Цирих

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цирих
Zürich—Zurigo—Züri
Zürich - Waidberg-Zürichsee 2.JPG
Панорама Цириха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
Кантон Цирих
Основан 929.
Становништво
Становништво
 —  365.132
 — густина 3.974/км2
Агломерација 1.154.539
Географске карактеристике
Координате 47°22′44″ СГШ; 8°32′24″ ИГД / 47.378889° СГШ; 8.54° ИГД / 47.378889; 8.54Координате: 47°22′44″ СГШ; 8°32′24″ ИГД / 47.378889° СГШ; 8.54° ИГД / 47.378889; 8.54
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 408 м
Површина 91,88 км2
Цирих на мапи Швајцарске
Цирих
Цирих
Остали подаци
Градоначелник Корина Маух
Поштански број 8000, 8001, 8002, 8003, 8004, 8005, 8006, 8008, 8032, 8037, 8038, 8041, 8044, 8045, 8046, 8049, 8050, 8051, 8052, 8053, 8055, 8057, 8063, 8064
Позивни број 043, 044
Веб-сајт
stadt-zuerich.ch

Цирих (нем. Zürich, итал. Zurigo, лат. Turicum, циришки дијалект: Züri) је највећи град у Швајцарској, у њеном северном, немачком делу. Цирих је и главни град истоименог кантона. Такође град је економско и саобраћајно средиште дражве, а на пољу банкарства Цирих је важан на светском нивоу.

По међународној студији из 2007. године је Цирих град са најбољим и највишим стандардом живота на земаљској кугли.

Поглед на град са Алпа

Порекло назива[уреди]

Најстарији назив града је био латински назив Турикум (лат. Turicum) непознатог порекла. Током раног средњег века назив се постепено мењао ка садашњем облику, који се потпуно изобликовао у 10. веку у данашњи Цирих (нем. Zürich).

Положај града[уреди]

Цирих је изузетно важан град како у држави тако у на нивоу света. На нивоу Швајцарске Цирих је удаљен:

  • од главног града Швајцарске, Берна, град је удаљен 125 км североисточно,
  • од Базела 85 км источно,
  • од Женеве 280 км североисточно.

На нивоу Европе Цирих је удаљен:

Природни услови[уреди]

Рељеф: Цирих се налази на северу Швајцарске, на месту где се алпско планинско подручје јужно спушта у валовитог подручја средње Рајне на северу. Сам град је смештен на доњем (северозападном) крају Циришког језера на извору ријеке Лимат. Надморска висина града је око 408 метара, али се највише насељене четврти пењу и до 600 метара. Цирих је смјештен у долини између три брда; на сјевероистоку се налази Цирихберг (Zürichberg), на сјеверозападу Алтберг (Altberg), а на југу града Итлиберг (Uetliberg). Управно подручје града Цириха се шири и преко Цирихберга на сјеверу ка аеродрому Цирих-Клотен.

Клима: Клима области Цириха је умерено континентална. Просечна годишња температура је 8,5°С.

Воде: Цирих се образовао на доњем (северозападном) крају Циришког језера, на месту где из језера отиче ријека Лимат. Стари град Цириха се налази на обе стране ријеке Лимат. Ријека тече кроз град прво ка сјеверу, па у дугој кривини скреће ка западу и тече даље ка сусједном кантону Аргау. У граду Цириху се улијева и мања ријека Сил у Лимат. Оне се састају између главне жељезничке станице и Левенплаца. Ријека Сил извире на сјеверним Алпима из оближњег Силског језера.

Историја[уреди]

Средишњи део Цириха - сателитски снимак
Мурерова гравира Цириха из 16. века
Река Лимат при протоку кроз град
Старо језгро града
Цирих ноћу
Улица старог дела града
Пешачка улица

Прва насеља на месту Цириха везују се за доба праисторије. Дата област је припојена старом Риму у 1. веку, а на месту данашњег града јавило се насеље Турикум, из ког је временом изведен данашњи назив.

