Хуалонг један

С Википедије, слободне енциклопедије
Модел кинеског нуклеарног реактора из 2013.

Хуалонг један (кинески: 华龙一号; пинјин: Huálóng yī hào; енг. China Dragon №1) je технологија нуклеарне енергије треће генерације, и кинеска серија нуклеарних реактора са водом под притиском нето снаге од 1000 МВ, који изворно произлази из дизајна Фраматоме са 3 петље М310, ка ЦПР-1000, реактору са активном и пасивном сигурношћу. На овим основама саграђена је првa кинеске нуклеарне електране Нуклеарна јединица број 5 која се налази у граду Фућинг. Након завршетка вишемесечног пробног рада, 30. јануара 2021. године у овом реактору кренуло се са производњом електричне енергије у комерцијалне сврхе.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Примарни расхладни круг Хуалонг Оне: посуда под притиском реактора (црвена), под притиском (плава), 3 генератора паре (љубичаста) са припадајућим пумпама (зелена)

Изградња нуклеарног реактора „Хуалонг један” као једна од шест планираних јединица, званично је почела са радом 7. маја 2015. године, а успешно је повезан са мрежом 27. новембра 2020. године. Нуклеарна јединица 5 је 29. јануара 2021. године завршила 168-часовну процену непрекидног рада пуном снагом и званично је пуштена у комерцијални погон 30. јануара 2021.[1]

У периоду од 2015. до 2020. године у њеном оспособљавању учествовало је:[2]

  • на хиљаде истраживачких и развојних тимова,
  • преко 5.300 добављача опреме,
  • преко 200.000 људи у изградњи пројекта.

Локација[уреди | уреди извор]

У Кини, Хуалонг један ће по први пут бити примењен у нуклеарној електрани Фућинг (блокови 5 и 6) и у нуклеарној електрани Фангченгганг (блокови 3 и 4); изградња првог блока започета је у мају 2015.[3] Топла проба је завршен у марту 2020, а централа је пуштена у рад 27. новембра 2020.[4] Изградња Хуалонга један планирана је и за:

  • НЕ Џангџоу (изградња блока 1 почела је у октобру 2019,[5] а блок 2. септембра 2020),[6]
  • НЕ Хуиџоу Таипинглинг (где је изградња блока 1 почела у децембру 2019),[7]
  • НЕ Чангјианг (блокови 3 и 4)
  • НЕ Сан'ао (јединице 1 и 2).[8]
Табела 1 - Локације свих нуклеарних реактора типа Хуалон један у Кини
Ознака Провинција Нето снага Бруто производња Тип реактора Статус Почетак градње Прва мрежна синхронизација Инсталација
Чангјијанг 3 Хаинан 1.000 MW 1.180 MW Хуалонг-1 (PWR) одобрен -
Чангјијанг 4 Хаинан 1.000 MW 1.180 MW Хуалонг-1 (PWR) одобрен -
Фангченгганг 3 Гуангси 1.000 MW 1.180 MW Хуалонг-1 (PWR) У изградњи 24. 12. 2015
Фангченгганг 3 Гуангси 1.000 MW 1.180 MW Хуалонг-1 (PWR) У изградњи 23. 12. 2016
Фућинг 5 Фућијан 1.000 MW 1.150 MW Хуалонг-1 (PWR) У функцији 5. 2015 27. 11. 2020 30. 1. 2021
Фућинг 6 Фућијан 1.000 MW 1.150 MW Хуалонг-1 (PWR) У изградњи 12. 2015
Санао 1 Џeјианг 1.080 MW 1.150 MW Хуалонг-1 (PWR) У изградњи 31. 12. 2020
Санао 2 Џeјианг 1.080 MW 1.150 MW Хуалонг-1 (PWR) одобрен -
Џангхоу 1 Фућијан 1.126 MW 1.212 MW Хуалонг-1 (PWR) У изградњи 16. 10. 2019
Џангхоу 2 Фућијан 1.126 MW 1.212 MW Хуалонг-1 (PWR) У изградњи 4. 9. 2020

Табела 2 - Први инсталирани нуклеарни реактори Хуалон један у НЕ Фућинг

Јединица Тип / Модел Почетак изградње Почетак рада Напомена
Фаза I
Фућинг 1 PWR / CNP-1000 21. новембар 2008 22. новембар 2014 [9]
Фућинг 2 PWR / CNP-1000 17. јун 2009 16. октобар 2015 [10][11]
Фаза II
Фућинг 3 PWR / CNP-1000 31 децембар 2010 24. октобар 2016 [12][13][14]
Фућинг 4 PWR / CNP-1000 17. новембар 2012 17. септембар 2017 [15]
Фућинг 5 PWR / Хуалонг један 7. мај 2015 27. новембар 2020 [16]
Фућинг 6 PWR / Хуалонг један 22. децембар 2015 (2021) [17]

Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Активни (црвени) и пасивни (зелени) расхладни системи у реактору Хуалонг један за контролу инцидената
Контролна јединица електране

„Хуалонг један” је технологија нуклеарне енергије треће генерације са потпуно независним кинеским правима интелектуалне својине и један од најприхваћенијих нуклеарних реактора на светском тржишту нуклеарне енергије.[18]

„Хуалонг један” има дизајнерски век трајања од 60 година, усваја дизајн језгра 177, циклус пуњења горивом од 18 месеци. Иновативна употреба комбинованог активног и пасивног система, те двослојне технологије задржавања, задовољавају најстроже безбедносне стандарде на свету.

