Хромопласт

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Боје чашичних листића и латица пчелиње орхидеје Ophrys apifera зависе од специјализираних органела биљних ћелија које се зову хромопласти.

Хромопласти (грч. χρῶμα - хрома = боја + πλαστός - пластóс = обликован) су пластиди – разнолике органеле које врше синтезу и садрже пигмент код фотосинтетских еукариота.[1]Према теорији о њиховом ендосимбиотском пореклу, као и остали пластиди, укључујући и хлоропласте и леукопласте, они су потомци симбиотских прокариота, највероватније цијанобактерија.[2][3][4][5][6]

Функција[уреди | уреди извор]

Хромопласти су нађени у плодовима, цветовима, корењу и листовима у процесу старења, који су одговорни за њихову пигментацију, односно за добијање свих нијанси боја. Редовно су повезани са великим порастом количине каротеноида. Претварање хлоропласта у хромопласте је класичан пример сазревања.

Углавном се налазе у зрелим ткивима где су производи претходних зрелих пластида. Плодови и цветови су најчешће структуре за биосинтезу каротеноида, као и осталих реакција у којима је укључена синтеза шећера, скроба, липида, ароматских веза, витамина и хормона. ДНК хлоропласта и хромопласта је идентична. Одређене разлике ДНК које се нађу анализом путем течне хроматографије хромопласта кромпира откривају повећану метилацију цитозина.

Главна функција хромопласта је синтеза и чување пигмената, као што су наранџин каротен, жути ксантофили и разни други црвени пигменти. Као такви, њихова боја варира у зависности од тога који пигмент садрже. Главни еволуцијски циљ хромопласта је да привуче опрашиваче или фругиворе обојених плодова, који помажу оплодњи и расејавању семена]]. Међутим, они се такође налазе и у коренима, као што су шаргарепа и слатки кромпир. Они омогућавају накупљање велике количине веза нерастворљивих у води у иначе воденастим деловима биљака.

Када листови промене боје у јесен, то је због губитка зелених хлорофила, што демаскира претходне каротеноиде. У овом случају, производи се релативно мало нових каротеноида у пластидима, а пигменти који су повезани са старењем су нешто другачији од активне конверзије у хромопластима посматраним у воћу и цветовима.

Постоје неке врсте цветница које садрже мало или нимало каротеноида. У таквим случајевима, постоје пластиди који су присутни у латицама који личе на хромопласте и понекад се визуелно не разликују. Антоцијанини и флавоноиди се налазе у ћелијским вакуолама и одговорни су за друге боје пигмента.

Термин "хромопласт" се уобичајено односи на било који пигментирани пластид, углавном да би се разликовао од разних типова леукопласта, пластида који немају пигменте. У овом смислу, хлоропласти су специфични тип хромопласта. Ипак, "хромопласт" је много чешћи за означавање пластида са пигментом осим хлорофила.

Структуре и класификација[уреди | уреди извор]

Користећи светлосни микроскоп хромопласти се могу разликовати и сврстати у четири основна типа. Први тип се састоји од протеинске строме са гранулама. Други се састоји од протеинских кристала и аморфних пигментних гранула. Трећи тип се састоји од протеина и пигментних кристала. Четврти тип је хромопласт који садржи само кристале. Електронским микроскопом открива се још више, што омогућава идентификацију скелета, као што су глобуле, кристали, мембране, влакна и тубуле. Скелет пронађен у хромопластима се не налази у зрелим пластидима, када је од њих одвојен.[7]

Plastids types en.svg

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Whatley JM, Whatley FR (1987). „When is a Chromoplast”. New Phytologist. 106 (4): 667—678. doi:10.1111/j.1469-8137.1987.tb00167.x. 
  2. ^ Campbell N. A. (2008). Biology. 8th Ed. Person International Edition, San Francisco. ISBN 978-0-321-53616-7. 
  3. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (2004). Biologija 1. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-686-6. 
  4. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2002). Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. ISBN 978-9958-10-222-6. 
  5. ^ et, Alberts B. al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 978-0-8153-4072-0. 
  6. ^ Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Eds. (2005). Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-1-4. 
  7. ^ Camara B, Hugueney P, Bouvier F, Kuntz M, Monéger R (1995). „Biochemistry and molecular biology of chromoplast development”. Int. Rev. Cytol. 163: 175—247. PMID 8522420. doi:10.1016/s0074-7696(08)62211-1.