У време Карла Великог овде је изграђен замак на месту староримских руина. 853. године спомиње је опатија на овом месту. Постепено се око ових грађевина образовало насеље, које 1045. године добило право трговишта и тиме постало град. У 13. веку град је добио зидине, које су окруживале 38 ha градског подручја. Владар Светог римског царства Фридрих II створио је од Цириха и околине војводство, са седиштем у самом граду. Град је постепено јачао и ослободио се утицаја војводе и цркве.

Војводство Цирих се придружио Швајцарској конфедерацији као пети члан 1351. године, али је 1440. године протеран из ње. Цирих је поново примљен 1450. године. У 16. веку је град постао познат као средиште реформације на подручју немачког дела Швајцарске на челу са Улрихом Цвинглијем.

1839. године град је почео рушење зидина, које су симболично најавиле ширење и развој града у каснијим деценијама.

Цирих је случајно бомбардован током Другог светског рата и ово је једини велики догађај у градксој историји у 20. веку. После рата град је постао једно од средишта Европе.

Становништво[уреди]

По проценама из 2008. године у Цириху живи приближно 360.000 становника, а у градској зони око 1,1 милион. По оба показатеља то је град је на првом месту у Швајцарској. Од споменутих 360 хиљада становника 30,6% нема швајцарско држављанство и то су у већини Немци и Италијани.

Језик: швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик (на месном, алеманском дијалекту) је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па је данас немачки језик матерњи за 77,7% градског становништва. Следе га италијански (4,7%), јужнословенски (2,2%), шпански (2,2%), ...

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестанско учење Улриха Цвинглија. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика (33,3%) и атеиста (16,8%).

Привреда[уреди]

Цирих је водеће банкарско средиште на нивоу Света. У граду се налазе централе низа великих и међународно познатих швајцарских банака. Град је такође познат и по светски важној берзи.

У граду и околини смештено је много међународних компанија (индустрија, саобраћај, пословање). Такође, град је велико научно-истраживачко и образовно средиште (познати градски технички универзитет ЕТХ Цирих).

Знаменитости града[уреди]

Цирих поседује добро очувано старо градско језгро са бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама, споменицима. Од тога требало би се издвојити:

  • Црква Гросминстер (Grossmünster), започета јошу 9. веку, где је започела реформација у швајцарским земљама;
  • Црква Фрауминстер (Fraumünster) или Госпина црква, започета јошу 9. веку;
  • Црква светог Петра (St. Peter) са највећим часовником на звонику;
  • Кућа културе (Kunsthaus), градски музеј са богатом колекцијом модерне уметности;
  • Музеј дизајна;
  • Швајцарски народни музеј (Landesmuseum);
  • Хаус Конструктив (Haus Konstruktiv), галерија савремене уметности и дизајна.

Саобраћај[уреди]

Ваздушни саобраћај[уреди]

Циришки интернационални аеродромом Цирих-Клотен највећи је швајцарски аеродром. Овај аеродром је у 2006. години услужио 19,9 милиона путника што га чини највећим аеродромом у држави, испред аеродрома у Женеви и аеродрома у Базелу. Аеродром има 3 веће писте за интернационалне летове као и 2 мање писте за цивилне авионе. Он је од 2002. године у додатној изградњи и до данас није довршен. Изграђен је нови Airport Shopping, као и нове паркинг зграде, нови терминали, тако да је овај аеродром изузетно модеран и опремљен најновијом технологијом.

Путни саобраћај[уреди]

Цирих је најбитније чвориште швајцарских путева. Кроз град Цирих пролазе следећи ауто-путеви:

Жељезнички саобраћај[уреди]

Главна жељезничка станица Цириха је главни жељезнички чвор Швајцарске. Налази се у градском језгру.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]


 
Град Територија Популација
Цирих
Цирих
Женева
Женева
1. Цирих Цирих 372 047 Базел
Базел
Берн
Берн
2. Женева Женева 191 803
3. Базел Базел-град 169 536
4. Берн Берн 133 920
5. Лозана Во 127 821
6. Винтертур Цирих 101 203
7. Луцерн Луцерн 77 491
8. Санкт Гален Санкт Гален 72 959
9. Лугано Тићино 54 667
10. Бил/Бјен Берн 51 203