СД Црвена звезда
 |
|
| Пун назив | Спортско друштво Црвена звезда |
|---|---|
| Надимци | Црвено-бели Звезда |
| Спортови | више од 25 различитих клубова |
| Основано | 4. март 1945. |
| Сједиште | Београд |
| Боје | Црвена и бела |
| Химна | Све што смо желели, све што смо хтели |
| Руководство | Петар Шкундрић (председник) Александар Боричић (заменик) |
| Званични фан клуб | Делије север |
| Веб-сајт | sd-crvenazvezda.net |
Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 658 трофејa. Од тога 640 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 7 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.[1]
Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.
Садржај
Историја[уреди]
Црвена звезда је основана 4. марта 1945. године у једној малој сали у Делиградској улици у Београду. Оснивачи клуба су говорили да се дуго већало око имена друштва, али се већина слаже да су "кумови" били Слободан Ћосић и Зоран Жујовић. Ћосић је предлагао име Звезда, а Жујовић је спонтано додао: "Ако је Звезда нека буде црвена". Међу оснивачима су такође били: Светозар Глигорић, Небојша Поповић, Мира Петровић и Милован Ћирић. Од првобитног фискултурног клуба са бројним секцијама, Црвена звезда је прерасла у спортско друштво које обухвата клубове у скоро свим спортским гранама. Истовремено са оснивањем, друштво је почело да делује у осам секција: лако-атлетска, веслачка, кошаркашка, одбојкашка, фудбалска, шаховска, стонотениска и пливачка. Тог првог пролећа, у тих 8 секција, Звездин грб носило је око 350 спортиста. Многи од њих су били руководиоци и спортисти у исто време.
Годину дана касније, Црвена звезда се спаја са фискултурним друштвом "Студент" и постаје Омладинско-студентско фискултурно друштво Црвена звезда. 1948. године секције друштва прерастају у клубове, а већ наредне 1949. године асоцијација тих клубова прераста у Спортско-друштво Црвена звезда. Убрзо се формирају и многи други клубови.
Међутим, долази период прве велике кризе Спортског друштва у целини, крајем педесетих и почетком шездесетих. Спортско друштво је постојало само на папиру. Једини клубови који су и тада чврсто били у врху домаћег спорта, и били шампиони, били су фудбалери и кошаркашице. Ипак, 1963. године група старих звездаша покреће иницијативу да се обнови рад Спортског друштва. За председника се бира Мирко Поповић, али су и многе друге личности из јавног живота биле у врху руководства. Убрзо са консолидацијом друштва долази до ревитализације клубова и успостављања система рада у њима. Од круцијалног значаја како за Фудбалски клуб, тако и за читаво друштво, била је изградња новог стадиона. Спортско друштво је лагано расло као и сви клубови у њему, да би почетком седамдесетих до успеха долазило као на траци. Почетак седамдесетих је означен као "први златни период" спортског друштва. Илустрације ради: у 1972. години СД Црвена звезда је у сениорској конкуренцији имала 12 екипних шампиона Југославије, 6 победника Купа, кошаркашки победници Купа победника Купова Европе, а 4 екипе играле су у полуфиналу Купа европских шампиона. У јуниорској конкуренцији, такође је те године остварено безброј шампиона екипно и појединачно. У већини спортова, те oлимпијске 1972. године репрезентативци су били из Црвене звезде.
