Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хронологија важнијих догађаја током НАТО бомбардовања СРЈ 1999.:

Садржај

24. март 1999.[уреди]

НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута.[1] Бомбардовано је подручје Косова и Метохије. Током наредних дана бомбардовани су и већи градови Србије и Црне Горе: Београд, Ниш, Нови Сад, Лесковац, Подгорица, Сомбор, Суботица итд[2]. Херцег Нови, Луштица, Обосник, предајници са ТВ и радио антенама и војни објекат.

Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.50 када је страдао први војник ВЈ Бобан Недељковић.[3] Затим су бомбе око 20.05 пале на касарну у Врбици, а затим у 20.15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника.

Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.[4]

У овом периоду бомбардован је и предајник за емитовање првог, другог, трећег канала радио-телевизије Србије, затим првог, другог, 101, 202 канала радио Београда на Великом Јастребцу. Ту су пале две бомбе: једна је погодила зграду у којој се налазе разни уређаји и особље за одржавање веза према Јастрепцу, док је друга погодила предајник, висок 128 метара, који се преломио на неколико делова и пао преко зграде. Запаљен је и мали део антене која је преносила сигнал за Мобтел мрежу.

25. март 1999.[уреди]

У ноћи између четвртка 25. и петка 26. марта у рејону аеродрома Лађевци испаљено је 20 пројектила, од тога десет пројектила погодило је рејон аеродрома а два су пала у атар села Цветке.

Бомбардовање околине Лесковца, страдало око 500 објеката.[5]

Погођена је и кућа Радослава Арнаутовића из Катрге, на срећу без жртава а један неексплодирани пројектил пао је у рејон села Отроци.

26. март 1999.[уреди]

Током агресије против СРЈ, 26. марта 1999. године, НАТО авијација је циљала око 40 установа и насеља. Војни гаризони су били главна мета, посебно војне установе где су војници били смештени.

Ни остале војне јединице нису поштеђене, циљани су аеродроми, ПВО и остали одбрамбени системи, телекомуникације и командни центри.

27. март 1999.[уреди]

F-117 А

Јединице Југословенске против-ваздушне одбране оборили су стелт бомбардер F-117, који се срушио близу села Буђановци код Руме.

Тог дана је НАТО такође користио забрањене касетне бомбе.

28. март 1999.[уреди]

нема података

29. март 1999.[уреди]

Генерал-потпуковник Спасоје Смиљанић, командир Југословенских Ваздушних Снага и ПВО, изјавио је да је у првој недељи НАТО агресије против Југославије, Војска Југославије срушила седам непријатељских летелица, укључујући један F-117А, три хеликоптера, три авиона без пилота, и 30 крстарећих ракета.[6]

Гађан погон фабрике лекова "Здравље" у Лесковцу[5]

У 02.10 бомбардована је зграда МУП-а, при чему је настрадао мајор полиције, Радојица Ковач.

30. март 1999.[уреди]

Репортер француске новинске агенције АФП је посетио приштински спортски стадион и видео да је установа празна и да је трава у стадиону нетакнута, што је порекло тврдњу НАТО-а да је стадион претворен у концентрациони логор и да се тамо држи 100.000 заробљених Албанаца.

31. март 1999.[уреди]

Бомбардован Јастребац када је погођен десетокиловолтни далековод близу предајника.

Три америчка војника заробљена на граници Македоније и СРЈ под неразјашњеним околностима.[7]

1. април 1999.[уреди]

Срушени Варадински мост

Око 5 сати ујутро у Новом Саду бомбардован је Петроварадински мост који повезује Нови Сад и Петроварадин. Мост је тотално срушен, и само његов врх је остао да вири из Дунава.

У 9.00 бомбардована Пећ.

2. април 1999.[уреди]

У 01:30 са 3 пројектила гађано је село Ногавац, општина Ораховац. Погинуло је 11 лица а 5 је задобило тешке телесне повреде.[8]

Током напада на Куршумлију, због НАТО авијације је погинуло 13 цивила и оштећено око 500 цивилних и религијских објеката као што су манастир Пресвете Богородице и Светог Николе из 12. века.

3. април 1999.[уреди]

Мост слободе у Новом Саду након бомбардовања

У Београду је око 1 сат бомбардована зграда МУП-а.

У Новом Саду је око 20:00 бомбардован мост Слободе који повезује Нови Сад и Сремску Каменицу. Страдало је више лица која су се у моменту ракетирања нашла на мосту, а већи број цивилних објеката је оштећено.[9]

Око 20:00 пала је ракета на мост у Бачкој Паланци. Мост није порушен, али је његова десна страна оштећена.[9]

4. април 1999.[уреди]

У Београду је бомбардована централна топлане на Новом Београду, зграда у близини војно-медицинске академије и цивилни објекти у Сремчици.[9]

У Чачку је по трећи пут бомбардована зграда „Слободе“. Ракетирано и више привредних и цивилних објеката у широј околини.[9]

У Новом Саду је бомбардована зграда телевизије Нови Сад.

