Цеце муве

С Википедије, слободне енциклопедије

Цеце муве
Tsetsemeyers1880.jpg
Glosina morsitans
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Diptera
Породица: Glossinidae
Theobald, 1903
Род: Glossina
Wiedemann, 1830
Групе врста
  • morsitans („саванске“ врсте)
  • fusca („шумске“ врсте)
  • palpalis („речне“ врсте)
Tsetse distribution.png
Ареал цеце мува

Цеце муве или тик-тик муве (Glossinidae) су моногенерична породица чији једини род Glossina укључује до 34 врсте. То су велике муве које насељавају знатан део средње континенталне Африке између Сахаре и пустиње Калахари.[1][2][3] Оне се хране крвљу кичмењака и примарни су биолошки вектори трипанозома, који узрокују хуману болест спавања и животињску трипанозомијазу, такође познату као нагана. Термин цеце обухвата све врсте рода Glossina, које чине засебну породицу Glossinidae.

Породица цеце мува је опсежно проучена због њене улоге у преносу болести. Ове муве по правилу имају око четири генерације годишње, и до 31 генерацију током њиховог целокупног животног века.[4]

Биологија[уреди | уреди извор]

Биологија це-це мува релативно је добро схваћена. Ове муве су опширно проучаване због њихове медицинске, ветеринарске и економске важности. Њихово проучавање доста је олакшано због тога што се лако могу узгајати у лабораторији, те су релативно велике. Ентомолози су открили велик број података о њиховој морфологији, анатомија, развићу и метаболизму.

Морфологија[уреди | уреди извор]

Це-це мува одваја се од своје мајке током стадијума треће инстар ларве, који траје свега неколико сати, те то никад није проучавано изван лабораторија. Прво настаје личинка (црв). Потом долази фаза кукуљице (лутке), када је величине 1 cm, те има тврду љуску[5]. Са стадијем кукуљице це-це мува завршава последње две фазе личинке.

Це-це муве су релативно велики инсекти, величине од 0,5 до 1,5 центиметара[5], те имају препознатљив облик, по којем се, иако постоје сличности између њих и неких других инсеката, могу без проблема разликовати од њих. Имају велику главу, упечатљиво раздвојене очи, те неуобичајене антене с разгранатим длачицама аристама. Прсни кош је поприлично велик, док је абдомен краћи од крила.

Анатомија[уреди | уреди извор]

Као и код других инсеката, тело ове муве дели се на три дела: глава, прсни кош и абдомен. На глави се налазе велике очи, видљиво раздвојене, свако око на своју страну. Ту је такође и према напред проширен пробосцис причвршћен великом израслином. Прсни кош је велик и начињен од три основна дела. Три пара ногу причвршћена су за прсни кош, баш као и два крила. Абдомен је кратак, али широк, те му се запремина током храњења драстично мења.

Унутрашња анатомија це-це муве је поприлично типична за све инстекте. Вољка је довољно велика да се прилагоди огромном повећању величине током храњења крвним оброком, када постаје тешка као и он сам. Репродуктивни систем одраслих женки укључује матерницу која постаје довољно велика да може у себи да држи личинку трећег инстар стадијума на крају сваке скотности.

Већина це-це мува су физички јако виталне. Кућне мухе врло се лако могу убити само једним ударцем, а да се убије це-це мува треба уложити јако пуно напора.

Генетика[уреди | уреди извор]

Геном врсте Glossina morsitans је секвенциран 2014. године.[6]

Систематика[уреди | уреди извор]

Породица цеце мува припада реду двокрилаца (Diptera). У оквиру овог реда породица је смештена у натпородицу Hippoboscoidea, која укључује четири породице паразита који се хране крвљу.

Број признатих врста разликује се од класификације до класификације и има их до 34 врсте и подврсте.

Према свим класификацијама све цеце муве смештене су у један род Glossina. Према већини класификација овај род је једини члан породице Glossinidae. Породица је по правилу смештена у натпородицу Hippoboscoidea.

Врсте[уреди | уреди извор]

