Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1947. године.



Јануар[уреди | уреди извор]

5. јануар[уреди | уреди извор]

17. јануар[уреди | уреди извор]

18. јануар[уреди | уреди извор]

Фебруар[уреди | уреди извор]

5. фебруар[уреди | уреди извор]

9. фебруар[уреди | уреди извор]

  • У Сарајеву, од 9. до 11. фебруара, одржан Први конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине.[2]

10. фебруар[уреди | уреди извор]

  • У Паризу потписан Мировни уговор са Италијом у коме су била наведена сва места која спадају на једну или другу страну границе, као и ток граничне линије између Италије, Југославије и Слободне Територије Трста — новоформиране државе која је обухватала окупационе зоне „А“ (припала Италији) и зоне „Б“ (припала Југославији).[2]

25. фебруар[уреди | уреди извор]

  • У Новом Саду, до 25. до 26. фебруара, одржана Прва конференција Народне омладине Војводине.[2]



Март[уреди | уреди извор]

4. март[уреди | уреди извор]

8. март[уреди | уреди извор]

15. март[уреди | уреди извор]

16. март[уреди | уреди извор]

  • У Београду, од 16. до 18. марта, одржан Први конгрес Народног фронта Србије, на коме је изгласан Статут и изабран нови Главни одбор. За председника Извршног одбора Главног одбора изабран је Благоје Нешковић.[4]

Април[уреди | уреди извор]

1. април[уреди | уреди извор]

Плакат изградње пруге Шамац-Сарајево

12. април[уреди | уреди извор]

  • На Цетињу одржан Први конгрес Народног фронта Црне Горе, на коме је усвојен Статут Народног фронта и изабран Главни одбор, за чијег председника је изабран Блажо Јовановић.[7]

19. април[уреди | уреди извор]

27. април[уреди | уреди извор]

28. април[уреди | уреди извор]

29. април[уреди | уреди извор]



Мај[уреди | уреди извор]

18. мај[уреди | уреди извор]

  • У Новом Саду одржана Покрајинска конференција Народног фронта Србије за Војводину, на којој су одређени конкретни задаци Народног фронта у Војводини за наредни период и изабран Покрајински одбор.[8]

23. мај[уреди | уреди извор]

24. мај[уреди | уреди извор]

25. мај[уреди | уреди извор]

29. мај[уреди | уреди извор]

Јун[уреди | уреди извор]

2. јун[уреди | уреди извор]

  • На Цетињу одржан Трећи конгрес Народне омладине Црне Горе, на коме је председника поново изабран Радомир Коматина, а за секретара Вукосава Мићуновић.[10]

8. јун[уреди | уреди извор]

  • У Скопљу, од 8. до 10. јуна, одржан Трећи конгрес Народне омладине Македоније, на коме је изабран нови Главни одбор, за чијег председника је поново изабран Димче Беловски.[10]

12. јун[уреди | уреди извор]

  • У Љубљани одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније.[10]

13. јун[уреди | уреди извор]

  • У Сарајеву, од 13. до 15. јуна, одржан Други конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине.[10]

21. јун[уреди | уреди извор]

26. јун[уреди | уреди извор]

  • У Загребу Сабор НР Хрватске усвојио Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Хрватске и Закон о административно-територијалној подели.[10]

27. јун[уреди | уреди извор]



Јул[уреди | уреди извор]

8. јул[уреди | уреди извор]

12. јул[уреди | уреди извор]

  • У Сарајеву, 12. и 13. јула, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине.[11]

20. јул[уреди | уреди извор]

27. јул[уреди | уреди извор]

  • У посети Југославији, од 27. јула до 3. августа, боравила делегација Народне Републике Бугарске, коју је предводио председник Министарског савета Георги Димитров. Током које је на Бледу одржана Југословенско-бугарска конференција, на којој су размотрена питања узајамних односа двеју земаља у области економског, културног и политичког живота, као и припрема царинске уније и формирање Балканске федерације, након чега је потписан је тзв. „Бледски споразум“.[11][12][3]

Август[уреди | уреди извор]

12. август[уреди | уреди извор]

  • У Љубљани Врховни суд НР Словеније под оптужбом за „шпијунажу и контрареволуционарни рад“ осудио на смртну казну Чртомира Нагоду (1903—1947), инжењера и лидера либералне странке Стара правда, како и још двојицу лица, којима је одлуком Президијума Народне скупштине ФНРЈ смртна казна замењена временском.

