Цер (планина)
| Цер | |
|---|---|
 Планина Цер | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Шанчине |
| Ндм. висина | 687 m |
| Координате | 44° 36′ 11″ С; 19° 29′ 39″ И / 44.603056° С; 19.494167° И |
| Географија | |
  Цер | |
| Државе |  Србија |
Планина Цер налази се у северозападном делу Србије. Од Шапца је удаљен 33 km, а од Београда 100 km. Цер лежи на 687 m/нв,[1] а дуг око 15 km.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Планина је име добила по бројним стаблима дрвета цер. Планина је прилично шумовита, није насељена, поседује највише буквиног, храстовог и грабовог дрвећа, сви они су заслужни за свеж и чист ваздух. Карактеристично за околину је да где год се окренете има пуно зеленила, листопадног дрвећа и ниског растиња.
Цер је богат шумским јагодама, печуркама и лековитим биљкама, а у пролеће можете видети најразличитије боје ливадског цвећа. Ако сте расположени за пешачење и планинарење као и обиласке манастира кроз цео пут ће вас водити задивљујућа историја и подсећање на славну прошлост.
На планини Цер је потекла легенда о цару Тројану и његових пет кћери Косани, Ковиљки, Види и Соки, по њима су градови и добили имена Соко-град, Ковиљача, Видин град и Косанин град (на Церу). Петој кћери име је било Драга. На Церу постоје три врло значајна манастира Манастир Чокешина, Манастир Радовашница и Манастир Петковица. Из ових крајева потиче и Милош Обилић тачније из села Милошевац, сматра се да је он саградио манастирску (Чокешина) цркву посвећену Рођењу Пресвете Богородице.
На Церу се одиграла Церска битка из Првог светског рата, вођена је од 12. до 24. августа 1914. започела је у ноћи 15. и 16. августа, јер је претходно аустроугарска војска прешла Дрину у намери да пређе у Србију, разбуктала се 20. августа, а од 21. до 24. августа је ослобођен Шабац, чиме је аустроугарска војска дефинитивно напустила Србију.
-
Планинарски дом „Липове воде” -
Спомен костурница -
Панорама планине Цер -
Црква на Липовим водама
Покренут је поступак да се планина Цер заштити као предео изузетних одлика прве категорије.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Planina Cer Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2010), Приступљено 23. 1. 2014.
- ^ Ступарушић, Славица (18. 7. 2019). „Цер под заштитом државе као предео изузетних одлика”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
