Црвендаћ

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црвендаћ
Erithacus rubecula -Norway -singing-8.jpg
Црвендаћ у Норвешкој
Цвркут црвендаћа
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Erithacus
Cuvier, 1800
Врста:
E. rubecula
Биномијално име
Erithacus rubecula
Подврсте

7–10

Erithacus rubecula distribution.png
Ареал црвендаћа:      лети     стално     зими
Синоними

Motacilla rubecula Linnaeus, 1758

Црвендаћ (лат. Erithacus rubecula) врста је птице из рода Erithacus. То је мала птица која се храни инсектима и која се претходно убрајала у породицу дроздова (лат. Turdidae), али данас је класификована у породицу мухарица (лат. Muscicapidae).

Опис[уреди | уреди извор]

Црвендаћ је мала птица, величине врапца, дужине око 15 cm. Одрасле јединке су с горње стране (леђа, реп и крила) маслинасто-сиве боје, док су им грло, груди и глава жутоцрвене боје, одакле им и потиче име. Трбух је светлије, беле боје. Младунци нису тако упечатљивих боја, већ неугледне тамне боје. Женка црвендаћа снесе од три до девет јаја, најчешће пет јаја неколико пута годишње. Већ након пар недеља седења на јајима, излегну се младунци који су са отприлике петнаест дана старости способни за самосталан живот. Црвендаћ је птица скиталица. Зими се задржава на подручјима с бољом понудом хране.[2]

Таксономија и систематика[уреди | уреди извор]

Црвендаћ на тараби

Европски црвендаћ је први пут описан у раду Карла Линеа 1758. године у 10. издању његове Systema Naturae под биномном номенклатуром Motacilla rubecula.[3] Његов специфични епитет rubecula је деминутив изведен из латинске речи ruber 'црвено'.[4][5] Род Erithacus је увео француски натуралиста Жорж Кивје 1800. године, чиме је формирано садашње биномијално име птице E. rubecula.[6][7] Име рода Erithacus потиче из старог грчког[8] и односи се на непознату птицу, која се у данашње време обично поистовећује са црвендаћем.[9]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се највише инсектима и малим пужевима, али често једе и плодове биљака. Дакле, ова врста се најчешће храни инсектима, црвима, воћем и семенима.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Јединке ове врсте имају различите тактике удварања за смањење територијалне агресије међу мужјацима, као што су ритуали храњења женки чак и током периода инкубације. Пар може имати 2-3 легла са 5-6 јаја сваке године. Јаја морају бити инкубирана 12-14 дана. Родитељи се брину за младе након излегања у периоду 14-16 дана након чега су спремни за излетање.[10] Граде гнезда у пукотинама и рупама. Репродуктивна сезона траје од марта до јуна.[11]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2018). Erithacus rubecula. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ Црвендаћ (Erithacus rubecula), zivotinjsko-carstvo.com. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2013) Приступљено 14. септембра 2014.
  3. ^ Linnaeus, Carolus (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (на језику: Latin). Holmiae. (Laurentii Salvii). стр. 188. »M. grisea, gula pectoreque fulvis.« 
  4. ^ Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5th изд.). London, UK: Cassell Ltd. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6. 
  5. ^ ruber. Charlton T. Lewis and Charles Short. A Latin Dictionary on Perseus Project.
  6. ^ Mayr, Ernst; Paynter, Raymond A. Jr. (1964). Check-list of Birds of the World. Volume 10. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 32. 
  7. ^ Cuvier, George (1800). Leçons d'anatomie comparée. Volume 1 (на језику: French). L'Institute National des Sciences et des Arts. Table 2.  (The year is given on the title page as "VIII" in the French Republican Calendar)
  8. ^ ἐρίθακος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  9. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 149. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  10. ^ „Bird Profile of the European Robin”. Приступљено 24. 9. 2016. 
  11. ^ „European Robins”. Приступљено 24. 9. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]