У Гњилану је бомбардован возни парк са 30 аутобуса. Такође је уништена и једна бензинска пумпа.

У Куршумлији је са две ракете бомбардован дрвни комбинат.

У Богутовацу код Краљева је јутрос у 2:10 бомбардовано складиште горива „Беопетрола“. Рањена три радника.[9]

У Смедереву је око 4:25 бомбардована бензинска пумпа. Погођене инсталације „Југопетрола“.[9]

У Панчеву је око 4:30 са две ракете бомбардована рафинерија нафте, погођена РЈ Енергана. Погинула 2 радника а 4 задобило тешке телесне повреде.[10]

5. април 1999.[уреди]

У селу Грачаница бомбардоване куће. По четврти пут бомбардован је манастир Грачаница. Бомба је пала близу гробља, али споменици нису порушени. Уништена је једино капела у цркви. У Приштини је бомбардован аеродром. Уништена је трафо-станица у близини, затим писта и зграда где се налази чекаоница и шалтери за куповину карата.

У Врању бомбардоване куће у непосредној близини аутобуске станице. Погинуло 2 а тешко рањено 15 лица.[10]

По други пут бомбардован је Лепосавић. Овај пут погођен је тунел Шарпељ код села Јерина.

У Нишу је бомбардована касарна Стеван Синђелић, затим магацин Дуванске индустрије, амбуланта фабрике и обданиште. Овај пут погођена је и војна команда и дечја клиника за рехабилитацију. Око 5:20 Ниш је поново бомбардован. Погођена је зграда у ширем делу центра. Око 21:30 бомбардован је северозападни део града.

У 2:35 бомбардовани су Лучани, а погођена је хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Београду је око 4:15 једна бомба пала близу градске болнице на Звездари. Друга бомба пала је близу школе коју су људи из околних кућа користили као склониште. За време бомбардовања у школи је било 30 људи.

У Сомбору је око 3:00 са 3 пројектила бомбардована Нафтна Индустрија Србије. У Земуну је око 4:15 бомбардована главна улица у којој се налази спортски центар „Пинки“, Робна кућа итд. Већа оштећења задобио је Пољопривредни факултет, a погођен је Дом ваздухопловства.

У Алексинцу је у 20:22 бомбардован цивилни део града. Погинуло је 11 лица, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката а знатно оштећена, поред осталих и зграда Дома здравља и Хитне помоћи.[11]

У Богојеву је око 22:00 бомбардован мост. Само је делом порушен.

Сомбор је око 22:20 поново бомбардован. Овај пут на мети су били складиште горива и железнички и друмски мост.

У Новом Саду је око 22:15 са два пројектила бомбардована рафинерија (командна сала).

6. април 1999.[уреди]

У око 03:00 бомбардован и последњи мост преко Дунава у Новом Саду. Није срушен, тако да преко њега могу да прелазе само пешаци и возила хитне службе.

Око 11:00 са 5 пројектила бомбардовано је Врање. Оштећена је пекара и градска болница, а један пројектил пао је јужно од града.

Око 12:30 поново је бомбардован аеродром Слатина. Бомбардовано је и село Витановац.

У Јахлији је погођена пруга Крагујевац-Краљево, а оштећена је електрична инсталација. Бомбардован је мост на реци Топлици који повезује Ниш и Приштину.

У Лозни бомбардоване куће, затим железнички мост и мотел. Нема људских жртава. У Панчеву бомба пала у њиву.

У Призрену бомбардовано стамбено насеље тако да је већина кућа порушено. Бомбардован је и део водова који снабдева град пијаћом водом.

У Сурдулици је пројектилима погођена основна школа.

У Чачку су бомбардоване куће и дечји вртић.

У Лучанима је око 20:35 бомбардована хемијска индустрија „Милан Благојевић“.

У Црној Гори је око 23:15 бомбардован аеродром Голубовци.

Последњи мост на Дунаву у Новом Саду

7. април 1999.[уреди]

У Чачку је поново бомбардован индустријски објекат „Слобода“.

У Приштини је око 00:40 бомбардован центар. Са три пројектила гађана је зграда Главне поште и околни објекти. Живот је изгубило 10 лица, а 12 је задобило телесне повреде.[12]

Бомбардовано је и село Девет Југовића, а око 3:15 са 10 пројектила бомбардовано је село Грачаница.

У Новом Саду је око 2:45 бомбардован „Нафтагас“, а складиште рафинерије нафте је уништено. У Сомбору је око 3:00 бомбардован „Нафтагас“, и села Чонтла и Кљајићево у околини.

У Нишу је око 4:45 бомбардована фабрика „Јастребац“. Ракета која је погодила фабрику пала је прво на њен кров, затим је пробила две бетонске плоче и зауставила се у дворишту куће удаљене 500 метара од фабрике. У дворишту је направила кратер дубине 5 метара и пречника 10 метара. У нападу на Ниш погођена је и фабрика „Фиделинка“ и главна аутобуска станица у близини нишке тврђаве.

8. април 1999.[уреди]

Погођен завод „Црвена застава“ у Крагујевцу, повређена су 124 запослена, а на хиљаде радника остало је без посла.

Од 00:42 до 00:50 бомбардована је Ћуприја при чему је једна особа преминула а 3 лица је задобило тешке телесне повреде.[8]

У 04:10 приликом ракетирања врха Торник на Златибору погођен спортско-рекреативни центар. Погинула 3 лица.[10]

9. април 1999.[уреди]

Рано ујутру, око 2:00, погођено је складиште нафте у Смедереву.

Defense.gov News Photo 990409-O-0000M-001.jpg
Defense.gov News Photo 990409-O-0000M-002.jpg

10. април 1999.[уреди]

Посматрачки торањ Војске Југословије „Кошаре“ је нападнут са албанске територије у првом од многих покушаја ОВК да изведе копнену инвазију Косова и Метохије уз помоћ Албанске Армије и НАТО ваздушних снага.

11. април 1999.[уреди]

У раним јутарњим часовима бомбардовано село Мердаре са 20 пројектила и већим бројем касетних бомби. Погинуло 5 лица, а теже телесне повреде задобила трудница у шестом месецу трудноће.[10]

НАТО авијација је нанела огромну штету Приштини и Ђаковици у једном од највећих ваздушних напада на те градове.

Аеродром Слатина код Приштине је поново бомбардован.

Околина манастира Грачанице је такође бомбардована.

Алексинац

12. април 1999.[уреди]

Око 11:00 ујутро бомбардован је путнички воз на прузи Београд-Солун у Грделичкој клисури 15 километара од Лесковца. Трећи и четврти вагон су потпуно уништени, док су локомотива и први вагон остали читави. Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.[13]

У Крушевцу је око 2:00 бомбардован индустријски објекат „14. октобар“ и градска топлана. У Панчеву је око 2:30 бомбардована рафинерија нафте.

У Крагујевцу је око 2:44 бомбардована фабрика аутомобила „Застава“.

У Приштини је бомбардована шира околина аеродрома Слатина, а осам детонација чуло се јужно од града.

У Панчеву је око 22:35 поново бомбардована рафинерија нафте. Нема повређених.

У Новом Саду је око 23:00 бомбардована рафинерија, а оштећена је и водоводна инсталација.

У Сомбору је око 23:00 по пети пут бомбардовано складиште „Нафтагаса“.

13. април 1999.[уреди]

Остаци хотела Бачиште у националном парку Копаоник

У Београду је на Бањици бомбардована Војно Медицинска Академија. У Чачку је око 00:00 бомбардована фабрика „Слобода“.

Око 00:30 бомбардован је национални парк Копаоник, а погођен је хотел „Бачиште“. На срећу, у хотелу није било гостију.

У Приштини је око 1:45 са 6 пројектила бомбардовано складиште „Југопетрола“. Бомбардован је и густо насељени део града. Од 00:00 до 2:00 са 15 пројектила бомбардована је аутобуска станица и фабрика пластичних маса. У ноћашњем нападу било је и православно гробље где је поломљено око 50 споменика као и споменик косовским јунацима. Погођен је и ТВ репетитор код Приштине. На Приштину је бачено 10 ракетних и пројектила и 30 бомби.

У Крушевцу је око 3:00 бомбардован стари мост на Расини. У Ивањици је око 3:00 бомбардована земаљска сателитска станица.

У Биљановцу је око 3:00 бомбардован мост између Краљева и Рашке.

14. април 1999.[уреди]

У Приштини су око 00:00 бомбардоване две куће у близини фабрике Кока-коле. Око 2:30 са 6 пројектила бомбардован аеродром Слатина, док је јутрос око 9:30 бомбардован споменик косовским јунацима.

Око 00:00 бомбардован је железнички мост на Лиму у близини Нове Вароши.

Око 1:00 са 3 бомбе бомбардована је Баира. На срећу људских жртава нема.

Код Рашке је око 3:00 са две ракете бомбардован мост.

У Ваљеву је око 5:30 бомбардована фабрика „Крушик“ и највеће градско насеље. Од силине детонације оштећена је болница и пољопривредна школа.

Око 5:45 бомбардовано је село Извор код Пирота. Око 11:00 бомбардован је и Призрен.

Око 21:30 са 5 пројектила бомбардована је Куршумлија, а погођен је мост на реци Косаници.

