Хумка Пап

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kurgan back.png
Хумка Пап
Kurgan Papp.jpg
Хумка Пап на мапи Војводине
Хумка Пап
 Назив хумке или групе:
Хумка Пап
 Кодни назив:
BAC394
 Тип:
Тумул, курган
 Локација (општина):
 Традиционални назив:
мађ. Pаphalom
 Порекло назива:
Непознато
 Историјски период:
III-I.век п. н. е.—III.век
 Епоха:
Непознато
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
70×50 m
 Висина (приближно):
4 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Добро
 Археолошки истражено:
Околина?

Велика хумка Пап (у преводу Попова или поповска хумка) која стоји на ободу лесног платоа недалеко Горњег Брега и гледа према Тиси, спада међу боље сачуване кургане из праисторије. Налази се на граници општине Кањижа са општином Сента. По величини, могуће да је као гробница припадала неком имућијем или утицајнијем ратнику-поглавару.

Опис и значај[уреди]

Земљани рад, типичан за све хумке шематски приказан стрелицом

Курган је вероватно пореклом из енеолита, из времена продора курганских народа на запад. Припада комплексу хумки које се према јасном циклусу нижу уз леву и десну страну Тисе, образујући некакав древни систем комуникације ради одбране – у равници са једног кургана видело се на други и постојала је могућност јављања доласка непријатеља, било са реке било са копна. Миле Ђуканов о томе овако пише:[1] "Праисторијски народи су избегавали близину река, којима се непријатељ кретао, те су своје насеобине градили у скровитим баруштинама, насутим узвишицама, или пак подизали вештачке хумке у правцу из којег је непријатељ могао да нападне."

На хумци се налази веома стара кота од камена која репрезентује висину од 104,6 m над морем.

Стање и перспективе[уреди]

Хумка је због положаја – на високом рубу некадашњег меандра – у релативно добром стању, иако се његова површина преорава. Још једно време постоји нада за њен опстанак.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Mile Đukanov: Modoš – Jaša Tomić – monografija (odeljak "Od praistorije do srednjeg veka") – Jasatomic.org Internet portal opštine Sečanj i regiona Vojvodine (materijal je prenet iz istoimene štampane monografije objavljene 1980. godine, povodom snimanja emisije “Znanje imanje„)

Литература[уреди]

  • Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
  • Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди]