Цмиљка Калушевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Цмиљка Калушевић
Личне информације
НадимакЦица
Држављанство Југославија
Датум рођења(1933-04-09)9. април 1933.
Место рођењаИвањица
Краљевина Југославија
Датум смрти13. септембар 1989.(1989-09-13) (56 год.)
Место смртиБеоград
СФРЈ
Године активности19491967.
Спортске информације
СпортБацање кугле, Бацање кугле, Бацање копља, Кошарка

Цмиљка Б. Калушевић - Цица (Ивањица, 1933Београд, 1989), некадашња државна репрезентативка и вишеструка шампионка у кошарци и атлетици, атлетска рекордерка Југославије у бацању копља.[1] У оба спорта имала је запажене резултате.

Рођена је у Ивањици 9. априла 1933. године. Основну школу завршила је у родном месту, 1944. године са одличним успехом. Нижу гимназију завршила је у Ивањици, 1948. године, а Трговачку академију у Београду. Касније је завршила факултет за професора физичког васпитања и радила у Медицинској школи у Београду.

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Спортску каријеру започела је у Атлетском клубу БСК, 1949. године, у коме се такмичила до 1953. године, када је прешла у „Црвену звезду”. Постизала је запажене резултате у бацању кугле и диска, а посебно у бацању копља. Југословенска рекордерка у бацању копља била је пет пута (у периоду од 1953. до 1962. године), са најбољим резултатом од 48,81 метара (1956). У тој дисциплини била је шест пута појединачни првак Југославије (1952. и 1953, као чланица БСК и 1954, 1956, 1957. и 1958, као такмичарка АК „Црвена звезда”). За атлетску репрезентацију Југославије наступала је 44 пута. Учествовала је на два атлетска првенства Европе: 1954. у Берну (шесто место са 46,78 m) и 1958. у Стокхолму (12. место са 45,42 m). На летњој Универзијади одржаној у Дортмунду 1953. освојила сребрну медаљу. Испунила норму за учешће на Олимпијади 1956, али је без објашњења изостављена са списка путника. [2] [3]

Државне рекорде СФРЈ у бацању копља обарала је 5 пута:

  • 42,46м — Дортмунд, 14. август 1953.
  • 45,06м — Ријека, 18. април 1954.
  • 46,78м — Берн, 25. август 1954.
  • 46,79м — Загреб, 15. јул 1976.
  • 48,81м — Љубљана, 30, септембар 1976.

Истовремено је играла кошарку у „Црвеној звезди”, на позицији центра, са којом је девет пута освајала кошаркашко првенство Југославије (од 1953. до 1960. у континуитету и 1963). Била је целу деценију капитен КК „Црвена звезда”. Играла је за репрезентацију Југославије на два кошаркашка Првенства света: 1959. у Москви (четврто место) и 1964. у Лими (шесто место). На четвртом Светском првенству у Перуу (1964) била је друга на листи стрелаца са 78 кошева. Са репрезентацијом је наступала и на шест шампионата Европе: 1954. у Београду (пете), 1956. у Прагу (девете), 1958. у Лођу (четврте), 1960. у Софији (пете), 1962. у Милузу (пете) и 1964. у Будимпешти (седме). На седмом Европском првенству у Бугарској (1960) била је најбољи стрелац шампионата са 100 кошева. Играла је и на два Балканска шампионата: 1963. (друго место) и 1964. (треће). Од 1953. до 1958. била је државна репрезентативка и у атлетици и у кошарци, што је права реткост. Пет пута је била шампионка Југославије у два спорта истовремено (1953, 1954, 1956, 1957. и 1958). Наступала је на два светска и осам европских шампионата у два различита спорта.

Прва је жена која је одиграла 100 утакмица за кошаркашку селекцију Југославије. За државну репрезентацију наступала је 115 пута у периоду од 1953. до 1964. године и постигла 1.103 коша.

Даљи спортски рад[уреди | уреди извор]

Од кошарке и активног бављења спортом опростила се 1967. и посветила педагошком раду. Кошаркашку каријеру завршила је играјући за француске и италијанске екипе. Два невероватна куриозитета везана су за њену спортску каријеру: када је први пут узела копље у руке бацила га је даље од југословенског јуниорског рекорда, после само пет месеци бављења кошарком постала је репрезентативка Југославије.

За свој велики допринос развоју спорта добила је највећа спортска и друштвена признања: Мајску награду – највише републичко признање у спорту (1964), Орден заслуга за народ са сребрном звездом и Орден рада са сребрним венцем.

Била је кондициони тренер женске кошаркашке репрезентације на Европским првенствима 1968. и 1970, чланица Комисије за женску кошарку КСЈ, чланица председништва СОФК општине Стари Град и Савета ЈЛС „Спорт”. У спортском смислу са Цицом Калушевић може се поредити само Јелена Генчић, репрезентативка и шампионка у рукомету и тенису.

Није се удавала. Преминула је у Београду 20. јула 1989. године и сахрањена у Алеји заслужних грађана, на Новом гробљу у Београду.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ко је ко у Југославији, Београд, 1957.
  • Алманах југословенског спорта 1943-1963, Београд, 1964.
  • Алманах југословенског спорта 1964-1968, Београд, 1970.
  • Ко је ко у Југославији, Београд, 1970.
  • Спортски лексикон, Загреб, 1984.
  • Алманах Кошаркашког савеза Југославије 1945-1988, Београд, 1989.
  • Педесет година Спортског друштва „Црвена звезда”, Београд, 1995.
  • Биографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006.
  • Светислав Љ. Марковић, Ковиљка Летић: Сто осамдесет година основне школе у Ивањици (1836-2016), Ивањица, 2017.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Монографија 50 година СД Црвена звезда, стр. 114
  2. ^ „Сениорски прваци државе”. СД Црвена звезда. Приступљено 11. 11. 2014. 
  3. ^ „Историјат Европских првенстава”. Атлетски савез Србије. 26. 07. 2010. Приступљено 11. 11. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]