Од 13:30 до 15:30 сати у тринаврата гранатирана је колона избеглица код села Маданој и Меја. У овом нападу 61 лице је погинуло, а 36 рањено.[14]

Касетним бомбама гађано село Павловац код Врања. Страдала једна особа а једна тешко повређена.[15]

15. април 1999.[уреди]

Нови Сад након бомбардовања. НАТО је често бомбардовао рафинерију нафте што је довело до еколошке катастрофе

Око 2:00 бомбардована је Раковица у Београду, а уништене су стамбене зграде и пословни објекти. Од силине детонације оштећене су скоро све школе у Раковици.

Око 00:15 бомбардован је Чачак, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије.

Око 4:40 бомбардован је Ниш, а погођен је северозападни део.

Око 12:25 бомбардован је Крушевац. Од силине детонација већина школа је оштећено.

Око 22:31 бомбардована је Стражевица у Београду.

Око 22:50 бомбардована је Суботица, а погођен је најгушће насељени део града.

Око 22:50 бомбардована је „Петрохемија“ у Панчеву. Око 22:58 бомбардован је мост између Ковина и Смедерева. Један део моста пао је у воду. Око 23:00 бомбардован је северозападни део Новог Сада, а са 3 пројектила погођена је и рафинерија нафте.

16. април 1999.[уреди]

У ноћашњем нападу био је ТВ репетитор на Церу и трафо станица у близини њега.

Ноћас је бомбардована и Приштина, а погођен је аеродром Слатина и село Чучуљага.

У Даниловграду бомбардоване куће.

Поподне је са 20 пројектила бомбардована Подгорица.

Око 2:10 бомбардована су села у околини Краљева као што су Мрсаћ Врдила и Дракчић. У Дракчићу је бомбардован друштвени објекат, а од силине детонације попуцала су стакла на околним кућама.

Око 3:00 бомбардовано је Буково, предграђе Бољевца. Око 10:30 бомбардован је североисточни део Врања.

17. април 1999.[уреди]

Бомбардовано је Ужице.

Око 2:10 бомбардовано је Ваљево. Погођена је фабрика „Крушик“. Највише оштећења задобиле су хале. Оштећена је и фабричка здравствена станица, затим околне куће, обданиште и пољопривредна школа.

Око 18:00 бомбардован је Белаћинац у Приштини.

У 21:30, у селу Батајница, за време дејства авијације НАТО, од шрапнела експлодираног пројектила погинула је трогодишња Милица Ракић (1996). Њена смрт је постала симбол страдања и патњи деце Југославије. Приликом истог дејства лакше је повређен и дечак Дражен Јанковић (1997).[16]

Крушик

18. април 1999.[уреди]

У Панчеву је са неколико пројектила бомбардована рафинерија нафте, затим азотара и петрохемија.

У Београду је бомбардована Батајница. Од силине детонације оштећена је већина зграда у Батајници.

У Новом Саду бомбардована је рафинерија нафте. У Ужицу бомбардоване куће.

У Куршумлији бомбардован мост и манастир свете Богородице.

Око 15:00 бомбардован северозападни део Приштине и село Чичевица.

19. април 1999.[уреди]

У ноћашњем нападу био је Обреновац где је нанета велика материјална штета. Око 1:30 у Баричу је бомбардована фабрика „Прва искра“.

Око 1:30 бомбардован центар Новог Сада, а погођена је зграда извршног већа Војводине.

Око 1:30 у Бачкој Паланци бомбардован мост „25. мај“. Оштећена је лева страна моста. Бомбардована је и шира околина Срема. Око 1:30 са 11 пројектила бомбардован северозападни део Параћина.

Око 1:40 бомбардована је Суботица. Један пројектил погодио је у близини језера Палић.

Око 1:45 бомбардовано је Краљево, а више пројектила пало је у Богутовачкој бањи. Око 3:15 бомбардован је мост код Куршумлије. Неколико пројектила погодило је и репетитор на Мокрој гори.

Око 9:55 бомбардована је Косовска Митровица где су погођене куће, затим Пећ, Подујево, шира околина Голеша и аеродром Слатина. Око 12:00 са две пројектила бомбардован је Пећ.

Од последица бомбардовања у Нишу погинула једна особа.[15]

20. април 1999.[уреди]

У ноћном нападу мета је био Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене.

Гађано нишко насеље Шљака, 12 људи повређено а 10 кућа уништено а 12 тешко оштећено.[17]

Ноћас је бомбардована и Батајница у Београду.

Око 1:25 бомбардована је Нова Варош, а погођен је мост.

Од 1:50 до 3:40 бомбардована је, са 8 пројектила, Приштина, а погођен је аеродром Слатина и Белаћевац.

Око 1:50 са 4 пројектила бомбардована специјална болница за рехабилитацију у Новом Пазару.