"Други златни период" за спортско друштво десио се осамдесетих и почетком деведесетих. Поред великог броја домаћих титула, Црвена звезда постаје још битнија на читавом континенту. Прво кошаркашице долазе до титуле Шампиона Европе, затим титулу првака Европе освајају атлетичари, а након тога и фудбалери поред титуле првака Европе придодају и Интерконтинентални куп - трофеј намењен најбољем клубу на свету. Поред екипних, дошло је и до индивидуалних успеха: тенисер Боба Живојиновић се пробио у сам светски врх; за апсолутно и званично најбољу на планети проглашена је Јасна Шекарић; Драгутин Топић постаје европски шампион и јуниорски рекордер.[2]
2015. године Кошаркашки клуб освајањем титуле првака Србије долази до 600. трофеја у историји спортског друштва.[3][4]
Списак клубова[уреди]
Ово је списак клубова СД Црвена звезда са датумом оснивања:
Најбољи спортиста и спортисткиња[уреди]
Добитници годишњих награда за најбољег спортисту и спортисткињу СД Црвена звезда [5] по избору Звездине ревије:
| Година | Спортиста | Спортисткиња |
|---|---|---|
| 1965. | Владимир Цветковић (кошарка) | Вера Јефтимијадес (мачевање) |
| 1966. | Драган Џајић (фудбал) | Мирјана Раденковић (одбојка) |
| 1967. | Драган Џајић (фудбал) | Снежана Зорић (кошарка) |
| 1968. | Драган Џајић (фудбал) | Снежана Зорић (кошарка) |
| 1969. | Драган Џајић (фудбал) | Вера Јефтимијадес (мачевање) |
| 1970. | Драган Џајић (фудбал) | Вера Јефтимијадес (мачевање) |
| 1971. | Љубодраг Симоновић (кошарка) | Снежана Зорић (кошарка) |
| 1972. | Милан Лазаревић (рукомет) | Снежана Зорић (кошарка) |
| 1973. | Зоран Славнић (кошарка) | Снежана Зорић (кошарка) |
| 1974. | Ненад Стекић (атлетика) | Снежана Зорић (кошарка) |
| 1975. | Ненад Стекић (атлетика) | Катарина Јовановић (шах) |
| 1976. | Зоран Славнић (кошарка) | Љиљана Стојимировић (одбојка) |
| 1977. | Ненад Стекић (атлетика) | Софија Пекић (кошарка) |
| 1978. | Ненад Стекић (атлетика) | Зорица Ђурковић (кошарка) |
| 1979. | Владимир Милић (атлетика) | Вукица Митић (кошарка) |
| 1980. | Владимир Петровић (фудбал) | Зорица Ђурковић (кошарка) |
| 1981. | Владимир Петровић (фудбал) | Зорица Ђурковић (кошарка) |
| 1982. | Љубомир Љубојевић (шах) | Јованка Марковић (одбојка) |
| 1983. | Ненад Стекић (атлетика) | Милева Боринчевић (одбојка) |
| 1984. | Милан Калина (рукомет) | Софија Пекић (кошарка) |
| 1985. | Слободан Живојиновић (тенис) | Снежана Голубић (атлетика) |
| 1986. | Јовица Цветковић (рукомет) | Дијана Иштвановић (атлетика) |
| 1987. | Драган Стојковић (фудбал) | Анђелија Арбутина (кошарка) |
| 1988. | Драган Стојковић (фудбал) | Анђелија Арбутина (кошарка) |
| 1989. | Драган Стојковић (фудбал) | Анђелија Арбутина (кошарка) |
| 1990. | Драгутин Топић (атлетика) | Анђелија Арбутина (кошарка) |
| 1991. | Дејан Савићевић (фудбал) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 1992. | Драгутин Топић (атлетика) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 1993. | Илија Ивић (фудбал) | Гордана Богојевић (кошарка) |
| 1994. | Драгутин Топић (атлетика) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 1995. | Игор Бутулија (рукомет) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 1996. | Рајко Јокановић (одбојка) | Станка Савчић (кик-бокс) |
| 1997. | Драгутин Топић (атлетика) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 1998. | Миленко Топић (кошарка) | Бојана Трајковић (кик-бокс) |
