Цар-звоно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цар-звоно

Цар-звоно (рус. Царь–колокол, у буквалном преводу Цар звона) је огромно звоно унутар Московског Кремља. Наручила га је царица Ана Ивановна, братаница цара Петра Великог.

Ово звоно је највеће звоно на свету,[1] тешко 216 тона, високо 6,14 m и пречника 6,6 m. Излили су га у бронзи мајстори Иван Моторин и његов син Михајло од 1733. до 1735. године. Орнаменте, портрете и натписе направили су В. Кобеље, П. Галкин, П. Коктев, П. Серебријаков и П. Луковников. Ово звоно никада није зазвонило, јер се у пожару 1737. године одвојио велики део (тежак 11, 5 тона), док је звоно још увек било у калупу.

Након пожара, звоно је остало у свом калупу скоро цео век. Цар-звоно је 1836. године постављено на камено постоље поред Звоника Ивана Великог у Кремљу.

Постојала су још два звона са истим именом, изливена почетком 17. века и 1654. године (тешко око 130 тона). Ово друго звоно је уништено у пожару 1701. године. Његови остаци су искоришћени да се направи садашње Цар-звоно. Неко време Цар-звоно је служило као капела, а пукотина је коришћена као врата.

Извори[уреди]

  1. Slobodskoy, Archpriest Seraphim (1996), „Bells and Russian Orthodox Peals”, The Law of God, Jordanville, N.Y.: Holy Trinity Monastery, стр. 624, ISBN 0-88465-044-8 

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Координате: 55°45′03″N, 37°37′06″E