15. август[уреди | уреди извор]

31. август[уреди | уреди извор]



Септембар[уреди | уреди извор]

7. септембар[уреди | уреди извор]

  • На територији Народне Републике Босне и Херцеговине, 7. и 8. септембра, одржани општи избори за одборнике свих степена, на којима су највише гласова освојили кандидати Народног фронта Босне и Херцеговине.[13]

13. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Титограду, 13. и 14. септембра, одржан Први конгрес Јединствених синдиката Црне Горе, коме је присуствовало 297 делегата. На крају Конгреса изабран је Главни одбор и његово руководство — председник Владо Божовић и секретар Алекса Маркуш.[13]

16. септембар[уреди | уреди извор]

22. септембар[уреди | уреди извор]

26. септембар[уреди | уреди извор]

  • У Београду, од 26. до 28. септембра, одржан Други конгрес Народног фронта Југославије, коме је присуствовало 1.200 делегата. Конгрес је отворио председник Владе ФНРЈ и председник Народног фронта Јосип Броз Тито који је поднео реферат Народни фронт као општенародна политичка организација. На Конгресу је усвојена Резолуција у којој су констатовани дотадашњи успеси Народног фронта и одређени нови задаци. На крају Конгрес изабран је Савезни и Извршни одбор, а за председник Народног фронта поново је изабран Јосип Броз Тито.[14][15]

30. септембар[уреди | уреди извор]

Октобар[уреди | уреди извор]

5. октобар[уреди | уреди извор]

8. октобар[уреди | уреди извор]

12. октобар[уреди | уреди извор]

  • На Цетињу, 12. и 13. октобра, одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе, на којој је изабран Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство — председник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.[14]

21. октобар[уреди | уреди извор]



Новембар[уреди | уреди извор]

16. новембар[уреди | уреди извор]

25. новембар[уреди | уреди извор]

  • У Народној Републици Бугарској, од 25. до 28. новембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе Јосип Броз Тито. Током посете југословенска делегација је 26. новембра потписала Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Бугарске.[20][3][19]

Децембар[уреди | уреди извор]

6. децембар[уреди | уреди извор]

  • У посети Народној Републици Мађарској, од 6. до 9. децембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе Јосип Броз Тито. Приликом посете, југословенска делегација је 8. децембра потписала Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и Мађарске.[20][19]

13. децембар[уреди | уреди извор]

16. децембар[уреди | уреди извор]

  • У Новом Саду одржано заседање Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине на коме је конституисан Главни извршни одбор Народне скупштине АП Војводине, чији је председник био Лука Мркшић.[20]
  • У посети Краљевини Румунији, од 16. до 20. децембра, боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе Јосип Броз Тито. Током посете југословенска делегација је 19. децембра потписала Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Румуније.[20][21]



Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 42.
  2. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 44.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и Историја Србије 2004.
  4. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 45.
  5. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 112.
  6. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 46.
  7. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 47.
  8. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 48.
  9. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 17—18.
  10. ^ а б в г д ђ е Hronologija 3 1980, стр. 49.
  11. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 51.
  12. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 114.
  13. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 52.
  14. ^ а б в г д ђ Hronologija 3 1980, стр. 53.
  15. ^ а б в г Hronologija Tito 1978, стр. 116.
  16. ^ „O Dragoljubu Jovanoviću”. www.drdragoljubjovanovic.com. n.d. 
  17. ^ „Hrvatski biografski leksikon: GAŽI, Franjo”. hbl.lzmk.hr. n.d. 
  18. ^ Hronologija 3 1980, стр. 54.
  19. ^ а б в Hronologija Tito 1978, стр. 117.
  20. ^ а б в г д Hronologija 3 1980, стр. 55.
  21. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 118.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Stefanović, Momčilo; Baljak, Momčilo; Petrović, Dušan (1980). Pozdravi iz srca. Beograd: Mladost.  COBISS.SR 49328903
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084