Црква Богородице Перивлепте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Св. Богородица Первилепта

Црква Богородице Перивлепте је једна од значајнијих црква у Охриду. Изградио ју је Прогон Згур 1295., који је био сродник византијског цара Андроника II Палеолога, за време охридског архиепископа Макарија. Фреске су израђене у складу са стилом периода Ренесансе Палеолога (по последњој византијској династији - Палеолозима). Фреске су дело зоографа Михаила и Евтихија, који су оставили свој печат широм Србије и данашње Македонија (тада средњовековне Србије).

Фреске северног, јужног параликса и отвореног трема храма завршене су 1365. године. Те године године је господар охридске области Вукашин Мрњавчевић постао краљ и савладар српског цара Стефану Урошу V. Тада је на челу охридске архиепископије био Григорије II, Вукашинов сарадник и инспиратор Маричке битке. Цар Душан издао је цркви повељу, којом јој је приложио нека села око охридског језера.

Црква има и фреске краља Вукашина и цара Уроша, заједно са синовима намесника градског севастократора Бранка Младеновића - Гргура и Вука.

Црква је постала позната као црква Св. Климента, јер су након турског рушења оригиналне цркве Св. Климента његове мошти пренете у ову цркву. Данас се мошти Св. Климента налазе у обновљеној цркви посвећеној овом свецу. Богородица Первилепта је једно време била и седиште архиепископије, након претварања цркве Св. Софије у џамију.

Види још[уреди]