| 1999. | Жељко Танасковић (одбојка) | Бојана Трајковић (кик-бокс) |
| 2000. | Горан Буњевчевић (фудбал) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 2001. | Драган Перић (атлетика) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 2002. | Немања Видић (фудбал) | Ања Спасојевић (одбојка) |
| 2003. | Дејан Брђовић (одбојка) | Јелена Јанковић (тенис) |
| 2004. | Марко Пантелић (фудбал) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 2005. | Никола Жигић (фудбал) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 2006. | Милан Гуровић (кошарка) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 2007. | Драган Јовановић (кик-бокс) | Ивана Исаиловић (одбојка) |
| 2008. | Томислав Докић (одбојка) | Јасна Шекарић (стрељаштво) |
| 2009. | Немања Бјелица (кошарка) | Стефана Вељковић (одбојка) |
| 2010. | Милош Терзић (одбојка) | Зорана Аруновић (стрељаштво) |
| 2011. | Михајло Митић (одбојка) | Зорана Аруновић (стрељаштво) |
| 2012. | Драган Јовановић (кик-бокс) | Зорана Аруновић (стрељаштво) |
| 2013. | Андрија Прлаиновић (ватерполо) | Зорана Аруновић (стрељаштво) |
| 2014. | Сава Ранђеловић (ватерполо) | Татјана Јелача (атлетика) |
| 2015. | Лука Митровић (кошарка) | Зорана Аруновић (стрељаштво) |
| 2016. | Стефан Јовић (кошарка) | Милица Николић (џудо) |
| 2017. | Немања Мајдов (џудо) | Диана Дабетић (кик-бокс) |
Олимпијске медаље[уреди]
Навијачи[уреди]
Од самог заснивања клуба најистакнутије личности нашег друштва биле су често виђене на утакмицама на Малом Калемегдану. Популарност је расла са сталним успесима како кошаркашког клуба, али пре свега фудбалског клуба. Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Београду, а и на територији читаве Србије.[6][7] Навијачи Црвене звезде се називају Делије. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група 7. јануара 1989.
Навијачи Црвене звезде и Олимпијакоса развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). У ову братску унију навијача касније су се укључили и навијачи Спартака из Москве.
Познати навијачи[уреди]
- Књижевници: Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Љубивоје Ршумовић, Матија Бећковић, Милован Витезовић, Давид Албахари, Марко Видојковић
- Глумци: Бата Паскаљевић, Мића Татић, Мира Ступица, Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вуисић, Власта Велисављевић, Љуба Тадић, Ђуза Стојиљковић, Бранислав Јеринић, Бата Живојиновић, Никола Симић, Данило Бата Стојковић,[8] Ружица Сокић, Вера Чукић, Оливера Катарина, Милена Дравић, Петар Краљ, Станислава Пешић, Драган Николић, Фарук Беголи, Иван Бекјарев, Јосиф Татић, Милан Гутовић, Бранко Цвејић, Воја Брајовић, Раде Марјановић, Тања Бошковић, Тихомир Арсић, Бранко Видаковић, Драган Вујић, Мићко Љубичић, Урош Ђурић, Драган Јовановић, Небојша Глоговац, Ивана Михић, Војин Ћетковић, Милан Калинић, Александар Срећковић, Никола Ђуричко, Гордан Кичић, Бранислав Трифуновић, Андрија Милошевић, Ненад Окановић, Виктор Савић, Софија Рајовић, Александар Радојичић, Милош Биковић, Бранкица Себастијановић, Мирка Васиљевић
- Режисери: Здравко Шотра, Горан Марковић, Југ Радивојевић
