Црвенокрили тинаму

Црвенокрили тинаму
	Црвенокрили тинаму; Rhynchotus rufescens; Парк птица, Фос до Игуасу, Бразил
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Tinamiformes
Породица:	Tinamidae
Род:	Rhynchotus
Врста:	R. rufescens
Биномно име
	Rhynchotus rufescens; (Temminck C.J.) 1815
Подврсте
	Rhynchotus rufescens catingae; (Reiser O.) 1905; ; Rhynchotus rufescens rufescens; (Temminck C.J.) 1815; ; Rhynchotus rufescens pallescens; (Kothe K.) 1907;
	Ареал Rhynchotus rufescens

Црвенокрили тинаму (лат. Rhynchotus rufescens) је птица средње величине која живи на копну из централне и источне Јужне Америке.^[2] Други уобичајени називи за ову врсту укључују perdiz grande, rufous tinamou и „ynambu“ на језику Гварани.

Таксономија

Црвенокрилог тинамуа формално је описао холандски зоолог Кунрат Јакоп Теминк 1815. године, у „Histoire naturelle générale des pigeons et des gallinacés, accompagné de planches anatomiques 3, p.552,747“ под биномним именом Tinamus rufescens.^[3] Кунрат Јакоп Теминк је свој извештај засновао на „Ynambu-guazu“ из Бразила коју је 1805. године описао шпански природњак Феликс де Азара.^[4] Типични локалитет је ограничио на Сао Паоло у Бразилу Карл Едуард Хелмајр 1929. године.^[5]^[6] Специфични епитет rufescens је латински и значи „црвенкаст“.^[7] Црвенокрили тинаму се сада сврстава са врстом бујични тинаму (Rhynchotus maculicollis) у род Rhynchotus који је 1825. године увео Јохан Баптист фон Шпикс.^[8] Његово уобичајено име односи се на светле риђе примаре, које су углавном видљиве у лету.

Сви тинамуи су из породице Tinamidae и припадају инфракласи Palaeognathae. Сви тинамуи су из породице Tinamidae, а у ширем контексту су припадају полифилетској групи Ratite. За разлику од других Ratite, тинамуи могу да лете, иако генерално нису јаки летачи. Сви Ratite су еволуирали од праисторијских птица летачица, а тинамуи су најближи живи сродници ових птица.^[9]

Раније се таксон бујични тинаму (Rhynchotus maculicollis) сматрао подврстом црвенокрилог тинамуа, али након SACC- а сада се сматра засебном врстом.^[10]

Генеричко име Rhynchotus је настало од грчких речи „ῥυγχος“ rhunkhos“ „кљун“; „-οτης“ „-otēs“ „представљање“. Специфични епитет rufescens настао је од латинске речи „rufescens“, „rufescentis“ „црвенкаст“ < „rufescere“ „постати црвенкаст“ < „rufus“ „црвен“.^[11]

Препознају се три подврсте :^[8]

Rhynchotus rufescens catingae (Reiser O.) 1905 - централни, североисточни Бразил
Rhynchotus rufescens rufescens (Temminck C.J.) 1815 - северна Боливија до источног Бразила, Парагвај, североисточна Аргентина и Уругвај
Rhynchotus rufescens pallescens (Kothe K.) 1907 – североисток и централна Аргентина

Опис

Црвенокрили тинаму је 39-42,5 цм дужине. Мужјак тежи 700-920 г., женка је нешто тежа и тежи 815-1040 г. Има црну круну, риђе примаре и светло сиву до смеђу доњу страну. Може имати црне пруге на боковима, стомаку и клоаки.^[12]^‍:135 Такође, грло је беличасто, предњи део и груди су циметасте боје. Закривљени кљун је боје рога са црнкастим врхом . Млади су блеђи.

Распрострањеност и станиште

Црвенокрили тинаму насељава југоисточни, североисточни и централни Бразил, источни Парагвај, југоисточни Перу, Боливију и источну Аргентину.^[2]

На нижим надморским висинама од 1.000 метара, фаворизује мочварне травнате површине, сезонски поплављене и шумске ивице. Док на већим надморским висинама, до 2.500 метара, често ће насељавати сушна жбунаста подручја, пашњаке и житна поља.^[9]^[13] Генерално, преферира суву савану.^[13]

Понашање

Црвенокрили тинамуi имају гласне мужјаке који издају дуг, звонак, један звиждук праћен краћим, тужним звиждуцима. Женка се не оглашава. Ова врста је најактивнија током најтоплијих делова дана.^[9]

Исхрана

Исхрана црвенокрилог тинамуа варира у зависности од годишњег доба; лети једе инсекте и друге мале животиње, чак и мале сисаре, а зими прелази на биљну материју, као што су воће, изданци, кртоле и луковице. Може бити пољопривредна штеточина, хранећи се житарицама, пиринчем и кикирикијем, а може бити и предатор, једући отровне змије, па чак и скачући у ваздух да би ухватио инсекта на вегетацији.^[12]

Гнежђење

Мужјак ове врсте привлачи женку храњењем, а након тога се сели у гнездо где она полаже јаја која он само инкубира, а затим одгаја птиће.^[9] Гнездо може да садржи до пет јаја. Јаја су црвенкасто-љубичасте боје.^[12]

Статус

Као и сви тинамуи, црвенокрили тинаму је популарна мета ловаца, а у подручјима са високом густином насељености број је опао, али се врста такође повећала у неким подручјима где је крчење шума створило повољно станиште. Генерално, не сматра се угроженом и стога је наведена као најмање угрожени таксон од стране Међународне уније за заштиту природе IUCN-а.^[1] Има распон појављивања од 5.700.000 км².

