Хутба
Хутба (арап. خطبة) је верски говор који хатиб држи пре џума-намаза, односно молитве петком. То је недељно обраћање верницима које датира још из времена пророка Мухамеда. Поред тога, хутба се држи и током бајрамских молитви и саставни је и обавезни део ових молитви.[1]
У историји муслимана хутба је имала важну улогу за исправно разумевање и ширење ислама. Зато се овом обавезном верском обреду увек придавао велики значај. Истакнути хатиби увек су били посебно поштовани, како у џемату (заједници верника), тако и међу улемом.[2]
Дефиниција и порекло
[уреди | уреди извор]Хутба је верски говор заснован на универзалној поруци Курана и хадиса. На почетку обавезно садржи захвалу Алаху. Хутбу држи хатиб, службеник у џамијама задужен управо за ове проповеди петком у подне и о бајраму. У мањим џамијама замјењује га имам.[3] Први хатиб био је Мухамед и он је узор свим хатибима.
Џуманска хутба је саставни део џума-намаза. Путем ње се сваког петка верници подучавају начелима вере и упућује им се савет (насихат).[2]
Верски говор који имам држи у џамији о различитим, али углавном верским темама, може се практиковати у различитим ситуацијама. Некада је, пре појаве масовних медија, то била уобичајена појава и муслимани су се управо у џамијама информисали о многим важним темама и проблемима. Међутим, хутба се посебно односи на молитву петком и о бајраму, док се друге врсте проповеди разликују од хутбе.[4]
Први хатиб био је Мухамед. Након повратка у Меку, он се 630. године представио као хатиб. Током окупљања у џамији ради молитве користио је прилику да верницима упути речи опомене, да нека упутства или наредбе.
Прва четири праведна калифа, омејадски калифи, као и гувернери провинција, редовно су држали проповеди. Ове проповеди нису нужно биле подстицаји, већ су се бавиле практичним питањима власти, а понекад су укључивале и директна наређења. Током Абасидског калифата, калиф је прекинуо праксу држања проповеди, али је тај задатак био додељен верским судијама. Абасиди су инсистирали на одвајању ислама од омејадског секуларизма, што је вероватно помогло да се ојача верски аспект ове врсте проповеди.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hutbe naše današnje”. preporod.com. Приступљено 20. 5. 2020.
- ^ а б „Riječ o hutbi i hatibu, s povodom”. preporod.info (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-12.
- ^ „hatib”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2026-02-12.
- ^ "Khutba", Encyclopedia of Islam and the Muslim World
- ^ "Khutba", Students' Britannica India, p.236
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „MEDRESINA HUTBA: "Vrijednost i značaj džuma namaza"”. Radio Fatih (на језику: бошњачки). 2023-09-22. Приступљено 2026-02-12.
- „Hatib između tradicionalizma i savremenosti”. preporod.info (на језику: бошњачки). Приступљено 2026-02-12.