Хронологија СФРЈ и СКЈ септембар 1972.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године
Грб СФР Југославије, од 1963. до 1992. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и деловање Савез комуниста Југославије (СКЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току септембра месеца 1972. године.


← август  · Хронологија СФРЈ и СКЈ током 1972. године  · октобар →


2—3. септембар[уреди | уреди извор]

  • Председник Републике Јосип Броз Тито боравио у Ријеци. Током боравка, он је 3. септембра посетио бродоградилиште „3. мај“, где се обратио радницима и позвао их да заоштравају питања одговорности и доследности у спровођењу усвојених одлука.

3—7. септембар[уреди | уреди извор]

4—7. септембар[уреди | уреди извор]

5. септембар[уреди | уреди извор]

  • Председник Републике Јосип Броз Тито допутовао у петодневну посету Загребу. Истог дана одржао је састанак са члановима Градске конференције Савеза комуниста Загреба.

5—7. септембар[уреди | уреди извор]

6. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито примио делегацију радника Металуршког завода железаре Сисак, са којима је водио разговоре о развоју радничког самоуправљања.
  • У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито примио аустријског научника Хајнца Шулхајна Шулца, који је боравио у посети Југославији.

7. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Загребу председник Републике Јосип Броз Тито отворио међународни Јесењи загребачки велесајам, највећу привредну манифестацију ове врсте у земљи, на којој су учествовали излагачи из 59 земаља.

8. септембар[уреди | уреди извор]

10. септембар[уреди | уреди извор]

10—12. септембар[уреди | уреди извор]

11—16. септембар[уреди | уреди извор]

12. септембар[уреди | уреди извор]

  • Одржана седница Извршног бироа Председништва СКЈ, на којој је извршена анализа друштвено-политичких кретања у републикама и покрајинама и расправљало се о припремама за Трећу конференцију СКЈ.

12—19. септембар[уреди | уреди извор]

13—15. септембар[уреди | уреди извор]

  • У незваничној посети Југославији боравио председник Републике Аустрије Франц Јонас. Током посете он се два пута - 13. и 15. септембра у Београду сусрео са председником Републике Јосипом Брозом Титом, са којим је водио разговоре и неформалну размену мишљења о разним питањима.

13. септембар—8. октобар[уреди | уреди извор]

15. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Београду у Белом двору, председник Републике Јосип Броз Тито примио генералног секретара Комунистичке партије Шпаније Сантјага Кариља, који је боравио у незваничној посети Југославији (био је на одмору), од 3. до 23. септембра. Састанку између председника Тита и генералног секретара КП Шпаније, присуствовао је и члан Извршног бироа Председништва СКЈ Киро Глигоров.

15—17. септембар[уреди | уреди извор]

Авион Скандинејвијан ерлајнс система типа „Даглас ДЦ-9
  • У Шведској Тројица усташких терориста - Рудолф Прскало, Никола Лисац и Томислав Ребрина извршила отмицу авиона Даглас ДЦ-9 компаније „САС“, који је био на линији Гетеборг-Стокхолм и имао 108 путника и чланова посаде. После отмице они су пилоте присили да слете у Малме, где су отпочели преговоре са шведским властима око пуштања из затвора шесторице усташких терориста - Мире Барешића, Анђелка Брајовића, Блага Микулића, Иван Вујичевић, Маринка Лема и Анте Стојанова, који су учествовали у упаду у југословенски конзулат у Малмеу, у фебруару и убиству амбасадора Владимира Роловића, у априлу 1971. године. После петнаест сати преговора, они су ослобођени и укрцани у авион који је, ослободивши све путнике, са посадом одлетео у Мадрид, где су се отмичари и бивши затвореници предали и затражили азил. Сви су били ухапшени и Шведска је од Шпаније захтевала њихово изручење (СФРЈ је тражила од Шведске да тражи њихово изручење, јер она није имала дипломатске односе са Шпанијом). Шпанске власти су то одбиле и бивши затвореници су убрзо били пуштени и отишли су у Парагвај. Отмичари авиона су били осуђени на дванаест година затвора, али их је после две и по године помиловао генерал Франко.

16. септембар[уреди | уреди извор]

17. септембар—11. октобар[уреди | уреди извор]

17—26. септембар[уреди | уреди извор]

  • У посети Југославији, на позив Председник СКЈ Јосипа Броза Тита, боравила делегација Комунистичке партије Индије, коју је предводио председник Срипад Амрит Данге. Током посете делегација је поред Београда, посетила СР Словенију, СР Македонију и Дубровник. Чланове делегације, 18. септембра је на Брионима примио и председник Републике и председник СКЈ Јосип Броз Тито.

18. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Београду одржана седница Извршног бироа Председништва СКЈ, којој је присуствовао и председник СКЈ Јосип Броз Тито. На седници су разматрана нека питања остваривања политике СКЈ и утврђене мере које треба предузети да би Савез комуниста повећао своје „јединство, акциону способност и ефикасност у деловању“. У оквиру ових мера донета је одлука да се свим организацијама и члановима СКЈ упути Писмо председника СКЈ и Извршног бироа Председништва СКЈ (садржај писма је објављен 29. септембра). Расправљано је и о припремама за Десети конгрес и Трећу конференцију СКЈ.

18—21. септембар[уреди | уреди извор]

18—25. септембар[уреди | уреди извор]

19. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Београду одржана седница Председништва СФРЈ, којом је председавао председник Републике Јосип Броз Тито. На седници су разматрана резултати недавне Конференције министара иностараних послова несврстаних земаља, која је одржана половином августа у Џорџтауну. Председништво је такође размотрило предузете активности у циљу јачања безбедности СФРЈ.

20. септембар[уреди | уреди извор]

Краљица Холандије Јулијана

20—23. септембар[уреди | уреди извор]

24. септембар[уреди | уреди извор]

25. септембар[уреди | уреди извор]

28. септембар[уреди | уреди извор]

29. септембар[уреди | уреди извор]

  • Објављен садржај Писма председника СКЈ и Извршног бироа Председништва СКЈ које је било упућено свим организацијама и члановима СКЈ. Писмо је написано на седници Извршног бироа од 18. септембра. У писму се говорило о отклањању негативности у друштву - као што су појава корупције, крађе и других сличних облика злоупотребе добара и доходака. Поред овога у писму се истакло да су закључци 21 седнице Председништва СКЈ (одржане децембра 1971) и Акциони програм донет на Другој конференцији СКЈ (одржаној јануара 1972) обавезујући за све водеће органе Савеза комуниста и да они у свом практичном деловању морају да реафирмишу и доследно остварују политички курс Деветог конгреса СКЈ (одржаног марта 1969).

30. септембар[уреди | уреди извор]

  • У посету Југославији, допутовала војна делегација Арапске Републике Египат, коју је предводио генерал Мохамед Садек, заменик председника Владе и министар рата.


Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973.  COBISS.SR 75926794
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084