Цела нота

С Википедије, слободне енциклопедије
цела нота

Нота (лат. знак) је знак којим бележимо трајање тона или звука.

Облици нота су разноврсни: итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова. Најдужи тон по трајању у данашњој нотацији означава се знаком и зове се цела нота (франц. ronde, engl. whole note)[1]. Њеним дељењем стварамо мање нотне вредности, што најбоље илуструје следећи пример:

Дељењем целе ноте стварамо мање нотне вредности.

Чиме се продужава нотна вредност[уреди | уреди извор]

Свака нотна вредност, па и цела нота[2][3], може да се продужи:

  1. тачком иза нотне главе
  2. луком који спаја две исте висине
  3. короном изнад или испод ноте

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике., Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
  3. ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цела_нота&oldid=23178537”