Црква Рођења Богородице са борачким гробљем у Великој Моштаници

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Рођења Богородице са борачким гробљем у Великој Моштаници
Velika Moštanica, Crkva rođenja presvete bogorodice, 01.jpg
Опште информације
МестоВелика Моштаница
ОпштинаЧукарица
Држава Србија
Време настанка1935.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Црква Рођења Богородице са борачким гробљем у Великој Моштаници, насељу на територији градске општине Чукарица, подигнута је 1858. године. Ктитор цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Архитектура цркве[уреди | уреди извор]

Velika Moštanica, Crkva rođenja presvete bogorodice, 13.JPG

Црква у Великој Моштаници је посвећена Рођењу Богородице и подигнута је у духу традиције српске сакралне архитектуре на месту старије цркве. Саграђена је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом, ширине исте као наос, две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. У цркви се чувају ретка дела српског сликарства (Георгије Бакаловић, Димитрије Посниковић, Никола Марковић, Илија Петровић и Симеон Танасијевић), златарства, иконе српских зографа, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином 19. века.

Борачко гробље[уреди | уреди извор]

Velika Moštanica, Crkva rođenja presvete bogorodice, 07.jpg

Назив гробља је млађег порекла и представља локални народни назив, уско везан за садржај овог простора. Сахрањивање у порти је започело неколико година после подизања парохијске цркве. [2]

Надгробни споменици у порти цркве, укупно њих 128, познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београда, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.[3]

Надгробни споменици почасног карактера, са једноставним посветама и порукама су углавном подигнути над празним гробовима (њих 124), крајпуташа широм Србије,[4] у част ратницима-сељацима чији се посмртни остаци налазе далеко од родног краја. Хронолошки и стилски споменици се могу поделити у две групе. Једни су из друге половине 19. века, а остатак други припадају периоду од почетка до педесетих година 20 века. Међусобно се разликују по натпису и оријентацији. Споменици са празним гробовима су постављени тако да њихово лице могу да виде пролазници. С обзиром да су улаз у порту цркве и главни приступ цркви из правца запада, чеона страна гробова, са украсима и посветом, такође окренута западу.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]