Око 2:25 бомбардовано Краљево, а погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича.

Око 3:17 бомбардовано је, са 7 пројектила, Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

21. април 1999.[уреди]

Око 00:20 по четврти пут бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву, а погођен је у део засађен шумом тако да је избио велики пожар. Око 00:40 бомбардована је околина Чачка, а погођена је Самаила 15 километара југоисточно од града.

Око 2:40 бомбардован је Нови Сад, а погођен је нафтни комплекс, рафинерија нафте и друмско-железнички мост између Новог Сада и Петроварадина. Неколико детонација чуло се и из правца Фрушке горе, а погођен је и предајник радио-телевизије Србије на Иришком венцу.

Око 2:47 бомбардован је мост на Дунаву код Бешке између Београда и Новог Сада. Један пројектил пао је на 100 метара од манастира Ковиљ.

Око 3:00 бомбардовано је избегличко насеље Ђаковица.

Око 3:15 бомбардован је у Новом Београду пословни центар „Ушће“.

Око 3:16 је по трећи пут бомбардована Новопазарска бања, а погођена је болница за лечење мишићне и неуромишићне болести.

Рафинерија у Новом Саду након бомбардовања

22. април 1999.[уреди]

Око 4:00 са четири пројектила бомбардована је резиденција председника Савезне Републике Југославије - Слободана Милошевића у Ужичкој 15 у Београду. Нема повређених. Зграда је уништена до темеља.

Око 15:00 са четири пројектила бомбардован Жежељев мост у Новом Саду. Мост није срушен.

У ноћашњм нападу била је и околина Приштине, а погођена су и околна села и аеродром „Слатина“.

23. април 1999.[уреди]

Бомбардована је фабрика „Крушик“ у Ваљеву.

Око 2:06 бомбардована зграда Радио-Телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло 16 особа, 3 задобило тешке а 13 лаке телесне повреде.[12]

"Зашто, споменик погинулим радницима РТС-а"

24. април 1999.[уреди]

Ниш је поново на мети када је центар града погођен са 16 пројектила, док је бомбардовањем на подручју Лесковца оштећено око 500 кућа. У Јадру су испаљена 24 пројектила на планину Гучево и оштећен планинарски дом, где су биле смештене многобројне избеглице, а уништени и телевизијски релеји и велики антенски стуб.

У бомбардовању ромског насеља Бардерана у близини призренске касарне погинула 4 а рањено 20 особа, углавном ромске националности.[15]

25. април 1999.[уреди]

Бомбардовање рафинерије нафте Нови Сад

Рафинерија нафте у Новом Саду је бомбардована.

26. април 1999.[уреди]

Жежељев мост након бомбардовања

Жежељев мост у Новом Саду је срушен. Куршумлија је опет гађана, па се број погинулих цивила попео на 17, страдала је метална индустрија „Металац“ и други погони, а око 2.000 радника остало је без посла.

27. април 1999.[уреди]

Између 12:15 и 12:30 бомбардована је Сурдулица, погинуло више од 9 цивила уз велику материјалну штету (видети )Бомбдаровање Сурдулице 1999..[15]

Гађани су мостови на Лабу код Милешева, на Ибарској магистрали, на Косаници код Куршумлије и мост „25. мај“ који повезује Бачку Паланку и Илок.

Пут и пруга у Ибарској клисури у делу од Краљева до Рашке оштећена је на више места, до темеља је порушено 50 кућа, разорено је око 500 домова у Ћуприји, хала спортова, зграда „Електродистрибуције“, робне куће, две средње и једна основна школа, вртићи и локали.

28. април 1999.[уреди]

Бомбардовано ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца. Оштећена је дечја болница и породилиште Клиничко болничког центра (КБЦ) „Драгиша Мишовић“.

Ракета пала у предграђе Софије.[18]

29. април 1999.[уреди]

НАТО је уништио Сарајевски мост у Грделичкој клисури. Саобраћај је онеспособљен на Ибру и на Дунаву код Бешке. Срушен Авалски торањ, а гађани су и антенски стуб у Борчи и релеји широм Србије - торањ на Иришком Венцу, Овчар Гобељи и Црном Врху.

30. април 1999.[уреди]

Споменик страдалима у Мурину

Стара зграда Републичког МУП у центру Београда је бомбардована, а на удару су се нашли и министарство одбране и Генералштаб.

Гађана је варош Мурино, општина Плав у Црној Гори, шесторо погинулих цивила од чега две девојчице и један дечак, а четири лица тешко повређено.[15] У овом нападу је било највише страдалих цивила од бомбардовања на територији Црне Горе.[19]

1. мај 1999.[уреди]

Генералштаб Војске Југославије

У Београду је око 2:30 бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај у ширем центру града.

Бомбардован стари мост у Трстенику. Погинула једна особа.

