Пређи на садржај

Црвеноглави сврачак

С Википедије, слободне енциклопедије

Црвеноглави сврачак
Мужјак црвеноглавог сврачка (Lanius senator) Славујевац, Прешево, Србија
Женка црвеноглавог сврачка Lanius senator senator Шпанија
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Laniidae
Род: Lanius
Врста:
L. senator
Биномно име
Lanius senator
Ареал Lanius senator
  Ареал гнежђења
  Пролазница
  Ареал зимовања
Синоними

Црвеноглави сврачак (лат. Lanius senator) је члан породице сврачака Laniidae. Може се препознати по црвено-смеђој круни и потиљку. Углавном је инсектојед и фаворизује отворена шумовита подручја са раштрканим дрвећем као што су воћњаци, посебно када је тло голо или песковито. Црвеноглави сврачак се гнезди у јужној Европи, на Блиском истоку и северозападној Африци, а зимује у тропској Африци.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Црвеноглави сврачак је формално описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“ под биномним именом Lanius senator.[2] Карл фон Лине је свој опис засновао на „црвеноглавој птици месару“ коју је 1734. године описао и илустровао енглески природњак Елеазар Албин у другом тому своје „Природне историје птица“.[3] Карл фон Лине је погрешно навео тип локалитета као „Indiis“. Ово је исправио Ернст Хартерт на реку Рајну у Немачкој 1907. године.[4][5] Име рода, Lanius, потиче од латинске речи за „ месар “, а неки сврaчци су познати и као „птице месари“ због својих навика исхране. Специфичан ентитет senator је латински израз за „ Римски сенат “, тако назван јер је његова кестењаста капа подсећала на боју пруге на тоги римског сенатора.[6] Уобичајени назив „woodchat“ је англицизација немачке речи waldkatze, што дословно значи „шумска мачка“,[7] а „shrike“ потиче од староенглеске речи scríc, што значи „вриштање“, што се односи на продорано оглашавање.[8]

Молекуларно филогенетска студија објављена 2019. године открила је да је унутар рода Lanius црвеноглави сврачак био сестра мањег сивог шврачка (Lanius minor), миграторне врсте која се гнезди у медитеранским и степским регионима јужног Палеарктика. Две врсте су се раздвојиле једна од друге пре око 3,9-5,0 милиона година.[9]

Препознају се три подврсте:[10]

Опис

[уреди | уреди извор]

Црвеноглави сврачак је 17-19 цм дужине, што је нешто веће од русог сврачка.[11] Мужјак је упечатљива птица са црно-белим горњим деловима тела, кестењастом круном и чисто белим доњим деловима тела. Раса Lanius senator badius из западног Медитерана нема велике беле мрље на крилима. Код женки и младих птица, горњи делови тела су смеђи и бели и прошарани. Доњи делови тела су жућкасто-риђи и такође прошарани.[12]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Гнездеће подручје црвеноглавог сврачка је у јужној Европи, северној Африци и Блиском истоку. Распрострањеност се протеже од Португала до Грчке, Турске, Ирака и Ирана, а на Арапском полуострву, укључујући Бахреин и Кувајт, и од Мауританије и Западне Сахаре у северној Африци до Либије. Ова птица презимљава у тропској централној Африци, а њен зимски ареал се протеже од Сенегала до Судана и Етиопије на истоку и на југу до Габона.[1] Ова врста често прелази свој ареал гнежђења током пролећне миграције и ретко се јавља у Великој Британији, али се јавља сваке године. Балеарска раса Lanius senator badius се појавила у Британији око четири пута као луталица, а једном је забележена и у Ирској.[12]

Понашање и екологија

[уреди | уреди извор]

Гнежђење

[уреди | уреди извор]
Јаја црвеноглавог сврачка - MHNT

Јаја се полажу од почетка маја до средине јула. Гнездо граде оба родитеља и налази се на дрвету, обично некој воћки или маслини. Гнездо је чврста чаша од биљног материјала која је обложена вуном, длаком, финим корењем, паучином и лишајевима. Гнездо понекад садржи зелени биљни материјал. Гнездо обично броји 5-6 јаја која се полажу дневно. Јаја су сјајна и различитих боја: могу бити бледо маслинастозелена, пешчана, сивкастожута или смеђа. Имају смеђе до бледо маслинасте мрље концентрисане на ширем крају. За номиниовану подврсту просечна величина је 23 x 17 mm са израчунатом тежином од 3,4 г. Након што положи последње јаје, женка их инкубира; мужјак ретко учествује у инкубацији. Јаја се излегу након 14-15 дана. О младунцима се брину оба родитеља, а они полећу након 15-20 дана. Родитељи настављају да хране птиће до 3 до 4 недеље старости.[13]

