Цаклењача

С Википедије, слободне енциклопедије

Цаклењача
Цаклењача (Salicornia europaea)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Salicornia europaea
Синоними[1]
  • Salicornia annua Sm.
  • Salicornia biennis Afzel. ex Sm.
  • Salicornia brachystachya (G.Mey.) D.König
  • Salicornia brachystachya var. gracilis D.König
  • Salicornia europaea subsp. brachystachya (G.Mey.) R.Dahmen & Wissk.
  • Salicornia europaea subsp. europaea
  • Salicornia europaea var. europaea
  • Salicornia europaea var. herbacea L.
  • Salicornia europaea subsp. simonkaiana Soó
  • Salicornia herbacea L.
  • Salicornia herbacea var. annua (Sm.) Pursh
  • Salicornia herbacea var. biennis (Afzel. ex Sm.) Fiori
  • Salicornia herbacea var. brachystachya G.Mey.
  • Salicornia ramosissima var. gracilis (D.König) Soó
  • Salicornia stricta Dumort.

Цаклењача (лат. Salicornia europaea) је једногодишња или двогодишња биљка која се местимично јавља на слатинама у Војводини.

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Усправна, ређе полуполегла, гола, сјајна, зелена или жуто црнвенкаста, једногодишња или двогодишња биљка сразмерно слабо развијеног корена. Стабљика сукулентна, јако граната, пирамидална, састављена као и гране од ваљкастих чланака са по 2 мала закржљала опнаста листића.

Тупи или шиљати, 1-3 центиметра дуги класови развијени на врху стабљике и грана. Цветови без брактеја, ситни, двополни, скупљени по 3 у троугласте, у удубљења стабљике смештене гломеруле. Цветни омотач у облику затворене, само на врху разрезане вреће и после цветања мање више потпуно обавија плод. Прашника 2, пераста жига 2. У плоду има само једно кукасто длакаво семе. Клица у облику потковице. Биљка цвета од јула до октобра.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Опште распрострањење: Евроазија, Медитеран

Распрострањење у Србији: до сада забележена само из Војводине: Сента, Бечеј у Бачкој и Драгутиново, Слано Копово, Ново Милошево и Меленци у Банату.

Услед мелиорације слатина данас је можда и са ових локалитета нестала.

Станиште[уреди | уреди извор]

У халофитској вегетацији на влажним солончацима хлоридног типа.

Статус заштите[уреди | уреди извор]

Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива налази се у: Прилогу I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2015)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Salicornia europaea L.”. The Plant List. Приступљено 14. 9. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јосифовић М. (1964–1980): Флора СР Србије III. САНУ, Београд.
  • Кнежевић А. 1994: Монографија флоре васкуларних биљака на слатинама у региону Баната (Југославија). Матица Српска, Нови Сад

Спољашње везе[уреди | уреди извор]