Бомбардовано село Јабланица, општина Призрен. Погинула 2 лица а тешке телесне повреде задобило 16 лица. Бомбардовано насеље Кула у Призрену где је погинуло 7 лица а 15 задобило тешке телесне повреде.[15]

Бомбардован аутобус Ниш експреса на релацији Ниш - Приштина, код села Лужана, погинуло 60 цивила, од тога 15 деце и једна трудница. Само четири цивила преживела у препуном аутобусу.[20]

2. мај 1999.[уреди]

Јединице југословенске ПВО срушиле амерички ловац-бомбардер F-16 крај Београда. Пилот Дејвид Голдфејн спашен од стране спасилачких екипа америчке војске.[21]

У бомбардовању Сремске Митровице страдала једна жена.[22]

3. мај 1999.[уреди]

Бомбардован аутобус „Ђаковица превоза“ код Савине Воде, на путу Пећ - Кула - Рожаје, када је 20 грађана погинуло, док су 43 лица повређена. Поново је на удару била је Телевизија Нови Сад.

4. мај 1999.[уреди]

Погибија пилота Миленка Павловића, који је оборен 4. маја у авиону типа Миг 29 изнад Ваљева.

5. мај 1999.[уреди]

нема података

6. мај 1999.[уреди]

Железнички мост код Ватина на прузи Београд - Букурешт срушен је 6. маја. Погођена су складишта „Југопетрола“ и „Енергогаса“. Нападнут је нишки аеродром, гађане инсталације „Југопетрола“ код Неготина.

7. мај 1999.[уреди]

14 цивила убијено у бомбардовању касетним бомбама у Нишу.

У 23:50 бомбардована кинеска амбасада у Београду. Три лица су погинула, а 5 задобило тешке телесне повреде.[22]

На удару су биле зграде Генералштаба, Министарства одбране, Владе Србије, савезног МУП и хотела „Југославија“.

8. мај 1999.[уреди]

На мети су били радио и телевизијски репетитори на Космају и Руднику.

У Нишу погођен и тешко оштећен Камени мост.

9. мај 1999.[уреди]

Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

Разорена је пошта у Ужицу, оштећен Дом здравља, а поново је на мети био ваљевски „Крушик“.

10. мај 1999.[уреди]

Две улице потпуно су избрисане са мапе Медошевца код Ниша, после бомбардовања тог села 10. маја. До темеља је порушено 20 кућа, а више од 100 је онеспособљено за становање.

Приликом бомбардовања индустријске зоне Чачка бројне куће порушене су до темеља. Погинула два лица.[22]

На мети су били „Прва искра“ у Баричу и телевизијски и радио предајник на Црвеном селу код Суботице.

11. мај 1999.[уреди]

НАТО бомбардовао Ниш, када су повређени потпредседник Социјалиштичке партије Србије Душан Матковић, потпредседник Већа република Савезне скупштине Горица Гајевић и смртно страдао припадник МУПа Републике Србије Горан Алексић, вршећи своју дужност. Оштећен је железнички мост код Житорађе, бомбардовани мостови у Грделичкој клисури. Срушен је мост на Лиму у Мурину. Бомбардован је Владичин Хан и мост на Јужној Морави, а живот су изгубила два лица.

12. мај 1999.[уреди]

Бомбардован Ниш, 14 цивила повређено.

13. мај 1999.[уреди]

У 23:50 на магистралном путу Призрен - Сува Река, на раскрсници код села Кориша, општина Призрен, НАТО авијација је бомбардовала колону од 500 - 600 албанских избеглица. Погинуло је 48 лица а тешке телесне повреде задобило је 60 лица.[15]

Поново бомбардована зграда Телевизије Нови Сад.

14. мај 1999.[уреди]

Колоне цивила бомбардоване у Кориши код Призрена, када је од касетних бомби живот изгубило више од 100 албанских цивила, углавном жена, деце и стараца. НАТО је користио термовизуелне бомбе које после удара развијају високу температуру и до 2.000 °C.

15. мај 1999.[уреди]

Бомбардован рударско-топионичарски басен Бор.

Рударско-топионичарски басен након бомбардовања

16. мај 1999.[уреди]

Бомбардована трафостаница Рударско топионичарског басена „Бор“. Погођена су постројења „Југопетрола“, трафостаница у кругу смедеревског „Сартида 1913“, резервоар бензинске пумпе на зрењанинском путу. У Гори на Космету ракетирани су телевизијски репетитор, фабрика лековитог биља, фарма оваца и магацин хране.

17. мај 1999.[уреди]

У нападу на Бор погинуло једно лице. Срушен надвожњак на ауто-путу Београд - Ниш. На Прешево испаљено 12, а на Лесковац три пројектила. Нови напади на Батајницу, Фрушку гору, Смедерево, Велику Плану, Прахово, Аеродром Поникве и Гњилане. Бомбардоване су крагујевачке „Шумарице“ и уништене куполе које су симбол страдања 7.300 недужних жртава Другог светског рата.

