Онтогенетско развиће човека

Из Википедије, слободне енциклопедије

Онтогенетско развиће човека представља сложен циклус развића који се може поделити у два периода:

  • пренатални и
  • постнатални (лат. natalis = рођење).

Пренатални период обухвата сложене морфолошке промене од стварања зигота до рођења, а постнатални низ промена од рођења, раста, полног сазревања, старења јединке па до њене смрти.

Пренатални период[уреди]

Наука која се бави проучавањем развића човека од оплођења до рођења јединке назива се хумана ембриологија. Развиће човека је континуиран (непрекидан) процес који започиње оплођењем јајне ћелије сперматозоидом при чему настаје зигот да би се затим извршио сложен процес трансформације једноћелијског зигота у вишећелијски организам.

Време потребно за развиће човека од оплођења до порођаја је 266 дана – 38 недеља. Међутим, како се тачно време оплођења обично не зна, за процену трајања трудноће и очекиваног термина порођаја, користи се датум последње менструације. Прерачунато на тај начин, трудноћа траје две недеље дуже – 40 недеља, односно 280 дана (на 266 дана додато је 14 дана од последње менструације до оплођења).

Пренатални период се дели на три фазе:

  • преембрионалну
  • ембрионалну
  • феталну

Постнатални период[уреди]

Већина развојних промена се одиграва пренатално, током ембрионског и фетусног периода, али се неке промене одвијају и постнатално – као нпр.

Ова фаза обухвата:

Поремећаји развића[уреди]

Развиће је контролисано наследном основом, односно одвија се по плану који је уписан у геному зигота. Грешке у геному одразиће се у прекиду ембриогенезе (смрт плода) или ће се родити нова јединка са конгениталним аномалијама (конгениталан = настаје пре или у току рођења).

Узроци ових поремећаја могу да буду:

Врсте поремећаја развића[уреди]

У зависности од тога у ком периоду развића се испољавају, како грешке у геному тако и утицаји фактора спољашње средине, разликују се следећи поремећаји:

а) гаметопатије – представљају пропадање ненормалних (аберантних) гамета; аберантни гамети имају измењену морфологију, какви су нпр:

  • сперматозоиди без репа, са два репа, са две главе,
  • јајна ћелија са два или више једра);

Неки аберантни гамети могу да преживе и изврше оплођење и тада се образује аберантни зигот; такав зигот може да угине или да настави са развићем;

б) бластопатије – поремећаји бластоциста (нпр. бластоцист без ембриобласта); овакав бластоцист или угине пре имплантације или се одбаци непосредно пре имплантације; плодови одбачени на овом раном ступњу (преембриогенеза) врло често се избацују са првом менструацијом, тако да се не зна колико ембриона пропада;

ц) ембриопатије – одбацивање плода у периоду ембриогенезе;плодови који се спонтано одбацују до трећег месеца трудноће имају грешке у броју и структури хромозома; овај период је најосетљивији на деловање фактора спољашње средине; најкритичнији период за деловање спољашњих чинилаца је период гаструлације јер се тада формира општи план грађе, односно, образују се клицини листови; гаструлација се дешава од 14-18. дана након оплођења, дакле још пре жениног сазнања о трудноћи!;

д) фетопатије – поремећаји на ступњу фетуса (када ембрион добије обележја врсте којој припада); у овом периоду плод је мање осетљив и на генетичке грешке и на факторе средине; ипак, они органи који у том периоду сазревају, посебно мозак и урогенитални органи, и даље остају осетљиви.

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Поповић, С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986

Спољашње везе[уреди]