Хронологија ФНРЈ и КПЈ децембар 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току децембра месеца 1946. године.

← новембар · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1946. године · јануар '47. →

7. децембар[уреди | уреди извор]

Народна скупштина ФНРЈ донела Закон о национализацији приватних предузећа којим су су била обухваћена сва привредна предузећа од тзв „општедржавног и републичког значаја“. Применом овог закона и формално је ликвидрано постојање страног капитала у привреди Југославије, а Народна скупштина је априла 1948. донела допуне овог Закона, чиме је национализована читава привреда.^[1]^[2]^[3]

8. децембар[уреди | уреди извор]

У Београду одржан Свесловенски конгрес на ком су, поред југословенске, учествовале делегације из Совјетског Савеза, Пољске, Чехословачке и Бугарске. За председника Свеславенског комитета, чије је средиште из Москве премештено у Београд, изабран је Божидар Масларић. Свечаном отварању Свеславенског конгреса присуствовао је и председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито.^[1]^[3]

13. децембар[уреди | уреди извор]

У Њујорку на Трећој седници Савета министара спољних послова донета одлука да се сазове Конференција за израду конвенције о режиму пловидбе на Дунаву, која је одржана августа 1948. у Београду.^[2]

19. децембар[уреди | уреди извор]

У Њујорку Савет безбедности ОУН једногласно донео Резолуцију бр. 15 у којој је одлучено да се образује Комисија за испитивање ситуације у северној Грчкој и дуж границе према Албанији, Југославији и Бугарској. Пре тога, на неколико својих седница Савет безбедности је водио дискусију, на основу оптужбе, која је била покренута од стране Владе Краљевине Грчке, да Југославија, Албанија и Бугарска интервенишу у грађанском рату у Грчкој и да помажу јединице Демократске армије.^[2]

22. децембар[уреди | уреди извор]

У Београду Војни суд града Београда осудио на смрт 17 високих немачких официра, због ратних злочина почињених у Југославији током Другог светског рата. Осуђени на смрт вешањем били су — Аугуст Мајснер (1886—1947), генерал-лајтант СС и највиши представник рајхсфирера Химлера у Србији 1942—44; Вилхерлм Фукс (1898—1947), пуковник СС и шеф Ајнзац групе за Србију 1941—42; Ханс Хелм (1909—1947), пуковник СС; Фридрих Полте (1911—1947), пуковник СС; Лудвиг Тајхман (1909—1947), потпуковник СС; Ернест Вајнман (1911—1947), мајор СС; Рикард Казерер (1896—1947), СС оберфирер и пуковник полиције; Јозеф Екерт (1901—1947), штурмфирер СС и Јосиф Хан (1914—1947), шарффирер СС. Осуђени на смрт стрељањем били су — Фриц Милер (1911—1947), капетан СС; Херман Мандауз (1907—1947), царински секретар; Тома Фефер (1921—1947), обершаффирер СС; Карл Рајс (1881—1947), мајор шуц полиције; Паул Фаненштрајбер (1903—1947), мајор шуц полиције; Алберт Тенесен (1898—1947), капетан шуц полиције; Хајнрих Хорман, царински инспектор и Херман Мелер, пуковник шуц полиције. Сви осуђени погубљени су 24. јануара 1947. године.

27. децембар[уреди | уреди извор]

Одржана је седница Президијума Народне скупштине ФНРЈ на којој је ратификован Уговор о усклађивању привредних планова, о царинској унији и изједначавању валута између ФНР Југославије и НР Албаније, који је потписан 27. новембра у Београду.^[1]^[3]

31. децембар[уреди | уреди извор]

