Х. Д. (студија случаја)

С Википедије, слободне енциклопедије
Хилда Дулитл
Датум рођења10. септембар, 1886. године.
Место рођењаПенсилванија
 САД
Датум смрти27. септембар 1961.
Место смртиЦирих
   Швајцарска

Хилда Дулитл (10. септембра 1886 - 27. септембра 1961) била је америчка песникиња, романописац и мемоариста, повезана са авангардном имагистичком групом песника с почетка 20. века, међу којима су били Езра Паунд и Ричард Алдингтон. Објављивала је под књижевним именом Х. Д.

Хилда је рођена у Бетлехему, Пенсилванија, 1886. године, а одрасла је у Филаделфији. Преселила се у Лондон 1911. године, где је имала централну улогу у тада насталом имагистичком покрету. Млада и харизматична, за њу се залагао модернистички песник Езра Паунд, који је имао кључну улогу у изградњи њене каријере. Од 1916. до 1917. деловала је као књижевни уредник часописа Egoist, док се њена поезија појавила у часопису English Review и Transatlantic Review. Током Првог светског рата, Х. Д. је претрпела смрт свог брата и раскид брака са песником Ричардом Алдингтоном,[1] а ови догађаји тешко су оптеретили њену каснију поезију. Глен Хју је написао да „њена усамљеност вапи из њених песама“.[2] Била је дубоко заинтересована за старогрчку књижевност, а њена поезија често је позајмљивала из грчке митологије и класичних песника. Њен рад је познат по томе што садржи природне призоре и предмете, који се често користе да изазову одређени осећај или расположење.

Спријатељила се са Зигмундом Фројдом током 1930-их и постала његов пацијент како би разумела и изразила своју бисексуалност, своје преостале ратне трауме, своје писање и своја духовна искуства.[3] Х. Д. је имала низ веза и са мушкарцима и са женама. Била је несклона својој сексуалности и тако је постала икона ЛГБТ права и феминистичких покрета када су њене песме, драме, писма и есеји поново откривени током 1970-их и 1980-их.

Зигмунд Фројд[уреди | уреди извор]

1933. Х. Д. отпутовала је у Беч ради анализе код Зигмунда Фројда.[тражи се извор] Њега су Фреудове теорије занимале још 1909. године, када је прочитала нека његова дела на оригиналном немачком језику.[тражи се извор] Х.Д. на њу се осврнуо Брихеров психоаналитичар због њене очигледне параноје око успона Адолфа Хитлера која је указала на још један светски рат, идеје да је Х.Д. сматрао неподношљивим. 'Велики рат' (Први светски рат) оставио је њен осећај сломљеним. Изгубила је брата у акцији, док је њен супруг претрпео последице борбених искустава и веровала је да је навала рата индиректно проузроковала смрт њеног детета са Алдингтоном: веровала је да је то њен шок када је чуо вест о РМС Лузитанији то је директно проузроковало мртворођење њеног детета.[тражи се извор] Писање на зиду, њени мемоари о овој психоанализи, написани су истовремено са Трилогијом и објављени 1944; 1956. године је поново објављен са Адвентом, часописом за анализу, под насловом Трибуте то Фреуд.[тражи се извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Featherstone, Simon. "War Poetry: An Introductory Reader (Critical Readers in Theory & Practice)". Routledge, 1995. 164
  2. ^ Hughes, Glenn, Imagism & the Imagists, Stanford University Press, 1931
  3. ^ Vicki Bertram (1997). Kicking daffodils : twentieth-century women poets. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 0-585-10421-2. OCLC 42922658. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Blau DuPlessis, Rachel. H.D. The Career of that Struggle. The Harvester Press, (1986) ISBN 0-7108-0548-9
  • Chisholm, Dianne. H.D.'s Freudian Poetics: Psychoanalysis in Translation. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press, 1992.
  • Connor, Rachel. H.D. and the Image. Manchester, Manchester University Press, (2004) ISBN 0-7190-6122-9
  • Duncan, Robert. The H.D. Book. Edited and with an Introduction by Michael Boughn and Victor Coleman. Berkeley: University of California Press. (2011) ISBN 978-0-520-26075-7
  • Evans, Amy. "Accurate Mystery: Robert Duncan's H.D. Bibliography, Critically Annotated", in Journal of Cultural and Religious Theory Vol. 10 no. 2 (Spring 2010): 6–13. http://www.jcrt.org/archives/10.2/duncan-transcription.pdf
  • Friedman, Susan Stanford. Penelope's Web: Gender, Modernity, and H.D.'s Fiction. New York: Cambridge University Press, 1990.
  • Friedman, Susan Stanford. Psyche Reborn: The Emergence of H.D.. Indiana University Press, 1981.
  • Guest, Barbara. Herself Defined: The Poet H.D. and Her World. Collins, (1985) ISBN 0-385-13129-1
  • Jones, Peter (ed.). Imagist Poetry. Penguin, 1972.
  • Korg, Jacob. Winter Love: Ezra Pound and H.D.. Madison: University of Wisconsin Press, (2003) ISBN 0-299-18390-4
  • Hughes, Gertrude Reif. "Making it Really New: Hilda Doolittle, Gwendolyn Brooks, and the Feminist Potential of Modern Poetry". American Quarterly, Volume 42, No. 3, September 1990. 375–401
  • Morris, Adalaide. How to Live / What to Do: H.D.'s Cultural Poetics. Chicago: University of Illinois Press, 2003.
  • Robinson, Janice S. H.D., The life and work of an American poet. Boston: Houghton Mifflin, 1982.
  • Taylor, Georgina. H.D. and the public sphere of modernist women writers. Oxford: Oxford University Press, 2001.
  • Bovier, François. H.D. et le groupe Pool. Lausanne, L'Âge d'homme, (2009) ISBN 2-8251-3850-9
  • Harrell, Sarah Grace, H.D.'s incantations: Reading "Trilogy" as an occultist's creed. M.A. diss. The University of Alabama at Birmingham, 2010. (118 pages.) AAT 1488037.
  • Zilboorg, Caroline, ур. (2003). Richard Aldington and H.D.: Their Lives in Letters. 4. New York: Manchester University Press. стр. 5. ISBN 9780719059728. 
  • H.D. Papers. Yale Collection of American Literature, Beinecke Rare Book and Manuscript Library.
  • Numerous archival resources are listed on ArchiveGrid.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]