Хрватска и Славонија (1918—1925)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Покрајина Хрватска и Славонија

Scs kingdom provinces 1920 1922 sr.png
Покрајине Краљевине СХС након утврђивања спољних граница 1920. године
Географија
Континент Европа
Земља  Краљевина СХС
Главни град Загреб
Површина 43.822 km²
Становништво 2.739.888 (1921)
Друштво
Званични језици српско-хрватски-словеначки
Владавина
Историјско доба Нови век
Оснивање 1918.
Престанак 1925.
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Југословенско уједињење 1918.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Croatia-Slavonia.svg Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска) Загребачка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Flag of the State of Slovenes, Croats and Serbs.svg Држава Словенаца, Хрвата и Срба Приморско-крајишка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Осјечка област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Сремска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Мариборска област (Краљевина СХС) Flag of Yugoslavia (1918–1941).svg
Портал:Историја

Покрајина Хрватска Славонија била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1925. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Историја[уреди]

Привремено уређење на подручју Хрватске и Славоније трајало је у раздобљу од 1918. до 1925. године.

Предсједници владе[уреди]

Земаљска влада (1918—1921):

Antun Mihalovich.jpg Антун Михаловић,
Tomislav Tomljenović.jpg Томислав Томљеновић,
Matko Laginja (1852-1930).jpg Матко Лагиња, бан Хрватске и Славоније до 11. децембра 1920.
Teodor Bošnjak.png Теодор Бошњак,

Покрајинска управа (1921—1925):

Juraj Demetrović.jpg Јурај Деметровић,

Жупаније[уреди]

Жупаније Хрватске и Славоније биле су:

Постојале су као административне јединице све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када су ушле у састав новоустановљених области.[1]

Демографија[уреди]

По подацима из 1921. године, становништво покрајине је било подијељено у сљедеће вјерске групе:

  • римокатолици (1.992.519),
  • православни (658.769),
  • евангелисти (47.990),
  • израелићани (20.562),
  • гркокатолици (16.226),
  • муслимани (2.537),
  • други (1.096),
  • без конфесије и непознато (189).

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

Литература[уреди]