Црвена књига флоре Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

У Европи постоји шест главних биорегиона од чега је пет заступљено у Србији, што довољно говори о богатству биодиверзитета у Србији. У циљу заштите тог богатства 1999. године је урађена научна публикација Црвена књига флоре и фауне Србије (I том - који садржи прелиминарну листу најугроженијих биљака) према критеријумима Међународне уније за заштиту природе. Поједине врсте биљака су истовремено стављене и на светску и европску Црвену листу чиме је указано на њихов значај.[1]

Корица првог тома монографије

Концепција[уреди]

Ова публикација настала је уз изузетан напор и десетогодишњи координисани рад стручњака, биолога и ботаничара из Србије. Овакве књиге су речима аутора далеко више од илустроване књиге са основним ботаничким подацима о биљкама које су у опасности да нестану, него неопходни приручници који помажу да се живи свет сачува.

Током рада је постало јасно да целокупна угрожена флора Србије, за коју је процењено да сигурно броји до 600 врста, не може бити обрађена за кратко време. Стога је одлучено да Црвена књига буде монографска серија од неколико књига, од којих ће овај први том само садржати анализу оних таксона који су нестали или се сумња да су већ нестали, као и оних који су крајње угрожени. Таквих врста је по различитим категоријама угрожености 171 у Србији, које су доследно и детаљно обрађене у монографији.[1]

Број врста и подела[уреди]

Број краљње угрожених врста биљака је у међувремену само растао, тако да се цени да у Србији данас постоји 215 угрожених биљака, које су у закону стављене под строги режим заштите.[2]

Глобално нестале врсте[уреди]

Опомињујуће је да је неколико врста већ заувек изгубљено не само за Србију, већ и њихов комплетан генофонд за науку. Те неславне биљке су крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis), врањски слез (Althaea vranjensis), моравски орашак (Trapa annosa) и безчекињаста удовичица (Scabiosa achaeta). Ово су глобално ишчезле врсте, свака од њих живела је пре изумирања само у Србији.[3]

Методологија[уреди]

У монографији постоји подела врста на основу угрожености. Ова категоризација омогућује да се код поједих група циљано и ефективно интервенише.

Аутори су разврстали биљке у следеће категорије:

Глобално ишчезли таксони 4
Биљке изумрле из Србије 46
Ишчезли таксони 23
Таксони за које се претпоставља да су ишчезли 23
Крајње угрожени таксони 107
Глобално крајње угрожени таксони 11
Таксони крајње угрожени у Србији 96
Таксони са популацијама до само 50 зрелих јединки: 21
• Таксони чији се ареал ограничио само на један локалитет 3
• Таксони чије се крајње мале популације ограничиле само на један локалитет 18
Таксони са популацијама од 50-250 зрелих јединки: 15
Таксони чији су се ареали нагло смањили за протеклих година 4
• Популације сведене на једну или неколико опадајућих субпопулација 4
Таксони са малим ареалима 11
• Популације сведене на једну или неколико просторно блиских субпопулација 11
Таксони са популацијама од преко 250 зрелих јединки: 60
• Врсте на малим ареалима и опадајуцим субпопулацијама, са нагло смањеном бројношћу јединки 12
• Ареали нагло смањени за протеклих година са популацијама сведеним на једну или неколико субпопулација, али са већим бројем јединки 26
• Мали ареали и популације сведене на једну или неколико просторно блиских субпопулација, али још увек са већим бројем јединки 22
Таксони за које се претпоставља да могу бити крајње угрожени: 14
Укупно угрожених врста у Србији 171

Преглед изабраних биљака[уреди]

Овде су представљене само неке од биљних врста у Србији заштићене законом:

Списак заштићених биљака се овде не завршава већ су дате само оне биљке које су карактеристичне за одређена подручја.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Група аутора, уредник проф. др Владимир Стевановић: Црвена књига флоре Србије, суиздавачи – Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1999.
  2. РТС:Заштићена флора и фауна у Србији, Приступљено 30. 4. 2013.
  3. Mesaroš, G. (ed.): Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u Evropskoj uniji, Protego Subotica, 2014; pp. 20-21.

Литература[уреди]

  • Ђукановић, Мара: Еколошки изазов, Београд, 1991.
  • Јанковић, М: Биодиверзитет, Београд, 1995.
  • Јанковић, М., Ђорђевић, В: Примењена екологија, Научна књига, Београд, 1981.
  • Јанковић, М: Фитоекологија, Београд, 1986.
  • Станковић, С: Екологија животиња, Београд, 1979.
  • Татић, Б, Костић, Г: Наша природна добра и потреба њихове заштите, ЦЕА и ЗУНС, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]