Цела нота
Нота (лат. знак) је знак којим бележимо трајање тона или звука.
Облици нота су разноврсни: 
итд. Њима одређујемо и бележимо различита трајања тонова. Најдужи тон по трајању у данашњој нотацији означава се знаком и зове се цела нота (фр. ronde, engl. whole note)[1]. Њеним дељењем стварамо мање нотне вредности, што најбоље илуструје следећи пример:
Чиме се продужава нотна вредност
[уреди | уреди извор]Свака нотна вредност, па и цела нота[2][3], може да се продужи:
- тачком иза нотне главе
- луком који спаја две исте висине
- короном изнад или испод ноте
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Р. Лазић - В. Перичић, Основи теорије музике., Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (30. децембар 2012), Приступљено 30. 4. 2013.[непоуздан извор?]