У Титограду одржана седница Уставотворне скупштине Народне Републике Црне Горе на којој је проглашен Устав Народне Републике Црне Горе и донета одлука да Уставотворна скупштина настави рад као Народна скупштина Народне Републике Црне Горе. За председника Народне скупштине изабран је Петар Комненић, а за председника Президијума Народне скупштине изабран је Милош Рашовић.^[4]
У Скопљу одржана на седници Уставотворног собрања Народне Републике Македоније на којој је проглашен Устав Народне Републике Македоније и донета одлука да Уставотворно собрање настави рад као Народно собрање Народне Републике Македоније. За председника Народног собрања изабран је Борис Спиров, а за председника Президијума Народног собрања изабран је Благоја Фотев.^[4]
У Сарајеву одржана седница Уставотворне скупштине Народне Републике Босне и Херцеговине на којој је проглашен Устав Народне Републике Босне и Херцеговине и донета одлука да Уставотворна скупштина настави рад као Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине, а за председника Президијума Народне скупштине изабран је Ђуро Пуцар Стари.^[4]^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 112.
^ ^а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 39.
^ ^а ^б ^в Историја Србије 2004.
^ ^а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 40.
^ „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

Литература[уреди | уреди извор]

Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978112-1] а ^б ^в Hronologija Tito 1978, стр. 112.

[FOOTNOTEHronologija_3198039-2] а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 39.

[FOOTNOTEИсторија_Србије2004-3] а ^б ^в Историја Србије 2004.

[FOOTNOTEHronologija_3198040-4] а ^б ^в Hronologija 3 1980, стр. 40.

[5] „Parlamentarizam u Bosni i Hercegovini u periodu 1945.–1990.”. www.parlament.ba. n.d.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Хронологија КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије 1940—1949.
Хронологија Радничког покрета и КП Југославије, Народноослободилачке борбе и ФНР Југославије од 1940. до 1949. године.
1940. година	Јануар ’40 Фебруар ’40 Март ’40 Април ’40 Мај ’40 Јун ’40 Јул ’40 Авгсут ’40 Септембар ’40 Октобар ’40 Новембар ’40 Децембар ’40
1941 — 1941.	Јануар ’41 Фебруар ’41 Март ’41 Април ’41 Мај ’41 Јун ’41 Јул ’41 Август ’41 Септембар ’41 Октобар ’41 Новембар ’41 Децембар ’41
1942. година	Јануар ’42 Фебруар ’42 Март ’42 Април ’42 Мај ’42 Јун ’42 Јул ’42 Август ’42 Септембар ’42 Октобар ’42 Новембар ’42 Децембар ’42
1943. година	Јануар ’43 Фебруар ’43 Март ’43 Април ’43 Мај ’43 Јун ’43 Јул ’43 Август ’43 Септембар ’43 Октобар ’43 Новембар ’43 Децембар ’43
1944. година	Јануар ’44 Фебруар ’44 Март ’44 Април ’44 Мај ’44 Јун ’44 Јул ’44 Август ’44 Септембар ’44 Октобар ’44 Новембар ’44 Децембар ’44
1945 — 1945.	Јануар ’45 Фебруар ’45 Март ’45 Април ’45 Мај ’45 Јун ’45 Јул ’45 Авгсут ’45 Септембар ’45 Октобар ’45 Новембар ’45 Децембар ’45
1946. година	Јануар ’46 Фебруар ’46 Март ’46 Април ’46 Мај ’46 Јун ’46 Јул ’46 Август ’46 Септембар ’46 Октобар ’46 Новембар ’46 Децембар ’46
1947. година	Јануар ’47 Фебруар ’47 Март ’47 Април ’47 Мај ’47 Јун ’47 Јул ’47 Август ’47 Септембар ’47 Октобар ’47 Новембар ’47 Децембар ’47
1948. година	Јануар ’48 Фебруар ’48 Март ’48 Април ’48 Мај ’48 Јун ’48 Јул ’48 Август ’48 Септембар ’48 Октобар ’48 Новембар ’48 Децембар ’48
1949. година	Јануар ’49 Фебруар ’49 Март ’49 Април ’49 Мај ’49 Јун ’49 Јул ’49 Август ’49 Септембар ’49 Октобар ’49 Новембар ’49 Децембар ’49