Црвена Хрватска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кула Јанковића, утврђење у којем је живио Стојан Јанковић и његови потомци, сада у власништву фамилије Десница.
Православна црква Светог Ђорђа, Јанковић-црква, изграђена 1675.

Црвена Хрватска (лат. Croatia Rubea) је израз, ознака и концепт из 17. века. Прво помињање српске обале овим изразом је у Летописа попа Дукљанина. [1] Поред Црвене Хрватске, постоје и Бијела Хрватска. Према неким претежно хрватским тумачењима, не само да је Млетачка Албанија — хрватска, већ и Османска Албанија, колико и Валона.

Летопис попа Дукљанина сачуван је у латиничном препису из 17. века. Верује се да је првобитно постојао славенски изворник.

У науци постоје различита мишљења о времену настанка хронике и интерпретацији удела информација у њему. Многе су хронике неистине, као што је мешање Гота и Словена.

Тврдње у њима /тзв. Црвена Хрватска/ морају се упоредити са другим поузданим изворима. Проглас католичке српске обале хрватском супротно је информацијама Константина Багренородног и спроведеној Самуиловог српског похода у раном 11. веку, тј. пре Великог раскола.

Израз се може разјаснити и објаснити у контексту босанског ејалета формираног с Турском Хрватском и слиједећег дугог рата који је окончан Житванском мира. Одмах по завршетку дугог рата створена је нова књижевна нормаилирски језик. У светлу контрареформације, Конгрегација је започела широку католичку пропаганду која је стигла и до бугарских земаља. Током 17. века, католичка пропаганда у Влашкој и Молдавији заменила је средњебугарски језик — креолским. У ту сврху, након Ужгородске уније, објављена је Кантакузинова Библија која је замењивала Острошка Библија. Након побуна сејмена и домобрана.

Референце[уреди]

  1. ^ Presbyter Diocleas: De Regno Sclavorum; Ioannes Lucius: De Regno Dalmatie et Croatiae (Amsterdam 1666) 287-302; Schwandtner Scriptores rerum hungaricarum III (Vienna) 174; Sl. Mijušković: Letopis Popa Dukljanina (Titograd 1967)

Види jош[уреди]