Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1941.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током септембра месеца 1941. године:


Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← август  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1941. години  · октобар → Russian Air Force roundel (low visibility).svg

Five-pointed star.svg 1  · 2  · 3  · 4  · 5  · 6  · 7  · 8  · 9  · 10  · 11  · 12  · 13  · 14  · 15  · 16  · 17  · 18  · 19  · 20  · 21  · 22  · 23  · 24  · 25  · 26  · 27  · 28  · 29  · 30 Five-pointed star.svg


1. септембар[уреди | уреди извор]

  • Усташко-домобранске снаге, јачине четири батаљона и један немачки батаљон, уз подршку авијације, продором из правца Кључа и долине Врбаса, отпочели шестодневни напад на устаничке снагде под командом Штаб НОП одреда за Босанску крајину. Циљ окупаторско-квинслишких снага је био да угуше устанак у Јању и Пљеви. Сутрадан, 2. септембра, заузет је Мркоњић Град, а наредних дана су заузети Језеро, Шипово и Млиништа, као и овладано свим комуникацијама. За време ове операције, извршени су масовни злочини над становништвом.[1]
  • На Романији одржан састанак између представника Обласног војног штаба за сарајевску област и представника Војночетничког одреда, војводе Аћима Бабића на коме је постигнут споразум о координацији дејства партизанских и четничких јединица у источној Босни и припреми заједничког напада на Рогатицу (овај нападе је извршен у ноћи 5/6. септембра, али је био неуспешан).[1]
  • У Љубљани у просторијама Словеначке матице одржан састанак културних радника који су приступили Ослободилачком форнту (ОФ). Овај састанак организовао је писац Ловро Кухар и на њему је донета одлука о „културном ћутању“ током окупације.[2]

2. септембар[уреди | уреди извор]

3. септембар[уреди | уреди извор]

  • Подрињски партизански одред напао и поново заузео Богатић, који је бранила једна чета из Другог батаљона немачког 750. пешадијског пука, чета немачке полиције и вод жандарма, јачине око 300 људи.[6]

4. септембар[уреди | уреди извор]

5. септембар[уреди | уреди извор]


6. септембар[уреди | уреди извор]

  • Делови Дрварске бригаде заузели Кулен Вакуф, из кога се, после дуже опсаде и дводневних борби на спољним упориштима, евакусала непријатељска посада и под претњом смртне казне повукла сво муслиманско и хрватско становништво из града и околине. У току пробијања посаде према Бихаћу, делови Дрварске бригаде су заробили једну чету домобрана.[1]

7. септембар[уреди | уреди извор]

8. септембар[уреди | уреди извор]

9. септембар[уреди | уреди извор]

10. септембар[уреди | уреди извор]

11. септембар[уреди | уреди извор]

  • Делови Ужичког партизанског одреда напали немачку посаду и жандарме у Бајиној Башти. Напад четника с леђа принудио партизане да се повуку ка Рачи, што је омогућило немачкој посади, која се налазила пред уништењем, да се извуче ка Ужицу. Због доласка Прве ужичке чете четници су побегли, а партизанске јединице су 12. септембра ушле у Бајину Башту, где је формирана Команда места и успостављена народна власт.[6]
  • У селу Раковом Потоку, код Загреба, усташе стрељале групу од 50 талаца, као одмазду за убиство усташког доушника Ивана Мајерхолда, 7. септембра. Међу стрељанима, углавном раније похапшеним члановима КПЈ и антифашистима, био је члан Месног комитета КПХ за Загреб Никола Шакић (1916—1941), народног хероја. Он је био ухапшен дан раније у Загребу, приликом упада усташких агената на партијски састанак.[13][16]

13. септембар[уреди | уреди извор]

  • Моравичка чета Ужичког партизанског одреда заузела рудник антимона Лису, код Ивањице, где је запленила већу количину ратног материјала, а затим ушла у Ивањицу и формирала команду места.[6]

14. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу, у Јуришићевој улици, група илегалаца извела диверзију на Главној пошти. Акција је била организована на иницијативу Раде Кончара, секретара ЦК КП Хрватске, а у њеном извршењу су учествовали — Вилим Гаљер, Нада Гаљер, Јосип Чуљат и Славко Маркон. Серијом експлозија у три одвојене просторије прекинуте су телефонске везе немачке Врховне команде са војним штабовима у Совјетском Савезу, Румунији, Бугарској, Грчкој и Србији, а комплетно је био уништен систем међумесних телефонских веза и знатно оштећена аутоматска централа.[3][17]
  • У Загребу, у Врбанићевој улици, омладинска ударна група, у саставу — Рудолф Крофлин, Иван Хорват, Иван Цури, Владо Глухак, Јосип Видан, Милан Бутковић и Валент Колар, ручним бомбама извршила диверзију на групу усташа, који су крстарили овим делом града, након диверзије у пошти. Овом приликом рањено је 12 усташа и убијен један омладинац. Такође, усташе су успеле да ухапсе двојицу омладинаца — Рудолфа Крофлина и Владу Глухака. Крофлин је после зверског мучења, 30. септембра умро у усташком затвору.[17][18]

15. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Сарајеву одржан састанак Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Хецеговину на коме је разматрана војно-политичка ситуација у земљи, рад КПЈ и анализоране могућности помоћи партизанским одредима ос стране партијских организација у градовима. На састанку је указано на одређене грешке у Босанској крајини, где су истицани револуционарни циљеви и др. Као приоритетни задаци су постављени — устпостављање чвршћих партијских организација и формирање одбора Народноослободилачког фонда.[1]

Средина септембра[уреди | уреди извор]

  • Од устаничких група из Ливањског поља формиран Партизански батаљон „Старац Вујадин”, познат и као Ливањски батаљон. Одмах по формирању батаљона одржан је састанак Штаба батаљона са представником ПК КПЈ за Далмацију Максом Баће и секретаром месног комитета КПЈ за Ливно Војином Зиројевићем, на коме је размотрено питање садејства ливањских и далматинских партизанских јединица, након чега је ливањски крај стављен под руководства НОП-а за Далмацију.[19]
  • Давидовићима, код Билеће, одржано партијско саветовање, коме су присуствовали Угљеша Даниловић и Миро Попара. На саветовању је изабран први Срески комитет КПЈ у источној Херцеговини, који је био у саставу — Трипо Шаренац, Радован Папић, Урош Вукоје, Коста Грубачић и Владо Радовановић.[19]

16. септембар[уреди | уреди извор]


18. септембар[уреди | уреди извор]

19. септембар[уреди | уреди извор]

20. септембар[уреди | уреди извор]

21. септембар[уреди | уреди извор]

  • На Каменском, на планини Пљешевица одржана војно-политичка конференција представника војних јединица са територије Лике. На овој Конфернцији, коју је организовао члан ЦК КПЈ Марко Орешковић, извршена измена војног руководства устанка у Лици и формиран нови Штаб партизанских одреда за Лику. За команданта Штаба је био изабран Гојко Половина, за политичког комесара Марко Орешковић, а оперативног официра Стојан Матић. Такође, на Конференцији је размотрено стање у јединицама и анализирани постигнути успеси и постављени нови задаци.[3]
  • У току ноћи 21/22. септембра јединице Мачванског партизанског одреда, ојачане Подгорским батаљоном Ваљевског партизанског одреда и Четвртог батаљона Посавског партизанског одреда, уз садејство Церског четниког одреда, извршиле су напад на Шабац, који је био у блокади од 3. септембра. У току борби устаничке снаге су успеле да продру у град и заузму фабрику „Зорка” и неколико улица у предграђу. Услед интервенције делова 342. немачке дивизије, устаничке снаге су се морале повући из заузетог дела Шапца. Напад на Шабац је био обновљен, следеће ноћи 22/23. септембра, али је поново био одбијен. Као одмазду за овај напад, Немци су 24. септембра отпочели велику рацију у Шапцу, а потом су похапшене одвели у привремне логоре у селима Кленак и Јарак. Овај догађај познат је као „Крвави марш”.[6]

22. септембар[уреди | уреди извор]

23. септембар[уреди | уреди извор]

24. септембар[уреди | уреди извор]

Партизани у Ужицу, септембра 1941.
  • Ужичка, Златиборска и Рачанска чета Ужичког партизанског одреда ушле у Ужице, које су немачки војници напустили 21. септембра и предали четницима војводе златиборског Радомира Ђекића. Након уласка партизана, четничке јединице Радомира Ђекића и Боже Јаворског су се повукле ка Вишеграду и Златибору. Партизанима је у Ужицу пала у руке — фабрика оружја и муниције, фабрика текстила, фабика коже, филијала Народне банке са 55 милиона динара, око 100 разних моторних возила и десетине вагона пешадијске и артиљериске муниције и погонског материјала.[6] Половином октобра у Ужице је из Крупња прешао Врховни команднат НОПОЈ Јосип Броз Тито и остали чланови Главног штаба и ЦК КПЈ. Ужице је тада постало центар ослобођене територије у западној Србији познате као „Ужичка република”, као и центар ослободилачке борбе у читавој Југославији.[26]
  • Делови Прве (борјанске) партизанске чете за Босанску крајину извршили неуспео напад на село и рудник Масловаре, код Котор Вароши. У овој борби погинуо је командир чете Драган Бубић (1911—1941), народни херој. Он је погинуо док је покушао да спасе рањеног друга.[27]
  • У Шапцу, делови немачке 342. немачке дивизије, уз помоћ тамошњих јединица, предузели претресање и хапшење мушких становника од 14 до 60 године. До 27. септембра било је ухапшено 4.459 лица, а 75 је било стрељано на лицу места. Сви ухапшени су одвођени у привремене логоре — најпре код села Кленка, а потом и код села Јарка, код Сремске Митровице. Приликом одвођења грађана Шапца до села Јарка, удаљеног око 20 километара од Шапца, немачки војници су грађане терали да трче, успут убијајући све оне који физички нису могли да издрже паклени темпо марша, због чега се овај догађај назива „Крвави марш”. До 30. септембра, када је формиран логор у Шапцу, сви ухапшени су доведени у ова логор, а почетком октобра су отпочела масовна стрељања.[6]

25. септембар[уреди | уреди извор]


26. септембар[уреди | уреди извор]

Кућа у којој је одржано саветовање Главног штаба.
  • У Столицама, код Крупња под руководством генералног секретара КПЈ и команданта Главног штаба НОП одреда Југославије Јосипа Броза Тита одржано војно-политичко саветовање на коме су учествовали неки чланови Политбироа ЦК КПЈ, представници војних и партијских руководстава из Србије, Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине, као и команданти најближих партизанских одреда из Србије. На саветовању су анализирана дотадашња искуства, размотрена питања даље ослободилачке борбе и донете одлуке за учвршћење и развијање даље борбе — прећи на чвршће и јединственије војне формације и посветити пажњу службама (интендантској, санитетској и другим); образовати нове слободне територије и наставити рад на јачању политичког јединства народа у борби против окупатора, те већу пажњу поклонити формирању Народноослободилачких одбора као носилаца народне власти. Након саветовања су формирани Главни штабови у покрајинама, где до тада нису постојали, а Главни штаб НОП одреда Југославије је преименован у Врховни штаб НОП одреда Југославије.[7][29][30]
  • У борбама са немачком 342. дивизијом у околини Шапца, код села Мајур, погинуо командир Ударне чете Мачванског партизанског одреда и члан Окружног комитета КПЈ за Шабац Мика Митровић Јарац (1912—1941), народни херој.[31]

27. септембар[уреди | уреди извор]

28. септембар[уреди | уреди извор]

  • На Врацама, код Сарајева, стрељана Радојка Лакић (1917—1941), секретар партијске ћелије КПЈ у Сарајеву. Она је била ухапшена почетком септембра, када је приликом претреса на улици код ње пронађен партијски материјал.[33]
  • У току ноћи 28/29. септембра Рогојска и Загорска партизанска чета Требевићког партизанског батаљона отпочеле дводневни напад на Калиновик. Због неучешћа четнички оријентисаних устаника, као и због интервенције домобрана из Невесиња, батаљон је претрпео тешке губитке. Међу погинулима је био и командант Требевићког батаљона Миладин Радојевић (1914—1941), народни херој.[34]

29. септембар[уреди | уреди извор]

30. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу, на углу Звонимирове и Врбанићеве улице, ударна омладинска група — Иван Шибл, Никола Перковић и Лазо Врачарић напала четири немачка авијатичара. Двојица авијатичара је на месту убијена, а један је рањен.[17]
  • У Загребу, у Франкопановој улици, ухапшен Јаков Дуганџић Јакша, члан Рејонског комитета КПХ за Трешњевку. Њега је као истакнутог радничког борца за права загребачких трамвајских радника, на улици препознао један усташа и ухапсио. Након дужег мучења у полицији, био је пребачен у логор Стара Градишка, где је убијен изгладњивањем, октобра 1941. године.[17][36]
  • У загребачкој полицији на Савској цести, од последица вишедневне тортуре умро Рудолф Крофлин (1916—1941), члан Рејонског комитета КПХ за Загреб и вођа омладинске ударне групе, која је 14. септембра извела напад на усташе у Врбанићевој улци. Том приликом је био рањен и ухваћен. После рата је проглашен за народног хероја.[17][18]
  • У Карловцу одржано саветовање Оперативног партијског руководства Окружног комитета КПХ за Кордун и Банију, на чијем је челу био делегат КП Хрватске Јосип Краш. Саветовању је присуствовао и командант партизанских јединица Горског котара и Хрватског приморја Вељко Ковачевић. На саветовању је одлучено да се од постојећих партизанских јединица на Кордуну и Банији формира један партизански одред, а да се од партизанских јединица из Хрватског приморја и Горског котара формира један партизански батаљон.[3]
  • У близини Села, код Водица, Немци открили групу од седморо партизана, која се овде склонила након разбијања Рашичке партизанске чете, 27. септембра. У краткој борби погинула су двојица партизана, док је њих петоро заробљено. Међу погинулима је био и командир Рашичке партизанске чете Макс Печар (1907—1941), народни херој. Заробљени партизани, међу којима су била Резека Драгар и Стане Косец, одведени су у затвор у Бегуње, а касније су побијени.[2][37]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 97—103.
  2. ^ а б Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 108—109.
  3. ^ а б в г Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 104—107.
  4. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 419.
  5. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 525.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 109—119.
  7. ^ а б в г Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 95—97.
  8. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 206.
  9. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 585.
  10. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 252.
  11. ^ а б Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 103—104.
  12. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 143.
  13. ^ а б в Револуционарни Загреб 1979, стр. 103.
  14. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 320.
  15. ^ Хронологија СКЈ 1980, стр. 58.
  16. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 238.
  17. ^ а б в г д Револуционарни Загреб 1979, стр. 104.
  18. ^ а б Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 428.
  19. ^ а б в г д Хронологија СКЈ 1980, стр. 60.
  20. ^ а б Хронологија Јосипа Броза Тита 1978, стр. 45.
  21. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 117.
  22. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 71.
  23. ^ а б Хронологија СКЈ 1980, стр. 61.
  24. ^ Жене Србије у НОБ 1975, стр. 161.
  25. ^ Хронологија СКЈ 1980, стр. 62.
  26. ^ Хронологија Јосипа Броза Тита 1978, стр. 47.
  27. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 122.
  28. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 343.
  29. ^ Хронологија Јосипа Броза Тита 1978, стр. 46.
  30. ^ а б Хронологија СКЈ 1980, стр. 63.
  31. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 567.
  32. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 195.
  33. ^ Народни хероји Југославије (том други) 1982.
  34. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 146.
  35. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 25.
  36. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 207.
  37. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 81.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. 
  • Револуционарни Загреб 1918—1945 хронологија. Загреб: „Институт за хисторију радничког покрета“. 1979. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982.