Референце

^ ^а ^б BirdLife International (2016). „Rhynchotus rufescens”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22733941A95069901.en . Приступљено 11. 11. 2021.
^ ^а ^б Clements, J (2007)
^ Temminck, Coenraad Jacob (1815). Histoire Naturelle Générale des Pigeons et des Gallinacés (на језику: French). 3. Amsterdam: J. C. Sepp et fils. стр. 552, 747-748.
^ Azara, Félix de (1805). Apuntamientos para la historia natural de los páxaros del Paragüay y Rio de la Plata (на језику: Spanish). 3. Madrid: Impr. de la viuda de Ibarra. стр. 34—40, Number 326.
^ Hellmayr, Carl Eduard (1929). Catalogue of Birds of the Americas and the Adjacent Islands in Field Museum of Natural History. Field Museum Natural History Publication 255. Zoological Series. Volume 12. Part 18: A Contribution to the Ornithology of Northeastern Brazil. стр. 479, footnote 3.
^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-List of Birds of the World. 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 36.
^ Jobling, James A. „rufescens”. The Key to Scientific Names. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 13. 7. 2025.
^ ^а ^б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (фебруар 2025). „Ratites: Ostriches to tinamous”. IOC World Bird List Version 15.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 13. 7. 2025.
^ ^а ^б ^в ^г Davies, S. J. J. F. (2003)
^ Remsen Jr., J. V. (2000)
^ Cabot, José; Christie, David; Jutglar, Francesc; Sharpe, Christopher J.; Garcia, Ernest (2020). „Red-winged Tinamou (Rhynchotus rufescens), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.rewtin1.01.
^ ^а ^б ^в Cabot, J. (1992). „Family Tinamidae (Tinamous)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World. 1: Ostrich to Ducks. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. стр. 112—138. ISBN 84-87334-10-5.
^ ^а ^б BirdLife International (2008)

Литература

BirdLife International (2008). „Red-winged Tinamou - BirdLife Species Factsheet”. Data Zone. Приступљено 9. 2. 2009.
Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
Davies, S.J.J.F. (2003). „Tinamous”. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 57—59, 64—65. ISBN 0-7876-5784-0.
Remsen Jr., J. V.; et al. (4. 10. 2000). „Proposal to South American Checklist Committee (#2000-01)”. South American Classification Committee. American Ornithologists' Union. Архивирано из оригинала 2012-12-12. г. Приступљено 4. 2. 2009.

Спољашње везе

[iucn_status_11_November_2021-1] а ^б BirdLife International (2016). „Rhynchotus rufescens”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22733941A95069901.en . Приступљено 11. 11. 2021.

[:0-2] а ^б Clements, J (2007)

[3] Temminck, Coenraad Jacob (1815). Histoire Naturelle Générale des Pigeons et des Gallinacés (на језику: French). 3. Amsterdam: J. C. Sepp et fils. стр. 552, 747-748.

[4] Azara, Félix de (1805). Apuntamientos para la historia natural de los páxaros del Paragüay y Rio de la Plata (на језику: Spanish). 3. Madrid: Impr. de la viuda de Ibarra. стр. 34—40, Number 326.

[5] Hellmayr, Carl Eduard (1929). Catalogue of Birds of the Americas and the Adjacent Islands in Field Museum of Natural History. Field Museum Natural History Publication 255. Zoological Series. Volume 12. Part 18: A Contribution to the Ornithology of Northeastern Brazil. стр. 479, footnote 3.

[6] Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-List of Birds of the World. 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 36.

[7] Jobling, James A. „rufescens”. The Key to Scientific Names. Cornell Lab of Ornithology. Приступљено 13. 7. 2025.

[ioc-8] а ^б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (фебруар 2025). „Ratites: Ostriches to tinamous”. IOC World Bird List Version 15.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 13. 7. 2025.

[:1-9] а ^б ^в ^г Davies, S. J. J. F. (2003)

[10] Remsen Jr., J. V. (2000)

[11] Cabot, José; Christie, David; Jutglar, Francesc; Sharpe, Christopher J.; Garcia, Ernest (2020). „Red-winged Tinamou (Rhynchotus rufescens), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.rewtin1.01.

[hbw-12] а ^б ^в Cabot, J. (1992). „Family Tinamidae (Tinamous)”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World. 1: Ostrich to Ducks. Barcelona, Spain: Lynx Edicions. стр. 112—138. ISBN 84-87334-10-5.

[BLI-13] а ^б BirdLife International (2008)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]