1.096),
  • без конфесије и непознато (189).

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

Литература[уреди | уреди извор]