Цезар (титула)
|
|
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
| Овај чланак је дио серије о политичком систему Античког Рима |
| Периоди |
| Римски устав |
| Обични магистрати |
| Вандредни магистрати |
| Титуле и признања |
| Преседан и право |
|
|
| Скупштине |
Цезар (грч. καῖσαρ) је била једна од највиших римских и византијских титула, која се користила још од римског доба. Церемонија уздизања појединца у ранг цезара, описана је у спису „О Церемонијама“, византијског писца и цара Константина Порфирогенита (913—959), а њена званична инсигнија био је венац без крста. Ова титула коришћена је и у средњовековној Србији, у облику кесар или ћесар.
Титула цезара у Византији[уреди]
Титула цезара је у првобитно коришћена за самог цара. Од времена цара Диоклецијана (284—305), она се користи да означи младог цара и све до XI века, додељивана је, готово искључиво, уз неколико изузетака [а], царевим синовима.
Крајем XI века, почетком владавине цара Алексија I Комнина (1081—1118), значај титуле цезара је опао, увођењем титуле севастократора, која је, у хијарархијском смислу, била изнад ње. Касније се, по значају, помиње између титула севастократора и великог доместика, а од XIV века се титула цезара додељује углавном страним племићима околних држава, попут Влашке, Тесалије и Србије.
Напомене[уреди]
- ↑ Титуле цезара носили су у овом периоду:
- Варда, стриц цара Михајла III
- Варда Фока, отац цара Нићифора II
- Михајло, нећак цара Михајла IV
- Тервел, од Јустинијана II
Литература[уреди]
- Александар Каждан, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium (на језику: енглески). Оксфорд.