Хргар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Хргар
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација БиХ
ОпштинаБихаћ
Становништво
 — 2013.0
Географске карактеристике
Координате44°47′ СГШ; 15°58′ ИГД / 44.78° СГШ; 15.97° ИГД / 44.78; 15.97Координате: 44°47′ СГШ; 15°58′ ИГД / 44.78° СГШ; 15.97° ИГД / 44.78; 15.97
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина870 м
Хргар на мапи Босне и Херцеговине
Хргар
Хргар
Хргар на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број037

Хргар је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Бихаћ, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 81 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Ово, некада велико и славно село, а данас потпуно ненасељено, спаљено и уништено, удаљено свега неколико километара од Бихаћа, свједок је великог етничког чишћења Срба у западнокрајишким општинама које данас припадају Унско-санском кантону. Све је почело геноцидом над Србима у Другом свјетском рату, а настављено у последњем грађанском рату, 1992–1995. године, када су и посљедњи становници овог села протјерани.

Село Хргар није безначајно село. У њему је половином 19. вијека радила прва српска школа за будуће свештенике. Тако су са Хргарског платоа потекли први елементарно образовани свештеници Босанске Крајине. Први учитеље српске дјеце Хргара, а и шире Босанске Крајине подучавао је и за свештенички позив припремао калуђер Иванчевић, потоњи настојатељ Манастира Гомионице. Према историјским подацима калуђер Иванчевић дошао је из Манастира Крке.

Године 1941. године усташе из Бихаћа и Рипча запалиле су хргарску цркву Светог Кнеза Лазара косовског мученика. Послије рата комунистички режим је затро сваки траг од спаљене цркве, али народ није заборавио свето мјесто. Према најстаријим изворима на Хргару је прије спаљене и порушене цркве постојао древни манастир.

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 81 127 264
Југословени 14
остали и непознато 1
Укупно 81 141 265 479
Демографија[1]
Година Становника
1961. 479
1971. 265
1981. 141
1991. 81

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]