Хром-триоксид

Хром-триоксид
Називи
	IUPAC називs Хром-триоксид; Хром(VI) оксид
Идентификација
CAS број	1333-82-0 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	CHEBI:48240 ;
ChemSpider	14212 ;
ECHA InfoCard	100.014.189
MeSH	Chromium+trioxide
PubChem C ID	14915;
RTECS	GB6650000
UNII	8LV49809UC ;
UN број	1463
	InChI InChI=1S/Cr.3O Кључ: WGLPBDUCMAPZCE-UHFFFAOYSA-N ; InChI=1/Cr.3O/rCrO3/c2-1(3)4;
	SMILES O=[Cr](=O)=O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	CrO3
Моларна маса	99,994 g/mol
Агрегатно стање	Тамноцрвена грануларна супстанца
Густина	2,70 g/cm3 (20 °C), основно
Тачка топљења	197 °C
Тачка кључања	251 °C, распада се
Растворљивост у води	61.7 g/100 mL (0 °C) ; 63 g/100 mL (25 °C) ; 67 g/100 mL (100 °C)
Растворљивост	раствара се у сумпорној и азотној киселини
Опасности
ЕУ класификација (DSD)	Оксидант (O); Carc. Cat. 1; Muta. Cat. 2; Repr. Cat. 3; Веома токсичан (T+); Опасан за животну средину (N)
R-ознаке	R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53
S-ознаке	S53, S45, S60, S61
NFPA 704	0 3 1 OX
	Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
LD50 (средња доза)	80 mg/kg
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Хром-триоксид је оксид хрома хемијске формуле CrO₃, где је оксидациони број хрома +3.

Добијање

Може се добити реакцијом натријум-хромата^[3] или калијум-дихромата и сумпорне киселине^[4]:

\mathrm {Na_{2}CrO_{4}+H_{2}SO_{4}\longrightarrow \;Na_{2}SO_{4}+H_{2}O+CrO_{3}}

\mathrm {K_{2}Cr_{2}O_{7}+2H_{2}SO_{4}\longrightarrow \;2KHSO_{4}+H_{2}O+2CrO_{3}}

Својства

Ово је чврста супстанца затвореноцрвене боје, која постоји у облику призматичних игличастих кристала. На високој температури прво испарава, па се топи на 190 °C, при чему се већ делимично распада. При већој температури се распада на хроми-оксид и кисеоник^[4]:

\mathrm {4CrO_{3}\longrightarrow \;2Cr_{2}O_{3}+3O_{2}}

Слична реакција се врши и приликом редукције, јер је хром-триоксид веома јако оксидационо средство. Алкохол ће се у додиру са овим оксидом упалити, хартија угљенисати, а угаљ се оксидовати у угљен-диоксид. У вода|води се раствара лако, дајући највероватније полихромне киселине.^[4]

Особина	Вредност
Партициони коефицијент^[5] (ALogP)	-0,1
Растворљивост^[6] (logS, log(mol/L))	0,3
Поларна површина^[7] (PSA, Å²)	51,2

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „Chromium Trioxide”. Chemicalland21.
^ ^а ^б ^в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

Литература

Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „Chromium Trioxide”. Chemicalland21.

[мелор-4] а ^б ^в Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

[5] Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.

[6] Tetko, Igor V.; Tanchuk, Vsevolod Yu.; Kasheva, Tamara N.; Villa, Alessandro E. P. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.

[7] Ertl, Peter; Rohde, Bernhard; Selzer, Paul (2000). „Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]