Цврчић поточар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Цврчић поточар
Schlagschwirl.jpg
Цврчић поточар
Оглашавање
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Locustellidae
Род: Locustella
Врста:
L. fluviatilis
Биномијално име
Locustella fluviatilis
(Wolf, 1810)
Locustella fluviatilis distribution map.png
Мапа распрострањености Цврчића поточара

Цврчић поточар (лат. Locustella fluviatilis) је птица селица из реда птица певачица која насељава долине великих река бирајући влажна станишта.

Опис[уреди | уреди извор]

Flodsangare.jpg

Мала је птица дужине тела од 14,5 до 16cm. Витке је грађе са дугим ногама и танким кљуном. Горњи део тела је сивобраон боје са благом нијансом маслинастозелене. Доњи део тела је прљаво беле боје са тим да су бокови светлобраон обојени. Груди су прљаво беле боје прошаране светлосмеђим перима. Има слабо изражену обрву тамно крем боје и танак прстен око ока исте боје. Реп јој је велик и заобљен, а покровна пера са доње стране имају широке беле врхове. Полни диморфизам није изражен код ове врсте птице. Старост се може одредити преко језичних пега и на основу истрошености перја у јесен. Перје младих је свеже и цело и изражене су три флеке на језику које се губе до пролећа следеће године. Код адултних птица је перје старо и истрошено услед кретања и летења кроз вегетацију, а језичне флеке не постоје. Креће се брзо и одсечно кроз вегетацију и веома је опрезна птица. Оглашавање јој подсећа на оглашавање цврчка (fam. Cicadidae). [2]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Распрострањен је у централној и источној Европи и делу умереног појаса Азије до Западносибирске низије. Изразита је селица. Зиму проводи у јужној Африци. Неке од интересантних држава где је налажен на лутању: Велика Британија, Шпанија, Белгија, Боцвана, Малта, Француска, Кипар, Либан, Јемен и Уједињени Арапски Емирати. Током гнездеће сезоне насељава влажна подручја са густом вегетацијом, високом травом и копривом, насељава и приобалне шуме уз реке и језера. Ван гнездеће сезоне живи у високим травама, густом жбињу и шумама јужне Африке.[3][4]

Биологија[уреди | уреди извор]

У већини ареала које Цврчић рогожар насељава, сезона гнежђења траје од априла до јула. Гнездо је облика дубоке шоље и грађено је од стабљика траве, лишћа и маховине а обложено је животињском длаком са срна, дивљих свиња и говеда. Смешта га у густу траву или уз основу густог грма и често се може уочити пролаз који води од гнезда. Полаже од 4 до 6 јаја. Инкубација траје између 13 и 15 дана. После излегања птићи остају у гнезду још неких 12-15 дана. Након излетања птићи проводе још пар дана са родитељима и после тога постају самостални. Храни се разним врстама безкичмењака које хвата на листовима и стабљикама биљака а понекад лови и у лету. [4]

Цврчић поточар у Србији[уреди | уреди извор]

Гнездарица низијских делова Србије. Постоји мали број налаза врсте у 19. веку и са почетка 20. века, а потичу из Посавине, Подунавља и Неготинске крајине. У другој половини 20. века на подручју Војводине сматран је редовном гнездарицом плавних подручја у долинама великих река. Сматра се да почетком 21. века бројност флуктуира. почетком 2000-их година на гнежђењу је примећена у западном Поморављу и на неколико локација у Војводини. Популација броји од 1.000 до 1.250 гнездећих парова. [5][6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2017). Locustella fluviatilis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 1. 2020. 
  2. ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
  3. ^ Locustella fluviatilis - BioRas (Biološka Raznovrsnost Srbije)
  4. 4,0 4,1 Locustella fluviatilis - "Habitat and Ecology" IUCN Red List of Threatened Species
  5. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
  6. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]