Цоу Јен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цоу Јен
Датум рођења 305. п. н. е.
Датум смрти 240. п. н. е.
Епоха Антика
Регија Кинеска филозофија
Школа филозофије природњачка школа
Интересовања јин и јанг, основни елементи

Цоу Јен (кин. 鄒衍/邹衍; 305. п. н. е.240. п. н. е.) је био кинески филозоф и истакнути представник филозофске школе Јин-Јанг (или природњачке школе), у периоду постојања „Сто школа мишљења“ у кинеској филозофији.

Његова учење су систематизована у поставци која спаја две филозофске теорије које су постојале у Периоду зараћених држава : јин-јанг и Пет основних елемената или процеса (дрво, ватра, земља, метал и вода), у људским животу и животу државе.[1]

Према Цоу Јеновом систему (теорији), постоји стална, али спонтана промена ових пет космичких елемената који у цикличном процесу, дејствујући један на другог, управљају космичким принципима јин (земља, женско, пасивно, упијање) и јанг (небо, мушко, активно, продорно), узрокујући све природне појаве, годишња доба, па чак утичу на успон и пад различитих династија.[2]

Дело[уреди]

Цоу Јен се сматра оснивачем природне науке у Кини. Његове теорије су усвојили Фанг Ших, лутајући аскети и исцелитељи који су тражили неговање унутрашњег бића и експериментисали са алхемијом у потрази за бесмртношћу, а чија је филозофија и праксе утицала на развој таоизма.

Цоу Јенова теорија узајамног генерисања и уништавања „пет елемената“ укључена је у медицинску доктрину традиционалне кинеске медицине.

Сви Цоу Јенови списи су током историје изгубљени те се о њима сазнаје искључиво преко цитата у другим раним кинеским текстовима. Најважнији извор података о Цоу Јену је кратка биографија у Записима Великог историчара Сима Ћена из 1. века п. н. е. У њој се Цоу Јен описује као полимата (филозофа, историчара, политичара, природњака, географа и астролога) који је био родом из обалске државе Ки (данашњи Шандонг), где је био члан државне Јикија академије (кин. 稷下).

Цоу Јен се често доводи у везу са таоизмом и пореклом кинеске алхемије, и то захваљујући Књизи Хана која за њега користи израз фангсхи (кин. 方士 — дословно „мајстор технике“ такође и алхемичар, чаробњак, истеривач демона, „призиватељ богова“).

Међусобне везе пет главних елемената потчињених теорији Јин-Јанг, и њихов утицај на појаву различитих династија у Кини.
Елементи Wuxing sr.svg
Дрво Метал Ватра Вода Земља
Династије
Xia Yin-Shang Zhou Qin Han

Извори[уреди]

  1. History - Zou Yan 鄒衍 (2012) Persons in Chinese CHINAKNOWLEDGE - a universal guide for China studies
  2. Yi Xingguo 衣興國 (ed. 1988). Shiyong Zhongguo mingren cidian 實用中國名人辭典, pp. 96. Changchun: Jilin wenshi chubanshe.

Литература[уреди]

  • Fung Yu-lun. History of Chinese Philosophy.Vol.1. Prin. 1952, pp. 159-169.
  • Кобзев А. И. Актуальные проблемы истории и теории традиционной китайской науки // Современные историко-научные исследования: наука в традиционном Китае. М., 1987. С.27-29
  • Дёмин Р. Н. Прозвище Цзоу Яня и метеоролесхи в Древней Греции.// Философия и духовная жизнь общества Л.,1989.
  • Дёмин Р. Н. Школа инь ян // Культуры в диалоге. Вып. 1. - Екатеринбург, 1992. С. 209-221.
  • Китайская философия: Энциклопедический словарь. М., 1994. С.419-420. ISBN 5-244-00757-2
  • Рубин В. А. Реабилитация Цзоу Яня Сыма Цянем // Личность и власть в древнем Китае: Собрание трудов. М., 1999. С.141-143.
  • Рубин В. А. Цзоу Янь и концепция у-дэ // Там же. С.152-158
  • Духовная культура Китая: энциклопедия в пяти томах. М., 2006. С.541-542. ISBN 5-02-018431-4 (в пер.)
  • Дёмин Р. Н. Учение о космосе как диалоге в позднем неоплатонизме и представление древнекитайского мыслителя Цзоу Яня о Поднебесной // Материалы и исследования по истории платонизма. Вып.6. Сб. статей. СПб., 2005. С.396-400.

Спољашње везе[уреди]