- Музичари: Ђорђе Марјановић, Цуне Гојковић, Предраг Живковић Тозовац, Тома Здравковић, Лепа Лукић, Мики Јевремовић, Есма Реџепова, Мирослав Илић, Мерима Његомир, Војислав Костић, Јова Радовановић, Зоран Симјановић, Јован Колунџија, Сања Илић, Иван Тасовац, Душан Прелевић, Бора Ђорђевић, Ђорђе Балашевић, Владимир Дивљан, Дејан Цукић, Момчило Бајагић Бајага, Милан Делчић Делча, Кики Лесендрић, Игор Блажевић, Мањифико, Вук Росандић, Никола Хаџи Николић, Дивна Љубојевић, Леонтина, Ивана Петерс, Владо Георгиев, Ивана Јордан, Борис Бизетић, Шабан Шаулић, Маринко Роквић, Драган Којић, Џеј Рамадановски, Аца Лукас, Цеца Ражнатовић, Дејан Матић, Јелена Карлеуша, Никола Роквић
- Спортисти који нису наступали за Црвену звезду: Новак Ђоковић, Давор Штефанек, Ивана Шпановић, Нађа Хигл, Ивана Максимовић,[9] Жарко Чабаркапа, Дарко Миличић, Милош Теодосић, Никола Вучевић,[10] Лука Дончић,[11] Милан Лучић, Александар Коларов, Здравко Кузмановић, Немања Матић, Стефан Митровић, Филип Ђуричић, Звјездан Мисимовић, Марко Марин, Марко Арнаутовић, Александар Драговић, Веселин Вујовић, Марко Вујин, Марко Подрашчанин, Филип Крајиновић
- Политичари: Иса Јовановић, Владимир Дедијер, Слободан Пенезић Крцун, Дража Марковић, Борисав Јовић, Јован Кркобабић, Драгољуб Мићуновић, Слободан Милошевић, Војислав Коштуница, Радован Караџић, Вук Драшковић, Петар Шкундрић, Велимир Илић, Зоран Ђинђић, Богољуб Карић, Војислав Шешељ, Милан Ст. Протић, Небојша Човић, Маја Гојковић, Драган Ђилас, Драган Шутановац, Горан Весић, Александар Антић, Александар Вучић, Бојан Пајтић, Чедомир Јовановић, Александар Поповић, Синиша Мали, Александар Вулин, Оливер Дулић, Вук Јеремић, Александар Шапић
- Новинари, водитељи и коментатори: Љубомир Вукадиновић, Стојан Протић, Мића Орловић, Добривоје Боби Јанковић, Дејан Патаковић, Богдан Тирнанић, Никола Симић, Милојко Пантић, Зоран Шећеров, Пеца Поповић, Мирослав Лазански, Драган Бујошевић, Миломир Марић, Душка Јованић, Предраг Сарапа, Александар Саша Игњатовић, Зоран Пановић, Андреј Кулунџић, Дејан Пантелић, Игор Бракус, Славко Белеслин, Иван Зељковић, Иван Ивановић, Зоран Кесић, Александра Гудељ,[12] Драгана Косјерина,[13] Милан Бошковић, Игор Вујичин, Гојко Андријашевић, Небојша Вишковић, Владимир Новаковић, Илија Ковачић, Дарко Плавшић, Милош Милићевић, Ненад Костић, Небојша Петровић
Референце[уреди]
- ↑ „Бројке не лажу - Звезда трофејнија од Партизана”. www.sportske.net. 22. 02. 2016. Приступљено 6. 12. 2013.
- ↑ Монографија 50 година СД Црвена звезда, предговор
- ↑ „Кошаркашима 600. трофеј СД Црвена звезда”. sd-crvenazvezda.net. 03. 07. 2015. Приступљено 3. 7. 2015.
- ↑ „Кошаркашима 600. трофеј СД Црвена звезда”. kkcrvenazvezda.rs. 03. 07. 2015. Приступљено 3. 7. 2015.
- ↑ Историја осталих спортова, www.redstarbelgrade.info
- ↑ „Спортско друштво Црвена Звезда | Југмедиа”. jugmedia.info. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 5. 2014.
- ↑ „41% Београђана навија за Звезду, 21% за Партизан | Телеграф”. telegraf.rs. 14. 2. 2012. Приступљено 3. 5. 2014.
- ↑ 25.12.2015. • 18:49 (25. 12. 2015). „Зашто је велики српски глумац изабрао да навија за Звезду”. Srbijadanas.com. Приступљено 04. 03. 2016.
- ↑ Autor: mondo.rs (19. 04. 2015). „Она за Звезду а он за Партизан”. Mondo.rs. Приступљено 04. 03. 2016.
- ↑ 17:52 07. Maj 2014. (07. 05. 2014). „НБА кошаркаш посетио Црвену звезду”. Telegraf.rs. Приступљено 04. 03. 2016.
- ↑ Autor: mondo.rs (26. 11. 2015). „Игра за Реал, воли Звезду”. Mondo.rs. Приступљено 04. 03. 2016.
- ↑ 15:10 13. Maj 2014. (13. 05. 2014). „Најлепша српска водитељка децу успављује уз Звездине песме”. Telegraf.rs. Приступљено 04. 03. 2016.
- ↑ A. Nikolić. „Драгана је Евролига”. Sport.blic.rs. Приступљено 04. 03. 2016.
Спољашње везе[уреди]
|
