Хуан Алмеида Боске

С Википедије, слободне енциклопедије
Хуан Алмеида Боске
Juan Almeida Bosque.jpg
Биографија
Датум рођења(1927-02-17)17. фебруар 1927.
Место рођењаХавана
 Куба
Датум смрти11. септембар 2009.(2009-09-11) (82 год.)
Место смртиХавана
 Куба
Религијаатеиста
Политичка
странка
Комунистичка партија Кубе
Потпредседник Државног савета Кубе
2. децембар 1976. — 11. септембар 2009.
ПредседникФидел Кастро
Раул Кастро
Претходникнико
НаследникГладис Мариа Бехерано Портела
Посланик у Народној скупштини
2. децембар 1976. — 11. септембар 2009.

Хуан Алмеида Боске (шп. Juan Almeida Bosque; Хавана, 17. фебруар 1927 — Хавана, 11. септембар 2009) био је кубански политичар, револуционар и једна од водећих личности Кубанске револуције. Након што су револуционари преузели власт 1959. године, постао је важна личност у Комунистичкој партији Кубе. По тренутку смрти, био је потпредседник Државног савета Републике Кубе. Носилац је бројних ордења и награда, кубанских и међународних, укључујући орден "Херој Републике Кубе"[1]

Младост и револуција[уреди | уреди извор]

Алмеида је рођен 17. фебруара 1927. године у Хавани. Напустио је школу са 18 година и постао је зидар.[2] Током студија права на Универзитету у Хавани, 1952. постао је близак са револуционаром Фиделом Кастром и у марту те године прикључио се анти-Батиста покрету. Године 1953. прикључио се Фиделу и његовом брату, Раулу Кастру у нападу на касарну Монкада у Сантијагу. Ухапшен је, заједно са браћом Кастро у затвору на острву Пинос.[3][4] Помилован је 15. маја 1955. и пребачен у Мексико.

Алмеида се вратио на Кубу, заједно са браћом Кастро, Че Геваром и 78 револуционара на Гренма експедицији, и био је један од само 12 револуционара који су преживели искрцавање.[3] Алмеиди се често приписује[5] слоган "Овде се нико не предаје", слоган који је изговорио Че Гевари, и слоган који је постао је постао симбол Кубанске револуције, иако су ове речи изговорене од стране Камила Сјенфуегоса.[6] Алмеида је такође био на гласу као добар стрелац.[7] Након искрцавања, наставио је да се бори против трупа Фулгенсија Батисте у герилском рату у планинском венцу Сиера Маестра.[3] Године 1958. унапређен је у чин командира и вођу Револуционарне армије у Сантијагу.[4] Током револуције, као особа афрокубанског порекла, на важној позицији, био је симбол побуне над дискриминаторским системом.[7]

Након револуције[уреди | уреди извор]

Након успеха Кубанске револуције, у јануару 1959. године, Алмеида је командовао великим делом Револуционарним оружани снагама Кубе. Као мајор, током Инвазије у заливу свиња, априла 1961. предводио је Централну армију са седиштем у Санту Клари. Касније је унапређен у генерала, изабран за члана централног комитета, поличког бироа, и разне друге позиције.[4]

Нагређен је звањем "Командант револуције", а при крају живота је био један од само три носилаца овог звања.[3]

Године 1988. Фидел Кастро га је наградио орденом "Херој Републике Кубе"[8] Алмеида је такође биo на челу Националног удружења ветерана и бораца револуције. Написао је неколико књига, укључујући популарну трилогију Војни затвор, Изгнанство и Искрцавање. Такође је био текстописац и једна од његових песама „Дај ми гуц“ (шп. Dame un traguito) била је популарна на Куби неколико година.[8]

Смрт[уреди | уреди извор]

Алмеида је умро од срчаног удара 11. септембра 2009. године.[8] Дана 13. септембра, церемонија у његову част је одржана на Тргу Револуције у Хавани, а неколико мањих церомонија је одржано у осталим градовима. Проглашен је дан жалости, а заставе су се вијориле на пола копља.[9] Фидел Кастро, који није виђен у јавности још од оставке 2008. године, послао је венац који је постављен поред венца Раула Кастра.[10] Други високи државни функционери и чланови партије су присуствовали церемонији.[10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминуо командант кубанске револуције”. Радио телевизија Србије. Приступљено 2020-12-30. 
  2. ^ „Cuban revolutionary Almeida dies” (на језику: енглески). 2009-09-12. Приступљено 2021-01-01. 
  3. ^ а б в г Press, The Associated (2009-09-13). „Juan Almeida Bosque, Laborer Who Rose to Power at Castro’s Side, Dies at 82 (Published 2009)”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-01-01. 
  4. ^ а б в Castro/Ramonet (2007), стр. 681
  5. ^ „Juan Almeida Bosque”. The Telegraph (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-01. 
  6. ^ Guevara, Ernesto (1969). Episodes of the Revolutionary War. New York: International. стр. 15. »"Someone on his knees said we had better surrender and I heard a voice (later I learned it was Camilo Cienfuegos) shouting, 'No, nobody surrenders here!' - followed by a four-letter word."« 
  7. ^ а б „Cuban vice president Almeida dies”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). 2009-09-12. Приступљено 2021-01-01. 
  8. ^ а б в Franks, Jeff (2009-09-12). „Cuba revolution commander Juan Almeida dies at 82”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-01. 
  9. ^ „Cuba mourns key revolution leader” (на језику: енглески). 2009-09-13. Приступљено 2021-01-01. 
  10. ^ а б „Cubans pay homage to deceased vice president_English_Xinhua”. web.archive.org. 2012-11-02. Приступљено 2021-01-01. 

Литература[уреди | уреди извор]