Црвена малина
Црвена малина | |
---|---|
Rubus idaeus | |
Научна класификација | |
Царство: | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
(нерангирано): | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Подрод: | |
Врста: | R. idaeus
|
Биномно име | |
Rubus idaeus | |
Синоними[1] | |
Синонимија
|
Црвена малина или малина (лат. Rubus idaeus) је врста биљке из рода купина и малина (Rubus) и породице ружа (Rosaceae).
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Вишегодишњи жбун са усправним, зељастим стаблом. Листови сложени од 3-7 листића, длакави. Цветови бели са дугачким цветним дршкама, сакупљени на врховима грана или у пазуху листова у гроздасте цвасти. Плодови су многобројне коштунице које су спојене разраслом, сочном цветном ложом црвене, ређе жуте боје.
Сдаржи витамине C и E, бојене материје, танине и флавоноиде. У плоду се налази више састојака од којих се издвајају шећери (глукоза, фруктоза, сахароза), органске киселине (јабучна, лимунска, салицилна, елагинска и др.), етарско уље, бојене и танинске материје, витамине C и E и др.
Употреба
[уреди | уреди извор]Лист се практично користи само у народној медицини за испирање усне дупље код упале њене слузокоже, код упале ждрела и код пролива. Улази у састав многобројних мешавина за лечење обољења кардио-васкуларног, желудачно-цревног система, менструалних и хормонских поремећаја и авитаминоза. Такође улази у састав мешавина за тзв. пролећно чишћење крви. Лист малине може да замени неке чајеве, као што су индијски, грузијски и руски.
У многим земљама се плод користи у научној медицини као средство за избацивање течности, код пролива и екцема. Екстракт из плода делује против вируса. Поред тога он активира гуштерача на лучење инсулина па тиме снижава шећер у крви. Користи се и у прехрамбеној индустрији.
У последње време се истражује деловање малине на малигне ћелије. Установљено је да елагинска киселина, које има доста у малинама, спречава умножавање ћелија рака. Превентивно и сузбијајуће дејство има и плод и чај од лишћа малине (и другог јагодичастог воћа: јагоде, купине и др.). У терапији малигних обољења малине нису лек и не могу да га замене, али су добра заштита од тих болести.
Производња
[уреди | уреди извор]По агенцији УН за исхрану и пољопривреду Фао Србија је једна од главних светских произвођача малина.
Производња у тонама - подаци 2003-2004: | |||||
Русија | 95000 | 26% | 110000 | 28% | |
Србија | 79471 | 21% | 79471 | 20% | |
САД | 48535 | 13% | 50000 | 13% | |
Пољска | 42941 | 12% | 42000 | 11% | |
Немачка | 20600 | 6% | 20500 | 5% | |
Украјина | 19700 | 5% | 20000 | 5% | |
Канада | 14236 | 4% | 13700 | 4% | |
Мађарска | 9000 | 2% | 10000 | 3% | |
Велика Британија | 8000 | 2% | 8000 | 2% | |
Француска | 6830 | 2% | 7500 | 2% | |
остали | 27603 | 7% | 27890 | 7% | |
укупно | 371916 | 100% | 389061 | 100% |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Десерт од малина са свежим сиром и медом
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Rubus idaeus L.”. Richard Pankhurst et al. Royal Botanic Gardens Edinburgh — преко The Plant List.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Ђук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.