Пређи на садржај

Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1942.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током фебруара месеца 1942. године:

← јануар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. години  · март →


2. фебруар

[уреди | уреди извор]

4. фебруар

[уреди | уреди извор]

5. фебруар

[уреди | уреди извор]

7. фебруар

[уреди | уреди извор]
  • У селу Косатица, код Пријепоља, четници заробили тројицу истакнутих партизана — Мишу Пантића, Љубу Мићића и Љубу Поповића. Они су одсели код једног домаћина, кога је Мићић познавао од пре рата, али их је он као симаптизер четника, одао и четници су их заробили на спавању. Лекара Мишу Пантића (1904—1942), који је био један од организатора устанка у ваљевском крају, четници су одмах убили и узели његов кожни капут, а Мићића и Поповића су одвели у Пријепоље и предали Италијанима. Потом су предати четницима Вучка Игњатовића и спроведени у Ужичку Пожегу. У току пута, Поповић је успео да побегне, а Мићић је у Пожеги осуђен на смрт и обешен 8. марта 1942. године.[4]

8. фебруар

[уреди | уреди извор]

12. фебруар

[уреди | уреди извор]
  • У току ноћи 12/13. фебруара у логору Црвени крст у Нишу избила побуна затвореника, који су напали стражаре и потом извршили бекство. Током обрачуна са стражарима погинуло је 11 стражара и 40 затвореника, а 102 затвореника су успела да побегну. Од групе побеглих затвореника, њих шесторица су поново ухваћена, док су остали — њих 96 успели да се сакрију или стигну до ослобођене територије. Велику помоћ бегунцима пружили су сељаци из околних села, који су их прихватали и скривали. У знак одмазде за бекство Немци су наредних дана стрељали 850 талаца. Ово је било једино масовно бекство из неког концентрационог логора у читавој окупираној Европи.[3]

13. фебруар

[уреди | уреди извор]

18. фебруар

[уреди | уреди извор]

20. фебруар

[уреди | уреди извор]
Споменик Љубици Одаџић у Куману

21. фебруар

[уреди | уреди извор]
  • У ослобођеном Скендер Вакуфу, од 21. до 23. фебруара, одржана Прва обласна конфернеција КПЈ за Босанску крајину, коју је организовао Ђуро Пуцар Стари, секретар ОК КПЈ за Босанску крајину и члан ПК КПЈ за Босну и Херцеговину. Конфернецији су присуствовали представници окружних, среских и месних партијских организација, команданти и политички комесари партизанских одреда, батаљона, чета, партијски радници са терена и др. Конференција је имала велики значај јер је на њој анализиран целокупан рад КПЈ и СКОЈ од почетка устанка у Босанској крајини, а током Конференције су дате и директиве за даље јачање и учвршћивање партизанских јединица, за проширивање базе устанка масовним укључивањем муслиманских маса у НОП, пооштрена је борба против шовинизма и четничке издаје и др. На Конфернецији су пренети закључци са Покрајинског саветовања у Иванчићима и формиран нови Оперативни штаб НОП и ДВ за Боснаску крајину у саставу — командант Коста Нађ, политички комесар Обрен Стишовић, начелник Штаба Младен Стојановић.[6][15]

22. фебруар

[уреди | уреди извор]

27. фебруар

[уреди | уреди извор]
  • Јединице Личке групе партизанских одреда ослободиле Доњи Лапац. У овој борби заробљено је 150 италијанских војника и официра, док је њих 23 погинуло. Заплењена је и знатна количина оружја, муниције и другог ратног материјала. Партизани су имали 23 рањена и 14 погулих бораца, међу којима је био и командант Лапачког партизанског батаљона Стојан Матић (1915—1942), народни херој.[18][19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 187–190.
  2. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 213–216.
  3. ^ а б в г Hronologija NOB 1963, стр. 219–222.
  4. ^ Радовановић 1986, стр. 199.
  5. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 89.
  6. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 209–212.
  7. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 499.
  8. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 307.
  9. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 284.
  10. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 168.
  11. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 569.
  12. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 569.
  13. ^ Ликови револуције 1962.
  14. ^ Vojvodina 1963, стр. 39.
  15. ^ Башић 1969, стр. 141–156.
  16. ^ Narodni heroji 1 1982.
  17. ^ Ковачевић 1990, стр. 185.
  18. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 216–217.
  19. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 519.

Литература

[уреди | уреди извор]