Хронологија ромске историје

С Википедије, слободне енциклопедије

Роми су столећима били део колективне митологије Запада, где су били (и врло често и даље јесу) приказани као аутсајдери и претња. Вековима су били поробљавани и таргетирани у Европи.

Кроз историју било је разлика у третману према ромском народу, у зависности од ставова становништва државе у којој су се населили. Иако су ропство и кметство кључне одреднице у историји Рома у источној Европи, други облици прогона, укључујући ране облике геноцида, преовлађују у историји Рома у западној Европи.

Хронологија[уреди | уреди извор]

  • 40-70: Индијски трговци су се населили у римској провинцији Египат.
  • 420-438: Бахрам V одводи индијске музичаре из Индије у Персију.
  • 740: Роми су се населили у Фригији.
  • 800-803: Роми у Адријанополису, Тракија.
  • оквирно 1050-1054: Роми су се населили у Сулукуле, Истанбул
  • оквирно 1100: Роми су забележени у Византијском царству.
  • 1300-1400: Роми су се већ населили у Србији; у исто време су стигли и до Влашке где их доживљавају као изразите странце
  • 1407: забележено је да Роми живе у Немачкој; у року од десет година бивају протерани.
  • 1418: Роми су забележени у Француској.
  • 1422: Роми су забележени у Риму.
  • 1425: Роми су забележени у Шпанији.
  • 1471: У Луцерну, у Швајцарској, усвојени су антиромски закони.
  • 1482: У Бранденбургу у Немачкој усвојени су антиромски закони.
  • 1492: Шпанија доноси антиромске законе и подвргава Роме инквизицији као јеретике.
  • 1498: Почиње насељавање Рома у Америци, када четири Рома прате Кристифора Колумба на његовом трећем путовању.
  • 1502: Луј XII протерује Роме из Француске.
  • 1512: Роми су забележени у Шведској.[1]
  • 1526: Хенри VIII протерује Роме из Енглеске. Роми ухваћени при уласку у Енглеску бивају осуђении на смртну казну.
  • 1530: Egyptians Act 1530 усвојен је у Енглеској којим се прогоне Роми и њихов начин живота.
  • 1530: Роми муслимани добили су свој санџак у Румелији, Османско царство.
  • 1536: У Данској усвојени антиромски закони.
  • 1538: Португал протерује Роме у Бразил.
  • 1540: У Фландрији усвојени антиромски закони.
  • 1541: У Шкотској усвојени антиромски закони.
  • 1549: У Чешкој донети антиромски закони.
  • 1557: У Пољској и Литванији усвојени су антиромски закони.
  • 1560: У Шведској, Лутеранска црква забрањује свештеницима да крштавају, венчавају или сахрањују Роме.[1]
  • 1563: Тридентски сабор је забранио Ромима бављење свештеничким позивом.
  • 1571: Шведска: Закон из 1560 је повучен и цркви је дозвољено да крсти, венчава и сахрањује Роме.[1]
  • 1578: Краљ Шведске покушао је да протера Роме претећи им принудним радом у руднику сребра.[1]
  • 1589: Данска изриче смртну казну сваком Рому ухваћеном у земљи.
  • 1595: Фантефан Разван, син ромског имигранта из Османског царства, влада Молдавијом четири месеца.
  • 1619: Филип III од Шпаније наређује свим Ромима да се населе и напусте свој традиционални начин живота и културу. Одбијање извршења наредбе кањжава се смртном казном.
  • 1637: У Шведској усвојени антиромски закони: сви одрасли Роми су осуђени на смрт, док ће жене и деца бити протерани.[1]
  • 1740-1789: У Хабзбуршкој монархији под Маријом Терезијом (1740–1780), низом декрета држава је настојала да примора Роме да се трајно населе, уклонили су им права на власништво коња и вагона (1754), преименовали их у „Нове грађане“ и присилили ромске момке да ступе у војну службу ако нису имали занат. Роми су присаљавани да се пријаве код локалних власти (1767.) и забрањивн је брак између Рома (1773). Јосиф II је забранио ношење традиционалне ромске одеће и употребу ромског језика, што је било кажњиво бичевањем.[2]
  • 1748: Ромима је званично дозвољено да бораве и живе у Шведској.[1]
  • 1936-1945: Нацисти започињу систематски прогон Рома, који је кулминирао убијањем 500.000 до 1.500.000 Рома у Порајмосу.
  • 2006: Универзитет у Манчестеру завршава „пројекат ромског језика“, прву морфолошку студију која има за циљ да прикупи све дијалекте ромског језика широм Европе и бави се њиховом кохерентношћу.[3]
  • 2006: У Мађарској је основана прва потпуно ромска партија, названа „MCF Roma összefogás“ (МЦФ Унија Рома).[3][мртва веза]
  • 2010: У јулу 2010, француски председник Никола Саркози покренуо је систематску кампању депортације Рома. Његове мете су били румунски и бугарски Роми. Комитет Уједињених нација за елиминацију расне дискриминације изразио је забринутост да су депортације доказ растућег расизма и ксенофобије у Француској.
  • 2011: 1. септембра 2011. у Београду је основана Ромска академија уметности и наука са циљем промовисања, организовања и ширења истраживања ромске културе, језика и историје. Академија има 21 редовног члана, укључујући истакнуте ромске академике и јавне личности из 11 европских земаља, Индије и САД. Суоснивач академије је Рајко Ђурић, српски ромски писац и академик који је уједно и њен први председник, а почетна помоћна средства добила је од немачке Фондације „Хајнрих Бел”.[4]
  • 2012:24. октобра 2012, након неколико година одлагања и спорова око трошкова и дизајна, Ангела Меркел открива Споменик Синтима и Ромима жртвама националсоцијализма у Берлину.
  • 2016: Дана 12. фебруара 2016, министарка спољних послова Индије Сушма Сварај признала је све Роме као потомке Индијаца. Назвала их је барјактарима индијског етноса и културе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Hadenius, Stig, Nilsson, Torbjörn & Åselius, Gunnar, Sveriges historia: vad varje svensk bör veta, Bonnier Alba, Stockholm, 1996
  2. ^ Samer, Helmut (децембар 2001). „Maria Theresia and Joseph II: Policies of Assimilation in the Age of Enlightened Absolutism.”. Rombase. Karl-Franzens-Universitaet Graz. 
  3. ^ [1]
  4. ^ [2]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронологија_ромске_историје&oldid=25725401”