Најдуже забележен животни век црвеноглавог сврaчка према подацима о проналажењу прстенова је 5 година и осам месеци за птицу пронађену мртву у Немачкој.[14]

Исхрана и храњење

[уреди | уреди извор]

Црвеноглави сврачак се углавном храни инсектима, посебно бубама, али његова исхрана може да укључује и друге бескичмењаке, а врло ретко и мале сисаре и мале птице. Лови тако што се налази на изложеном видиковцу као што је грана дрвета или ограда, обично 2-6 м изнад земље, а затим се спушта или клизи до свог плена. Такође лови у лету за летећим инсектима. Мали инсекти су згњечени у кљуну, али велики инсекти су раскомадани. Забележено је набијање плена на трн, али је неуобичајено. Несварљиви материјал као што су хитин, кости и длака се избацује у облику гвалица.[15]

Статус

[уреди | уреди извор]

Иако је и даље уобичајена, популација црвеноглавог сврачка је у опадању већ дуже време. У свом европском подручју распрострањености, наведена је као угрожени таксон у многим земљама, као што су Француска,[16] Пољска,[17] и Швајцарска.[18] Због своје велике популације, која се процењује на 5,9-10 милиона јединки,[19] IUCN ју је од 1988. године навео као најмање угрожени таксон. Врста се дуго борила са неколико разорних претњи, укључујући губитак станишта услед пољопривреде, пошумљавање, прекомерну употребу пестицида, климатске промене које смањују ареал врсте, трансмиграциони лов, смањење броја инсеката и суше.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б BirdLife International (2022). „Lanius senator”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2022: e.T22705095A209744544. doi:10.2305/IUCN.UK.2022-1.RLTS.T22705095A209744544.en Слободан приступ. Приступљено 14. 10. 2022. 
  2. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 94. 
  3. ^ Albin, Eleazar; Derham, William (1734). „The red headed Butcher-Bird”. A Natural History of Birds : Illustrated with a Hundred and One Copper Plates, Curiously Engraven from the Life. 2. London: Printed for the author and sold by William Innys. стр. 15, Plate 16. 
  4. ^ Hartert, Ernst (1903). Die Vögel der paläarktischen Fauna (на језику: German). 1. Berlin: R. Friedländer und Sohn. стр. 434. 
  5. ^ Mayr, Ernst; Greenway, James C. Jr, ур. (1960). Check-List of Birds of the World. 9. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 363. 
  6. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 219, 353. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  7. ^ „Woodchat”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  8. ^ „Shrike”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  9. ^ Fuchs, J.; Alström, P.; Yosef, R.; Olsson, U. (2019). „Miocene diversification of an open-habitat predatorial passerine radiation, the shrikes (Aves: Passeriformes: Laniidae)” (PDF). Zoologica Scripta. 48 (5): 571—588. doi:10.1111/zsc.12363. 
  10. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јануар 2022). „Shrikes, vireos, shrike-babblers”. IOC World Bird List Version 12.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 3. 3. 2022. 
  11. ^ Svensson, Lars; Mullarney, Killian; Zetterström, Dan (2009). Collins Bird Guide (2nd изд.). London: HarperCollins. стр. 356. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  12. ^ а б Lefranc, Norbert; Worfolk, Tim (2013). Shrikes. A & C Black. стр. 159—165. ISBN 978-1-4081-8756-2. 
  13. ^ Cramp & Perrins 1993, стр. 538–539.
  14. ^ „European Longevity Records”. Euring: European Union for Bird Ringing. Архивирано из оригинала 24. 02. 2016. г. Приступљено 6. 3. 2022. 
  15. ^ Cramp & Perrins 1993, стр. 529–530.
  16. ^ „France” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2025. г. Приступљено 12. 07. 2025. 
  17. ^ „Polish”. 
  18. ^ „BAFU”. 
  19. ^ „Birdlife international”. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Cramp, Stanley; Perrins, C.M., ур. (1993). „Lanius senator Woodchat Shrike”. Handbook of the Birds of Europe the Middle East and North Africa. The Birds of the Western Palearctic. VII: Flycatchers to Strikes. Oxford: Oxford University Press. стр. 523—542. ISBN 978-0-19-857510-8. 

Спољне везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црвеноглави_сврачак&oldid=31658154”