НАТО је са два пројектила гађао складиште „Југопетрола“ на Чукарици, а на мети је био и Сурчин. У нападу на ваљевски „Крушик“ једно лице погинуло, а 13 повређено. У бомбардовању борског „Југопетрола“ једно лице погинуло.

Непријатељске ракете оштетиле су Дуванску индустрију, штампарију „Нова Југославија“ и аутобуску станицу у Врању. Ракетиран мост на Јужној Морави у Владичином Хану, где су оштећене куће, школе, вртић, а погођен је и мост код Великог Орашја.

18. мај 1999.[уреди]

нема података

19. мај 1999.[уреди]

Приликом бомбардовања Гњилана погинула су четири цивила, а 16 је лакше повређено.

20. мај 1999.[уреди]

Током бомбардовања клиничко-болничког центар „Др Драгиша Мишовић“ у Београду убијена три пацијента и један радник, а рањено више пацијената. Разорена је Неуролошка клиника, а од експлозије демолиране и зграде Центра за дечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерска клиника. Погинуло је и седам гардиста Војске Југославије који су се налазили испред клинике.

21. мај 1999.[уреди]

Бомбардован казнено-поправни дом у Истоку, усмртивши десетине затвореника и радника те установе. Термоелектране „Дрмно“ код Костолца и „Колубара“ у Великим Црљенима, као и рејон око хидроелектране Бајине Баште такође су биле на мети. Непријатељ је користио специјална високопроводна влакна за изазивање кратких спојева.

Бомбардовани су циљеви у околини Београда, Липовица, Раковица, Ресник, Батајница и шире подручје Авале, а са два пројектила погођено је складиште „Југопетрола“ у Радничкој улици.

Бомбардовани су Сомбор, Сремска Митровица, а испаљено је најмање 30 пројектила на цивилне објекте широм Космета, као и на цивилни аеродром Поникве.

22. мај 1999.[уреди]

Широм Космета испаљено је око 100 пројектила.

Оштећене су многе куће у Сомбору, уништен мост на Старом Бегеју код Старог Двора, на Шабац је бачено 10 бомби и притом је погођен део касарне у ширем центру града и у том нападу је настрадала једна особа, гранатирани Макиш и Борча.

23. мај 1999.[уреди]

Бомбардована термоелектрана Обреновац.

У Ђаковици живот је изгубило једно, а рањено 29 људи.

24. мај 1999.[уреди]

Бомбардована електроенергетска постројења код Костолца, Новог Сада и Ниша, чиме је проузрокована несташица електричне енергије.

25. мај 1999.[уреди]

нема података

Дејство НАТО бомби код Сремске Митровице

26. мај 1999.[уреди]

Три лица су погинула, а два рањена у бомбардовању Косовске Витине. Гађан је и цивилни аеродорм „Слатина“. Поновљен је напад на зграду телевизије Нови Сад. У 22,40 са 9 авио-бомби погођена караула „Јамена“ из састава 14. граничног батаљона Београдског Корпуса из Шида. Том приликом је погинуо војник Богдановић Мирко а 2 војника су теже повређена. Начињена је велика материјална штета.

У селу Раља, општина Сопот-Београд, са једним пројектилом погођена породична кућа при чему су погинула два детета (од 5 и 8 година), њихов отац и тетка (укупно 4).

27. мај 1999.[уреди]

Најмање два цивила су погинула, а 10 лица повређено у нападу на Алексинац. Испаљено је седам пројектила на приватне куће и индустријску зону града. Погођене су трафостанице у Лештанима и у Бежанијској Коси.

Приликом бомбардовања Ћеновачког моста на Јабланици код Лебана три особе су погинуле.

28. мај 1999.[уреди]

нема података

29. мај 1999.[уреди]

Са више од 10 пројектила гађан је центар Ћуприје. На Косовску Витину бачене су 22 бомбе. Оштећене су железничка и аутобуска станица, две робне куће и погон „Фротекса“ у Ужицу, телевизијски предајник и Поникве, Вршац, Куршумлија и центар Новог Сада.

30. мај 1999.[уреди]

У поподневним сатима бомбардован је центар Сремске Каменице. Бомба је погодила једну кућу у Улици војводине Путника, а детонација је оштетила више стамбених објеката у близини.

Срушен мост на Великој Морави код Варварина. Животе је изгубило 9 цивила, а теже повређено 12 лица док се двоје воде као нестали (видети Масакр у Варварину).[14]

Погођена је специјална болница за туберкулозне болеснике, старачки дом, два павиљона у центру за избеглице у Сурдулици, а животе је изгубило најмање 17 деце и немоћних стараца.