Свака јединица „Хуалонг један” може да:

  • произведе око 10 милијарди киловат-сати електричне енергије годишње.[а] * смањи употребе угља за 3,12 милиона тона годишње,
  • смањи емисију угљен-диоксида у количини од 8,16 милиона тона годишње.

Сва основна опрема у потпуности је произведена у Кини. Стопа локализације опреме је достигла 88% и све је спремно за серијску производњу ове врсте опреме.

Нуклеарни реактор има топлотну снагу од 3.050 МВ са 177 горивних елемената. Има електричну ефикасност од приближно 36%, што резултује нето снагом од око 1090 МВ. Електрана је погодна како за основни режим тако и за праћење оптерећења и пројектована је за животни век од 60 година. Циклус замене горивог елемента је 18 месеци.

Реактор треба да поднесе земљотресе убрзањем до 0,3 г и опремљен је двоструком заштитом од пада авиона. Како већи инциденти не би ескалирали, електрана је опремљена комбинацијом активних и пасивних механизама за одвођење топлоте, што значи да оперативни тим не мора директно да интервенише до 30 минута, а електрана до 3 дана (72 часа) могу издржати без помоћи споља.[4]

Трошкови изградње

Циљни трошкови изградње на домаћем тржишту Кине су 2.800-3.000 УСД/кВ, мада се процене крећу и до 3.500 УСД/кВ. Према подацима ЦГН, ЦАПЕКС ако би се реактоли производли серијски, њихова изградња износила би 2.650 УСД/кВ), што је јако ниско у поређењу са 13.000 УСД/кВ колико кошта изградња реактора друге генерације.[2]

Значај[уреди | уреди извор]

Комерцијална употреба нуклеарног реактора „Хуалонг један” од великог је значаја за оптимизацију кинеске енергетске структуре, која подразумева ниску емисију угљеника и утицаће нa постизање максимума смањења емисије угљен-диоксида пре 2030. године.

Нуклеарна јединица број 5 која се налази у граду Фућинг у провинцији Фуђјен у саставу је Националне нуклеарне корпорације Кине (CNNC), и са постојећом мрежом има за циљ да обезбеди Кини позицију у самом врху нуклеарне технологије треће генерације у свету, поред САД, Француске и Русије.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ То је доовољно да задовољава годишњу потражњу за електричном енергијом милион људи у умерено развијеним земљама.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „„Хуалонг један” – на челу нуклеарне технологије треће генерације у свету”. Politika Online. Приступљено 2021-02-11. 
  2. ^ а б „China Nuclear Power | Chinese Nuclear Energy - World Nuclear Association”. www.world-nuclear.org. Приступљено 2021-02-12. 
  3. ^ „China's first domestically made nuclear reactor goes online”. CNA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 2021-02-12. 
  4. ^ а б „Hot tests completed at Fuqing 5 - Nuclear Engineering International”. www.neimagazine.com. Приступљено 2021-02-12. 
  5. ^ „First concrete for China’s Zhangzhou 1 - Nuclear Engineering International”. www.neimagazine.com. Приступљено 2021-02-12. 
  6. ^ „Zhangzhou unit 2 construction starts : New Nuclear - World Nuclear News”. world-nuclear-news.org. Приступљено 2021-02-12. 
  7. ^ „Taipingling 1, China”. www.world-nuclear.org. Приступљено 12. 2. 2021. 
  8. ^ „Approval granted for four new Chinese units : New Nuclear - World Nuclear News”. world-nuclear-news.org. Приступљено 2021-02-12. 
  9. ^ „Fuqing 1”. Power Reactor Information System (PRIS). International Atomic Energy Agency (IAEA). 2013-01-19. Приступљено 20. 1. 2013. 
  10. ^ „Nuclear construction launch in China”. World Nuclear News. WNA. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 03. 2012. г. Приступљено 2009-11-13. 
  11. ^ „Fuqing 2”. PRIS. IAEA. 2016-10-24. Приступљено 25. 10. 2016. 
  12. ^ „Nuclear construction builds up”. World Nuclear News. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала 01. 04. 2012. г. Приступљено 2011-01-11. 
  13. ^ „Fuqing 3”. PRIS. IAEA. 2016-10-24. Приступљено 25. 10. 2016. 
  14. ^ „China's 37th reactor enters commercial operation”. 2017-09-18. Приступљено 2017-09-25. 
  15. ^ „Fuqing 4”. PRIS. IAEA. 2017-09-26. Приступљено 27. 9. 2017. 
  16. ^ „Fuqing 5”. PRIS. IAEA. 2017-09-26. Приступљено 27. 9. 2017. 
  17. ^ „Fuqing 6”. PRIS. IAEA. 2017-09-26. Приступљено 27. 9. 2017. 
  18. ^ „В коммерческую эксплуатацию сдан первый атомный энергоблок с реактором, созданным на основе технологии "Хуалун-1"”. russian.people.com.cn. Приступљено 2021-02-11. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуалонг_један&oldid=27045187”