Целус
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |

Целус (грч. Uranos) (лат. Caelus) је римски бог неба и само небо.[1] Пандан грчког бога неба Урана.
Митологија[уреди | уреди извор]
Целус није био првобитни бог римског пантеона, јер су га Римљани, уз неке прераде, преузели од Грка. Према римском веровању Целус је био син бога Етера - он није био син мајке земље Геје, која је сама од себе родила Урана, и отац Вулкана и Меркура.
Римљани су Целуса сматрали и оцем Сатурна - Грчког Хрона, за чије је владавине втрајао „златни век“, а сматрали су га и оцем богиње љубави и лепоте Венере - Грчке Афродите.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Замаровски 1985, стр. 57.
Литература[уреди | уреди извор]
- Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб.