Хуан од Аустрије
| Дон Хуан од Аустрије | |
|---|---|
Дон Хуан, надвојвода од Аустрије | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1547. |
| Место рођења | Регензбург, Свето римско царство |
| Датум смрти | 1. октобар 1578. (31 год.) |
| Место смрти | Буже, Шпанска Низоземска (данас Белгија) |
| Родитељи | Карло V, цар Светог римског царства Барбара Бломберг[а] |
| Династија | Хабзбурзи |
| Гувернер Шпанске Низоземске | |
| Период | 1576-1578. |
| Наследник | Александар Фарнесе и Маргарета од Парме |
Хуан од Аустрије (шп. Juan de Austria; Регензбург, Свето римско царство, 24. фебруар 1547. — Буже, Шпанска Низоземска (данашња Белгија), 1. октобар 1578) је био ванбрачни син Карла V и Барбаре Блумерг, грађанке немачког порекла.
Служба
[уреди | уреди извор]Служио је као војник и политичар у служби свог полубрата, Филипа II, краља Шпаније. Био је врховни командант Свете лиге која је 1571. године однела победу над османском флотом у бици код Лепанта.[1]
После смрти пољског краља Сигисмунда II Августа (1572), дон Хуан је у мају 1573. кандидован за новог краља Пољске и Литваније, али је изгубио у корист војводе Анжујског, будућег Анрија III.[2]
Дон Хуан је 1576. постављен за гувернера Шпанске Низоземске: побуњеним провинцијама понудио је помирење - повлачење шпанске војске у замену за обнову католичке цркве у свим провинцијама. Под притиском калвиниста и геза, Холандија и Зеланд одбиле су његову понуду, што је довело до обнове рата: дон Хуан је 1577. заузео Немур, али је следеће године умро од грознице. На његово место дошао је Александро Фарнезе, војвода од Парме.[3]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Преци Хуан од Аустрије | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Кафанска певачица из Регенсбурга.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Живојиновић, Драгољуб Б. (1985). Успон Европе (1450-1789). Нови Сад: Матица српска.