Пређи на садржај

Хумашах-султанија (ћерка Мурата III)

С Википедије, слободне енциклопедије
Хумашах-султанија
Лични подаци
Датум рођења1580
Место рођењаИстанбул, Османско царство
Датум смрти13. септембар 1659.(1659-09-13) (78/79 год.)
Место смртиИстанбул, Османско царство
ГробГробница Накаш Хасан-паше
Породица
Супружник
ПотомствоГевхерхан-султанија
РодитељиМурат III
султанија Сафије
султанија Османског царства

Хумашах-султанија (тур. Hümaşah Sultan; 1580, Истанбул - 13. септембар 1659, Истанбул) је била најмлађа ћерка Мурата III и Сафије-султаније.

Рођење и први брак

[уреди | уреди извор]

Султанија Хумашах је првобитно тумачена као прворођено дете Мурата III и султаније Сафије. Она је добила име по очевој сестри од стрица, Хумашах, која је подарила Сафије Мурату 1563. године. Историчар Алдерсон је назива Хума и уочава да је била узастопно удата за Лала Кара Мустафа-пашу (умро 1580),[1] и Нишара Мехмед-пашу (умро 1586).[1]

Како је познато да је Лала Кара Мустафа-паша био ожењен султанијом Хумашах, сестром од стрица Мурата III, а Нишар Мехмед-паша ожењен Фатма-султанијом (ћерком Хумашах-султаније), јасно је да је Алдерсон погрешио са навођењем бракова истоимене султаније. У другу руку, историчар Неџет Сакаоглу је назива Хумашах, потврђује брак са Нишар Мехмед-пашом и закључује да је ова султанија рођена доста рано — чак док је њен отац био принц. Како је у то време Мурат имао само једну конкубину, Сафије-хатун, Сакаоглу закључује да је Хумашах морала бити Сафијина кћерка.[2] Међутим, утврђено је да је најстарија кћи Мурата III била Михримах-султанија.[3]

Живот

[уреди | уреди извор]

Хумашах-султанија је била најмлађе дете султаније Сафије, рођена 1580. године. Именована је у част унуке Сулејмана Величанственог, Хумашах-султаније, која је обучила њену мајку и подарила је њеном оцу док је још био шехзаде, и која је била њен највећи племићки и политички савезник.

Према наводима аустријских амбасадора из 1612. године, један од везира султана Ахмеда, Накаш Хасан-паша, био је супруг тетке султана Ахмета, коју је према њиховим тврдњама њен преминули брат Мехмед III удао последњих година своје владавине[4]. Међутим, из тврдњи других историчара налазимо да је Хасан-паша оженио Хумашах-султанију у фебруару 1605. године.

Хумашах је била најближа тетка султана Ахмета; најпре 28. фебруара 1606. године, Ахмед I је на захтев своје тетке Хумашах наредио редовне исплате еминентних начелника града и одговарајуће додатаке из царске кухиње[5]. Такође, Хумашах се помиње у документима из архиве палате из 1617. године као његова рођена тетка, чије је двоје кетуда султан Ахмед послао да зароби санџак-бега провинције Нигде, чија даља судбина остаје непозната[6].

Из харемских регистара из времена Мурата IV и Ибрахима, Муратова кћи Хумашах је још била жива и примала је дарове као супруга покојног Накаш Хасан-паше[7][8]. Последњи пут је примила дарове 1655. године[9].

Према наводима из харемских регистара, Хумашах-султанија је умрла 13. септембра 1659. године, надживевши своју мајку Сафије тачно 40 година[10]. Из брака са Хасан-пашом, имала је ћерку Гевхерхан, којој је након смрти њеног оца додељивано 80 аспера дневно.

У популарној култури

[уреди | уреди извор]

У серији Величанствени век: Косем њен лик је приказала глумица Вилдан Атасевер. Приказано је да је она била удата за Јеменли Хасан-пашу и Зулфикар-пашу, али то су нетачне историјске чињенице. Оно што јесте истинито јесте њено само постојање као ћерке Султаније Сафије и њена присутност за време владавине свог братанића.[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Alderson 1956, table XXXII.
  2. ^ Sakaoğlu 2015, стр. 697.
  3. ^ Sakaoğlu 2015, стр. 289.
  4. ^ Relazioni degli ambasciatori veneti al Senato (1612), p. 142
  5. ^ İstanbul Bostancı Ocağı. Osmanlı Devletinin Saray Teşkilatı. Uzunçarşılı, İbrahim, p. 165.
  6. ^ Yusuf Sarinay (2000). „82 Numaralı Mühimme Defteri'nin (H.1026-1027/1617-1618) Transkripsiyonu ve Değerlendirilmesi” (на језику: турски). İstanbul: T.C. Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. стр. 7. 
  7. ^ Dumas 2013, стр. 463.
  8. ^ Miović 2018, стр. 168.
  9. ^ Inasce sultana moglie di Hassan passa
  10. ^ Çakır, Merve (2024). IV. Mehmed'in Ailesi Ve Hanedan Politikası. İstanbul Üniversitesi. p. 47.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Alderson, A. D. (1956). The Structure of the Ottoman Dynasty. Oxford: Clarendon. 
  • Pedani, M. P. (2000). „Safiye's Household and Venetian Diplomacy”. Turcica. 32: 29. doi:10.2143/TURC.32.0.460. 
  • Peirce, Leslie Penn (1993). The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. Studies in Middle Eastern History. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507673-8. 
  • Kohen, Elli (2007). History of the Turkish Jews and Sephardim: Memories of a Past Golden Age. University Press of America. ISBN 9780761836001. 
  • Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. ISBN 978-9-753-29623-6. 
  • Uluçay, Mustafa Çağatay (2011). Padişahların kadınları ve kızları. Ankara: Ötüken. ISBN 978-9-754-37840-5. 
  • Çakır, Merve (2024). IV. Mehmed'in Ailesi Ve Hanedan Politikası. İstanbul: İstanbul Üniversitesi. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хумашах-султанија_(ћерка_Мурата_III)&oldid=29869419”