Цезар (титула)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Roman SPQR banner.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Античког Рима
Периоди
Римски устав
Обични магистрати
Вандредни магистрати
Титуле и признања
Преседан и право
Скупштине

Цезар (грч. καῖσαρ) је била једна од највиших римских и византијских титула, која се користила још од римског доба. Церемонија уздизања појединца у ранг цезара, описана је у спису „О Церемонијама“, византијског писца и цара Константина Порфирогенита (913959), а њена званична инсигнија био је венац без крста. Ова титула коришћена је и у средњовековној Србији, у облику кесар или ћесар.

Титула цезара у Византији[уреди]

Титула цезара је у првобитно коришћена за самог цара. Од времена цара Диоклецијана (284305), она се користи да означи младог цара и све до XI века, додељивана је, готово искључиво, уз неколико изузетака [a], царевим синовима.

Крајем XI века, почетком владавине цара Алексија I Комнина (10811118), значај титуле цезара је опао, увођењем титуле севастократора, која је, у хијарархијском смислу, била изнад ње. Касније се, по значају, помиње између титула севастократора и великог доместика, а од XIV века се титула цезара додељује углавном страним племићима околних држава, попут Влашке, Тесалије и Србије.

Напомене[уреди]

  1. Титуле цезара носили су у овом периоду:
    Варда, стриц цара Михајла III
    Варда Фока, отац цара Нићифора II
    Михајло, нећак цара Михајла IV
    Тервел, од Јустинијана II

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]