Хусеин-пашина џамија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хусеин-пашина џамија
Основне информације
Религијаислам
ДржаваЦрна Гора
Власништвовакуф Хусеин-паше Бољанића
Архитектонски опис
Архитект(и)Неимар Хајрудин
Почетак изградње1570. године
Спецификације
Дужина13 m
Ширина13 m
Број купола3
Број минарета1
Висина минарета42 m
Материјалитесани камен

Хусеин-пашина џамија, у Пљевљима, један од највриједнијих споменика оријенталне културе на Балкану, изграђена је од фино тесаног камена, као дио вакуфа Хусеин-паше Бољанића. Градња је започета око 1570. године. Минарет ове џамије је највећи на Балкану, висок 42 метра, а на њеном поду је још увијек оригинални ћилим из 1573. године, прављен по мјери ове грађевине у Мисиру (Египат) прошивен кожом и тежак око 400 килограма (димензија 10 пута 10 метара). Рукопис Курана у џамији, једно је од најљепших дјела исламске калиграфије XVI вијека.

Вакуф Хусеин-паше[уреди | уреди извор]

Вакуф Хусеин-паше су сачињавали: џамија, харем са мезиристаном, шадрван, сахат-кула, мектеб, караван-сарај са имаретом – бесплатном кухињом и безистан.

Опис џамије[уреди | уреди извор]

Градитељ ове џамије је, вероватно, неимар Хајрудин (који је саградио и мост у Мостару). Квадратне је основе. 13 пута 13 метара. Изнад улаза је тријем ширине 4 м, који држе четири мермерна стуба и наткривен је са три велике куполе. Унутрашњи простор џамије освијетљен са 25 прозора (у три нивоа), квадратне је основе, а купола је богато декорисана арабескама. Зидови су камени. У ентеријеру је шестоугаони михраб, украшен геометријским мотивима, а издвајају се и четири богато украшене полукуполе у угловима. Џамија је сачувана у готово изворном облику.[1]

Рукописи[уреди | уреди извор]

Поред старих рукописних књига на арапском и турском језику, у џамији се налази рукопис Курана, из 1571. године, у кожном омоту, са 233 листа, прављен по налогу Хусеин-паше Бољанића. У њему су 352 минијатуре, рађене на златној подлози.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Husein-pašina džamija Pljevlja”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2015. г. Приступљено 18. 08. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]