Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.

Са Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током фебруара месеца 1942. године:

← јануар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. години  · март →


2. фебруар[уреди | уреди извор]

4. фебруар[уреди | уреди извор]

5. фебруар[уреди | уреди извор]

7. фебруар[уреди | уреди извор]

  • У селу Косатица, код Пријепоља, четници заробили тројицу истакнутих партизана — Мишу Пантића, Љубу Мићића и Љубу Поповића. Они су одсели код једног домаћина, кога је Мићић познавао од пре рата, али их је он као симаптизер четника, одао и четници су их заробили на спавању. Лекара Мишу Пантића (1904—1942), који је био један од организатора устанка у ваљевском крају, четници су одмах убили и узели његов кожни капут, а Мићића и Поповића су одвели у Пријепоље и предали Италијанима. Потом су предати четницима Вучка Игњатовића и спроведени у Ужичку Пожегу. У току пута, Поповић је успео да побегне, а Мићић је у Пожеги осуђен на смрт и обешен 8. марта 1942. године.[4]

8. фебруар[уреди | уреди извор]

12. фебруар[уреди | уреди извор]

  • У току ноћи 12/13. фебруара у логору Црвени крст у Нишу избила побуна затвореника, који су напали стражаре и потом извршили бекство. Током обрачуна са стражарима погинуло је 11 стражара и 40 затвореника, а 102 затвореника су успела да побегну. Од групе побеглих затвореника, њих шесторица су поново ухваћена, док су остали — њих 96 успели да се сакрију или стигну до ослобођене територије. Велику помоћ бегунцима пружили су сељаци из околних села, који су их прихватали и скривали. У знак одмазде за бекство Немци су наредних дана стрељали 850 талаца. Ово је било једино масовно бекство из неког концентрационог логора у читавој окупираној Европи.[3]

13. фебруар[уреди | уреди извор]

18. фебруар[уреди | уреди извор]

20. фебруар[уреди | уреди извор]

Споменик Љубици Одаџић у Куману

21. фебруар[уреди | уреди извор]

  • У ослобођеном Скендер Вакуфу, од 21. до 23. фебруара, одржана Прва обласна конфернеција КПЈ за Босанску крајину, коју је организовао Ђуро Пуцар Стари, секретар ОК КПЈ за Босанску крајину и члан ПК КПЈ за Босну и Херцеговину. Конфернецији су присуствовали представници окружних, среских и месних партијских организација, команданти и политички комесари партизанских одреда, батаљона, чета, партијски радници са терена и др. Конференција је имала велики значај јер је на њој анализиран целокупан рад КПЈ и СКОЈ од почетка устанка у Босанској крајини, а током Конференције су дате и директиве за даље јачање и учвршћивање партизанских јединица, за проширивање базе устанка масовним укључивањем муслиманских маса у НОП, пооштрена је борба против шовинизма и четничке издаје и др. На Конфернецији су пренети закључци са Покрајинског саветовања у Иванчићима и формиран нови Оперативни штаб НОП и ДВ за Боснаску крајину у саставу — командант Коста Нађ, политички комесар Обрен Стишовић, начелник Штаба Младен Стојановић.[6][15]

22. фебруар[уреди | уреди извор]

27. фебруар[уреди | уреди извор]

  • Јединице Личке групе партизанских одреда ослободиле Доњи Лапац. У овој борби заробљено је 150 италијанских војника и официра, док је њих 23 погинуло. Заплењена је и знатна количина оружја, муниције и другог ратног материјала. Партизани су имали 23 рањена и 14 погулих бораца, међу којима је био и командант Лапачког партизанског батаљона Стојан Матић (1915—1942), народни херој.[18][19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 187–190.
  2. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 213–216.
  3. ^ а б в г Hronologija NOB 1963, стр. 219–222.
  4. ^ Радовановић 1986, стр. 199.
  5. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 89.
  6. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 209–212.
  7. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 499.
  8. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 307.
  9. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 284.
  10. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 168.
  11. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 569.
  12. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 569.
  13. ^ Ликови револуције 1962.
  14. ^ Vojvodina 1963, стр. 39.
  15. ^ Башић 1969, стр. 141–156.
  16. ^ Narodni heroji 1 1982.
  17. ^ Ковачевић 1990, стр. 185.
  18. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 216–217.
  19. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 519.

Литература[уреди | уреди извор]