Црвеноврати легањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Црвеноврати легањ
Caprimulgus ruficollis -Portugal-8.jpg
У Португалији
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. ruficollis
Биномијално име
Caprimulgus ruficollis
Temminck, 1820
Caprimulgus ruficollis distr.png
Ареал

     у време гнежђења      у време зимовања

Црвеноврати легањ (лат. Caprimulgus ruficollis) највећа је врста легња која се среће у Европи. Гнезди се на Пиринејском полуострву и северној Африци и мигрига у тропску западну Африку.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Име рода лат. Caprimulgus долази од латинске речи capra, "коза дадиња" и глагола mulgere, што значи "мусти", а све то из мита да ова птица сиса млеко козама, док специјски део имена ruficollis долази од латинског rufus, "црвен" и collum што значи "врат".[2]

Постоје две подврсте: номинална подврста ruficollis, гнезди се на Пиринјеском полуострву и desertorum која се гнезди у Северној Африци. Северноафричка форма desertorum је светлија од европске форме и има другачије шаре у основи примарних пера: тане и наранџасте појасеве сличне дебљине, који су другачије дебљине; ужи наранџасти и далеко дебљи тамни појасеви код ruficollis-а.[3]

Опис[уреди | уреди извор]

Разнолико перје подсећа на легња. Одрасла птица је лишај-сиво обојена, испругана беж, кестењастим и црним пецкама. Доње перје је такоње испругано. Дужи је и са дужим крилима од већине широко распрострањених врста и има црвени оковратник. Оба пола имају беле туфне на примарним перима крила, бочним перима репа и на врату. Током дана легаљ лежи непомично и нечујно на земљи, сакривен својим камуфлажним перјем. Тешко га је детектовати, будући да личи на суву грану прекривену лишајевима или на део коре дрвета. Дужина тела је око 32 центиметра, а распон крила 64 центиметра. Као и друге врсте легњева, има велика уста, дугачка крила и мекано перје које му омогућава нечујни лет током ноћи, када трага за пленом.

Оглашавање[уреди | уреди извор]

Оглашава се репетативним механичким кјок-кјок-кјок..., које има осцилације у висини звука како птица окреће главу лево-десно. Када се оглашава зујањем, птица лежи на земљи или је шћућурена на грани, али када пева, то ради са високог места предодређеног за певање. Током удварања, а понекад и током других периода, оглашава се механичким звуком, оштрим шкрипућим звуком, који прави ударајући оба крила истовремено о леђа.

Станиште[уреди | уреди извор]

Отворене пешчаре са дрвећем или жбуњем су места на којима лови црвеноврати легањ. Лети у сумрак и свитање, лаким и нечујним летом сличном оном којим лете нићни лептири. Храни се крепускуларним инсектима, као што су ноћни лептири.

Гнежђење[уреди | уреди извор]

Јаја Caprimulgus ruficollis

Ово је касни мигрант који се понекад појављује на гнездилиштима крајем априла и почетком маја. Не прави гнездо, већ два издужена јаја полаже директно на земљу. Најбоља заштита гнезда је птица која лежи на јајима или птићима.

Статус и распрострањење[уреди | уреди извор]

Лутање[уреди | уреди извор]

Врста се појавила као луталица два пута у Северној Европи, у Нортамберланду, Британији у октобру 1856. године,[3] и у Данској 1991. године.[4] Птица из Нортамберланда је упуцана код Килингворта 5. октобра од стране ловца, а узорак је купио Џон Ханок.[5] In 2006, Keith Vinicombe and Dominic Mitchell cast doubt on the British record, believing that the lack of detail around the circumstances of finding indicated that a mistake or fraud could not be ruled out.[6] Комитет за налазе британске орнитолошке уније је проучио узорак и установио да се ради о црвеновратом легњу.[3][7] Узорак из Бриотаније је први поврђени налаз ове врсте са јесење миграције на острву и пореклом је са Пиринејског полуострва и припада подврсти ruficollis. Птица нађена у Данској такође припада овој подврсти. Раније се веровало да је британска птица афричка подврста desertorum, јер је узорак доста избледео од седења у музејској збирци.[3][8] Постоје налази ове врсте ван ареала распрострањења из 90-их година двадесетог века из југоисточне Француске, Малте, Канарских острва, Хрватске, Израела и Сицилије.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2012). Caprimulgus ruficollis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Jobling 2010, стр. 90,341
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Melling, Tim (2009). Should Red-necked Nightjar be on the British List? British Birds 102(3): 110-5 (this article contains three photographs of the 1856 Northumberland Red-necked Nightjar specimen)
  4. ^ Christensen, Rolf (1996) A Red-necked Nightjar in Denmark Birding World 9(4): 152 (this short note contains a photograph of the Danish specimen)
  5. ^ Palmer, Philip. First for Britain and Ireland 1600-1999. 2000. ISBN 978-1-900159-41-8.
  6. ^ Mitchell, Dominic and Keith Vinicombe (2006) Birds of Britain - the complete checklist
  7. ^ British Ornithologists’ Union Records Committee (2007) British Ornithologists’ Union Records Committee: 34th Report (October 2006)[мртва веза] Ibis 149:194-7
  8. ^ Cleere, Nigel (2001) The identity of the British record of Red-necked Nightjar British Birds 94(8): 393

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 90,341. ISBN 978-1-4081-2501-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]