Род Glossina је у већини класификација подељен на три групе врста на основу комбинације бихејвиоралних, молекуларних и морфолошких карактеристика.[7] Род укључује следеће врсте:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rogers D.J., Hay S.I., Packer M.J. (1996). „Predicting the distribution of tsetse flies in West Africa using temporal Fourier processed meteorological satellite data”. Annals of Tropical Medicine and Parasitology. 90 (3): 225—241. PMID 8758138. 
  2. ^ Farrar, Jeremy; Hotez, Peter; Junghanss, Thomas; Kang, Gagandeep; Lalloo, David; White, Nicholas J. (2013). Manson's Tropical Diseases (23rd изд.). Philadelphia: Saunders. стр. 607. ISBN 978-0702051012. 
  3. ^ M. Service, ур. (2001). Encyclopedia of Arthropod-Transmitted Infections of Man and Domesticated AnimalsНеопходна слободна регистрација. New York: Centre for Agriculture and Biosciences International. ISBN 9780851994734. 
  4. ^ Cockerell, T. D. A. (1917). „A fossil tsetse fly and other Diptera from Florissant, Colorado”. Proceedings of the Biological Society of Washington. 30: 19—22. 
  5. ^ а б A. M. Jordan (1986). Trypanosomaisis control and African rural development. London and New York: Longman. 
  6. ^ International Glossina Genome Initiative: Attardo, G. M.; Abila, P. P.; Auma, J. E.; Baumann, A. A.; Benoit, J. B.; Brelsfoard, C. L.; Ribeiro, J. M. C.; Cotton, J. A.; Pham, D. Q. D.; Darby, A. C.; Van Den Abbeele, J.; Denlinger, D. L.; Field, L. M.; Nyanjom, S. R. G.; Gaunt, M. W.; Geiser, D. L.; Gomulski, L. M.; Haines, L. R.; Hansen, I. A.; Jones, J. W.; Kibet, C. K.; Kinyua, J. K.; Larkin, D. M.; Lehane, M. J.; Rio, R. V. M.; Macdonald, S. J.; Macharia, R. W.; Malacrida, A. R.; Marco, H. G.; Marucha, K. K.; Masiga, D. K.; Meuti, M. E.; Mireji, P. O.; Obiero, G. F. O.; Koekemoer, J. J. O.; Okoro, C. K.; Omedo, I. A.; Osamor, V. C.; Balyeidhusa, A. S. P.; Peyton, J. T.; Price, D. P.; Quail, M. A.; Ramphul, U. N.; Rawlings, N. D.; Riehle, M. A.; Robertson, H. M.; Sanders, M. J.; Scott, M. J.; Dashti, Z. J. S.; Snyder, A. K.; Srivastava, T. P.; Stanley, E. J.; Swain, M. T.; Hughes, D. S. T.; Tarone, A. M.; Taylor, T. D.; Telleria, E. L.; Thomas, G. H.; Walshe, D. P.; Wilson, R. K.; Winzerling, J. J.; Acosta-Serrano, A.; Aksoy, S.; Arensburger, P.; Aslett, M.; Bateta, R.; Benkahla, A.; Berriman, M.; Bourtzis, K.; Caers, J.; Caljon, G.; Christoffels, A.; Falchetto, M.; Friedrich, M.; Fu, S.; Gade, G.; Githinji, G.; Gregory, R.; Hall, N.; Harkins, G.; Hattori, M.; Hertz-Fowler, C.; Hide, W.; Hu, W.; Imanishi, T.; Inoue, N.; Jonas, M.; Kawahara, Y.; Koffi, M.; Kruger, A.; Lawson, D.; Lehane, S.; Lehvaslaiho, H.; Luiz, T.; Makgamathe, M.; Malele, I.; Manangwa, O.; Manga, L.; Megy, K.; Michalkova, V.; Mpondo, F.; Mramba, F.; Msangi, A.; Mulder, N.; Murilla, G.; Mwangi, S.; Okedi, L.; Ommeh, S.; Ooi, C.-P.; Ouma, J.; Panji, S.; Ravel, S.; Rose, C.; Sakate, R.; Schoofs, L.; Scolari, F.; Sharma, V.; Sim, C.; Siwo, G.; Solano, P.; Stephens, D.; Suzuki, Y.; Sze, S.-H.; Toure, Y.; Toyoda, A.; Tsiamis, G.; Tu, Z.; Wamalwa, M.; Wamwiri, F.; Wang, J.; Warren, W.; Watanabe, J.; Weiss, B.; Willis, J.; Wincker, P.; Zhang, Q.; Zhou, J.-J. (2014-04-24). „Genome Sequence of the Tsetse Fly (Glossina morsitans): Vector of African Trypanosomiasis (NIHMSID: NIHMS591386)”. Science. American Association for the Advancement of Science (AAAS). 344 (6182): 380—386. ISSN 0036-8075. PMC 4077534Слободан приступ. PMID 24763584. S2CID 206554402. doi:10.1126/science.1249656. 
  7. ^ Krafsur, E. S. (2009). „Krafsur, E S. "Tsetse flies: genetics, evolution, and role as vectors." Infection, genetics and evolution : journal of molecular epidemiology and evolutionary genetics in infectious diseases vol. 9,1 (2009): 124-41. doi:10.1016/j.meegid.2008.09.010”. Infection, Genetics and Evolution : Journal of Molecular Epidemiology and Evolutionary Genetics in Infectious Diseases. 9 (1): 124—41. PMC 2652644Слободан приступ. PMID 18992846. doi:10.1016/j.meegid.2008.09.010. 
  8. ^ J. P. Gouteux (1987). „Une nouvelle glossine du Congo: Glossina (Austenina) frezili sp. nov. (Diptera: Glossinidae)”. Tropical Medicine and Parasitology. 38 (2): 97—100. PMID 3629143. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gerster, George (децембар 1986). „Tsetse”. National Geographic. св. 170 бр. 6. стр. 814—833. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454. 
  • Gooding, R.H.; Krafsur, E.S. (2005). „Tsetse genetics: Contributions to Biology, Systematics, and Control of Tsetse Flies”. Annual Review of Entomology. Annual Reviews. 50 (1): 101—123. ISSN 0066-4170. PMC 1462949Слободан приступ. S2CID 22834246. doi:10.1146/annurev.ento.50.071803.130443. 
  • Maudlin, I., Holmes, P.H. & Miles M.A. (2004) "The Trypanosomiases" CAB International.
  • Buxton, P. (1955) The Natural History of Tsetse Flies: An Account of the Biology of the Genus Glossina (Diptera). London, UK: H.K. Lewis & Co.
  • Glasgow, J. (1963) The Distribution and Abundance of Tsetse International Series of Monographs on Pure and Applied Biology, No. 20. Oxford, UK: Pergamon Press.
  • Mulligan, H. & Potts, W. (1970) The African Trypanosomiases London, UK: George Allen and Unwin, Ltd.
  • Ford, J. (1971) The Role of the Trypanosomiases in African Ecology. Oxford, UK: Clarendon Press.
  • Leak, S. (1998) Tsetse Biology and Ecology: Their role in the Epidemiology and Control of Trypanosomiasis. New York, NY, USA: CABI Publishing. book site
  • McKelvey Jr., J. (1973) Man Against Tsetse: Struggle for Africa. Ithaca, NY, USA: Cornell University Press.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]