Код Призрена је бомбардован новинарски конвој, а том приликом рањено је неколико лица.

31. мај 1999.[уреди]

Ракетиране приватне куће у Рипњу и Волгиној улици на Звездари. Погинула је једна особа, док је девет лица повређено. На мети је био и предајник Радио Београда у Звечкој код Обреновца, по ко зна који пут су на удару била електроенергетска постројења, а пројектили су падали и по рејону села Велика Моштаница.

Уништено је и тешко оштећено више од 100 гробова и надгробних споменика на православном гробљу у Приштини.

Истог дана бомбардован је и Нови Пазар и тада је погинуло 11 људи међу којима и двогодишњи Марко Симић.

1. јун 1999.[уреди]

У ноћи између 31. маја и 1. јуна погођена је Кикинда при чему је оштећена касарна, међународна пруга Кикинда - Темишвар и известан број кућа.

2. јун 1999.[уреди]

НАТО авиони су ракетирали главну гасну станицу у Србобрану, после чега су без основног енергента остали сви витални градски системи. Погођен је предајник РТС између Србобрана и Сирига, срушен је репетитор Телевизије Краљево на планини Котленик, а у селу Липе код Смедерева НАТО је погодио приватну кућу и ранио двоје деце.

Погођени су објекти пута Београд - Ниш, мост на Јесеници и надвожњак пруге Велика Плана - Мала Крсна. На удару НАТО били су и Куршумлија и Мерошина код Ниша.

3. јун 1999.[уреди]

Месна заједница „Равна Река“ у општини Деспотовац ракетирана је са четири пројектила. Срушен је мост на Белом Дриму који повезује ђаковичку општину са ораховачком и призренском.

4. јун 1999.[уреди]

нема података

5. јун 1999.[уреди]

нема података

6. јун 1999.[уреди]

нема података

7. јун 1999.[уреди]

Бомбардована је фарма оваца и коза у селу Подгораце, власништво Еко-хране из Бољевца. У том дејству погинула су 3 радника и порушено је 7 објеката.[23]

8. јун 1999.[уреди]

нема података

9. јун 1999.[уреди]

Око 19:35 погођена касарна у Урошевцу.[24]

10. јун 1999.[уреди]

Ракетирано село Кололеч око 13:15 у општини Косовска Каменица.[24]

Званичну обуставу бомбардовања саопштио је генерални Секретар НАТО Хавијер Солана тек после почетка повлачења југословенских снага са Косова и Метохије.[24]

Референце[уреди]

  1. НАТО архива, конференција за штампу 25. март 1999, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. Агресија на Југославију, Глас Јавности, 25. март 1999.
  3. Сећање на масакр, приступљено март 2013
  4. Бомбардовање које није проглашено ратом
  5. 5,0 5,1 Vlada Republike Srbije >> Vesti >> Politika >> HRONOLOGIJA ZLOČINA I BEŠČAŠĆA NATO
  6. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/03/29/najnovije-vesti-0328.html Глас јавности: Најновије вести, 29.3.1999, Приступљено 4. 3. 2012
  7. KOSOVO CONFLICT CHRONOLOGY
  8. 8,0 8,1 Смиљанић. стр. 217.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Ратни дневни прегледи, 1
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 Смиљанић. стр. 218.
  11. „Тадићː НАТО бомбардовање је злочин” (Новости, 24. март 2012.)
  12. 12,0 12,1 The Republic Of Serbia, Приступљено 1. 4. 2013.
  13. РТС: Годишњица бомбардовања моста у Грделици, Приступљено 29. 4. 2013.
  14. 14,0 14,1 Смиљанић. стр. 216.
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 15,4 15,5 15,6 Смиљанић. стр. 219.
  16. Смиљанић. стр. 215.
  17. Глас Јавности: среда 21. април 1999., Приступљено 29. 4. 2013.
  18. BBC: Sofia hit by Nato missile
  19. е-новине: Koliko je bilo poginulih u NATO bombardovanju, приступљено у априлу 2013.
  20. NATO MASAKR-AUTOBUS NIŠ EKSPRES(70 ŽRTAVA) 1.05.1999 - YouTube
  21. Оборен изнад Србије, номинован за команданта авијације САД („Политика“, 27. април 2016)
  22. 22,0 22,1 22,2 Смиљанић. стр. 220.
  23. Смиљанић. стр. 224.
  24. 24,0 24,1 24,2 Ратни дневни прегледи, 69

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Генерал Спасоје Смиљанић: Агресија НАТО - Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана у одбрани отаџбине, друго издање, Београд, 2009. страна 217
  • Ратни дневни прегледи (за новинаре акредитоване током агресије НАТОа на СРЈ), Прес центар Војске Југославије, Београд 2000

Референце[уреди]

Литература[уреди]