Хрватска православна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хрватска православна црква
Croatian Orthodox Church - Coat of Arms.PNG
Основни подаци
ОснивачАнте Павелић
Оснивање3. април 1942
ПризнањеКанонски непризната
Верски поглаварсамозвани патријарх Гермоген
СедиштеЗагреб,
( Независна Држава Хрватска)
Резиденција поглавараЗагреб
Јурисдикција Независна Држава Хрватска
Језикхрватски
Календаргрегоријански календар

Хрватска православна црква (ХПЦ) је основана указом Анте Павелића од 3. априла 1942, по наређењу немачких власти, као настојање НДХ да се покаже да нема прогона Срба у Хрватској те да се потпуно онемогући утицај Српске православне цркве.

Анте Павелић је изабрао Гермогена (Григориј Иванович) Максимовича, руског одбеглог калуђера, емигранта, као погодну личност за патријарха Хрватске православне цркве, а покренут је и часопис „Хрватска Православна црква“ чији је главни уредник био Савић Марковић Штедимлија. Павелић је имао потпуну контролу над њеним радом, чиме је обезбедио да та неканонска црква, нарочито када се ради о пропагирању усташког покрета, постане права и прворазредна агентура тог покрета.

Увод[уреди]

Прво помињање Хрватске православне цркве везано је за Еугена Кватерника који је 1861. године предложио оснивање „нпр. синода или патријархата православне херватске цркве“.

По пропасти Југославије 1941. године и успоставом НДХ проглашено је да надлежност Српске православне цркве у НДХ престаје за више 1,8 милиона православаца у Хрватској (по попису из 1931), укида се назив Српска православна вера и мења у гркоисточна вера који се употребљавао пре 1918. године а истовремено почиње акција присилног превођења Срба на римокатоличку веру.

Већ почетком 1942. године постаје јасно да жестока репресија према Србима не доноси резултате, па Немци врше притисак на Павелића да ублажи репресије које изазивају отпор Срба а и четници постају придружене снаге на територијама окупираним од стране Италије.

Оснивање ХПЦ[уреди]

На основу законске одредбе о ХПЦ од 3. априла 1942. објављене у Народним новинама број 77 од 7. априла 1942, 5. јуна 1942. године хрватски поглавник Анте Павелић потписује статут ХПЦ, а у недељу 7. јуна 1942. устоличује Гермогена као патријарха у цркви Светог Преображења у Загребу. Патријарх ХПЦ је уједно и митрополит загребачке митрополије и носи наслов „митрополит загребачки и цијеле Хрватске“.

  • ХПЦ је аутокефална и једина те за њу не важе догматска и канонска начела СПЦ.
  • Грб ХПЦ је 25 наизменичних белих и црвених поља у пет редова а почетно поље је бело, у средини је полуштит са крстом плаве боје у средини.
  • Застава је црвено-бело-плава тробојка с једнокраким златним крстом на белом делу.
  • Службени језик је хрватски а слова су хрватска.

Уз загребачку митрополију основане су и бродска, сарајевска и петровачка епархија, где су упућени млади православни свештеници из Срема, тада окупираног од стране НДХ.

Православци ипак нису били изједначени у правима и дужностима са осталим грађанима а прогони су настављени иако је усташка пропаганда настојала да сакрије или бар ублажи злочине (Мужић. стр. 52-54)

Хијерархија ХПЦ:

  • патријарх, свети архијерејски сабор и велики црквени суд
  • епископ и епархијски суд
  • наджупник (архијерејски намесник)
  • жупник (парох)
  • црквено-општински управни одбор

Патријарха бирају од епископа и то тако да изборни сабор кога сазива поглавник Павелић бира три кандидата међу епископа од којих Министарство правосуђа записнички предлаже поглавнику једнога за именовање.

Хрватска православна црква нестаје са нестајањем Независне Државе Хрватске 1945. године. Гермоген Максимов је осуђен на смрт и погубљен после рата.[1]

Каснији покушаји рестаурације[уреди]

Грб Удружења хрватских православних вјерника

На иницијативу Иве Матановића, који је, иако сâм римокатолик, главни заговорник оснивања „хрватске православне заједнице“, у петак 12. марта 2010. у Задру је најављено оснивање „хрватске православне цркве“ за „хрватске православце који не желе да се поистовећују са Србима“. Иницијатива за обнову Хрватске православне цркве је изазвала осуде Српске православне цркве, хрватског председника и председника владине комисије за односе с верским заједницама [2][3].

По попису становништва 2011. у Хрватској живи 16.647 Хрвата православних хришћана.[4] Дана 10. септембра 2010. формирано је Удружење хрватских православних верника којем је циљ „формирање аутокефалне хрватске православне црквене организације и слободно идентификовање православних хришћана припадницима хрватске нације“.

Дана 5. октобра 2013. године, тзв Хрватска православна црква је самопрогласила аутокефалност и објавила то на своме сајту и др. хрватским медијима.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Tomasevich 2002, стр. 573.
  2. ^ Josipović: HPC se poziva na ustaški režim i širi netoleranciju!, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ I ministar Biškupić protiv obnove Hrvatske pravoslavne crkve, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ www.dzs.hr, "4. STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI I VJERI, POPIS 2011.", pristupljeno 14. jula 2013.
  5. ^ Osnovana Autokefalna hrvatska pravoslavna zajednica Zadar!

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]