Цимбопогон

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Cymbopogon
YosriNov04Pokok Serai.JPG
Cymbopogon citratus
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Кладус: Commelinids
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Потпородица: Panicoideae
Племе: Andropogoneae
Потплеме: Anthristiriinae
Род: Cymbopogon
Spreng.[1]
Типска врста
Cymbopogon schoenanthus
Синоними[3][4]
  • Andropogon sect. Cymbopogon (Spreng.) Steud.
  • Andropogon subg. Cymbopogon (Spreng.) Nees
  • Gymnanthelia Andersson

Цимбопогон (лат. Cymbopogon) је род монокотиледоне биљке из породице Poaceae. [5] Род узврстава педесет различитих врста које се простиру претежно у Азији, Африци и Аустралији.

Анатомија[уреди | уреди извор]

Цимбопогони су зеленасте биљке које не образују секундарно ткиво. Њено лишће може достигнути дужину и до 300 центиметара. Данас се користи као зачин за храну или као главни састојак јела. Захваљујући трговини, успела је да се прошири у деловима света где је клима интер тропикална.[6]

Употребе[уреди | уреди извор]

C. citratus са Филипина, где је локално познат као танглад

Цимбопогонска траве (Cymbopogon nardus и Cymbopogon winterianus) расту до око 2 m (6,6 ft) и имају магента обојену основу стабљике. Те врсте се користе за продукцију цитронеловог уља, које се користи у сапунима, као репелант инсеката (посебно комараца) у спреју против инсеката и свећама, и у ароматерапији. Главни хемијски састојци цитронелa, гераниол и цитронелол су антисептици, па се стога овај биљни материјал употреба у домаћинствима за дезинфекцију и сапуне. Поред производње уља, цимбошогон трава се користи у кулинарске сврхе, и као зачин.

Источноиндијска лимунска трава (Cymbopogon flexuosus), која се такође назива и Кочинска трава или Малабарска трава, пореклом је од Камбоџе, Вијетнама, Лаоса, Индије, Шри Ланке, Бурме и Тајланда, док је западноиндијска лимунска трава (Cymbopogon citratus) пореклом из поморске југоисточне Азије. Иако се обе могу користити, C. citratus је погоднија за кување.

У Шри Ланци се лимунска трава користи као биљка за кување, поред употребе за есенцијална уља.

У Индији се C. citratus користи и као медицинска биљка и у парфемима. C. citratus се користи у чају за анксиозност у бразилској народној медицини,[7] мада су клиничка испитивања показала да она заправо нема ефекта.[8] Чај је изазвао поновну појаву контактног дерматитиса у једном случају.[9]

У худуу је лимунска трава основни састојак ван ван уља, једног од најпопуларнијих уља које се користи у евокацијама.[10] Лимунска трава се користи тим препаратима или директно у худуу за заштиту од зла, духовно чишћење куће и доношење среће у љубавним аферама.[11]

Врсте[уреди | уреди извор]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sprengel, Curt (Kurt, Curtius) Polycarp Joachim 1815. Plantarum Minus Cognitarum Pugillus 2: 14
  2. ^ lectotype designated by N.L. Britton & P. Wilson, Bot. Porto Rico 1: 27 (1923)
  3. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families
  4. ^ Tropicos, Cymbopogon Spreng.
  5. ^ „Poales | plant order”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2020. 
  6. ^ „Search results — The Plant List”. www.theplantlist.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 4. 2020. 
  7. ^ Blanco MM, Costa CA, Freire AO, Santos JG, Costa M (март 2009). „Neurobehavioral effect of essential oil of Cymbopogon citratus in mice”. Phytomedicine. 16 (2–3): 265—70. PMID 17561386. doi:10.1016/j.phymed.2007.04.007. 
  8. ^ Leite JR, Seabra Mde L, Maluf E, et al. (јул 1986). „Pharmacology of lemongrass (Cymbopogon citratus Stapf). III. Assessment of eventual toxic, hypnotic and anxiolytic effects on humans”. J Ethnopharmacol. 17 (1): 75—83. PMID 2429120. doi:10.1016/0378-8741(86)90074-7. 
  9. ^ Bleasel N, Tate B, Rademaker M (август 2002). „Allergic contact dermatitis following exposure to essential oils”. Australas. J. Dermatol. 43 (3): 211—3. PMID 12121401. doi:10.1046/j.1440-0960.2002.00598.x. 
  10. ^ Greer, John Michael (2016). The New Encyclopedia of the Occult (First изд.). Woodbury, MN: Llewellyn Publications. стр. 500. ISBN 978-1-56718-336-8. 
  11. ^ Yronwode, Catherine (2002). Hoodoo Herb and Root Magic: A Materia Magica of African-American Conjure. Forestville, California: Lucky Mojo Curio Company. стр. 123. ISBN 978-0-9719612-0-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]